Golman Partizana Vladimir Stojković izabran je za igrača godine 2017. u izboru Fudbalskog saveza Srbije.
Stojković je prvi put dobio ovo prizanje, u godini u kojoj se reprezentacija plasirala na Svetsko prvenstvo, prvo veliko takmičenje posle osam godina, a Partizana izborio proleće u Evropi posle 12.
Hvala FSS i svim selektorima koji su me podrđavali sve ove godine. Ova nagrada mi je najbitnija u karijeri. Hvala i mom Partizanu što mi je dao šansu da opet branim na velikoj sceni. Dosta je uticao na sve ovo. Hvala Miroslavu Đukiću i treneru golmana Nemanji Jovšiću koji je bio sa mnom ovih šest meseci i poslednjih nekoliko utakmica u reprezentaciji. Njemu mnogo dugujem za formu. Hvala i mojoj ženi kojoj pripada bar 70 odsto ove nagrade. Obećavam da ćete videti još boljeg Stojketa na Mundijalu”, rekao je Stojković.
“Presrećan sam zbog nagrade, ovo je nešto što sam sanjao ceo život. Svakako je ovo dodatni motiv da napravim nešto još više. Sebi uvek zameram kada primi gol, uvek zadajem sebi najviše ciljeve. Voleo bih da ostanem u Partizanu. To je moj klub. Za Novu godinu imam više želja, prevashodno mnogo zdravlja svima, da Partizan osvoji Ligu Evrope i da reprezentacija osvoji Mundijal”, dodao je golman Partizana.
Stojković je prvi golman koji je osvojio “Zlatnu loptu” FSS.
“Ne znam šta može da zameni ovakvo poštovanje Saveza. Bilo je tu dosta igrača koji su imali lepu godinu i koji su možda zaslužili ovo. Ali mi smo tim i uvek neko drugi treba da iskoči, jedan danas, drugi sutra. Treba već početi razmišljati o SP, takve utamice se pripremaju dosta dugo. Polako se koncentrišem i ja na te protivnke, kako da budem nesavladiva prepreka, da ponognem svojoj Srbiji. Za sada ne razmišljam da će biti penal za Brazil, ali ću se boriti da uđem u glavu Nejmaru”, rekao je Stojković.
Za trenera godine je izabran trener Crvene zvezde Vladan Milojević, koji je crveno-belima doneo prvo evropsko proleće posle 25 godina.
Milojević je letos preuzeo crveno-bele i ove jeseni ih prvi put posle deset godina doveo do grupne faze nekog evropskog takmičenja, a potom i prvog proleća u Evropi posle 25 godina.
“Lično za mene ovo je bila izuzetna godina. Bio sam na korak od Lige šampiona, a onda je došao i poziv voljenog tima. Uz mene su stalno bili porodica i moji igrači, kao i uprava koja mi je dala ovu šansu. Tako sam ostvario san koji sam imao kao klinac koji je iz Aranđelovca došao u Zvezdu. Ovo je jedna obaveza više”, rekao je Milojević.
Milojević kaže da ne gleda unazad u životu, ali da neki rezultati ipak obavezuju.
“Svaki trofej, bilo šta da dobijete i osvojite najteže je to ponoviti i što idete više sve je teži put. Verujem u rad, mirnoću i mislim da će sve to da bude kako treba. Meni je svaka naredna utakmica bila najteža i u prvenstvu i Kupu i Ligi Evrope. Po značaju se razlikuju, ali je za trenera svaka naredna najteža. Shvatam to kao prepreke u životu koje morate da pređete i ne mogu da izdvojim i da na takav način razmišljam. Mislim da su to i moji igrači shvatili na početku. Mi smo sportisti moramo da damo sve od sebe u svakoj narednoj utakmici i u jednom velikom klubu smo u kom moramo da pobeđujemo i želimo da pobeđujemo”, dodao je Zvezdin strateg.
Trofej za najboljeg trenera poklanja svojim igračima, a objašnjava i zbog čega.
“Dosta puta sam pričao da više vremena provodim sa njima nego sa svojom decom i porodicom. To su pravi momci, dobri momci i da nije bilo njih ne bih ni ja bio ovo što jesam i nadam se da ćemo vredno da treniramo. Vi kao trener ne možete da uradite ništa ako nemate, a ja sam stvarno imao moje momke i ovaj trofej bih poklonio njima”, kaže Milojević
