Zebec Branko

	Ime i prezime						Branko Zebec
	Rođen						17/05/1929 † 26/09/1988
	Mesto u timu						Vezni igrač
	Utakmica za reprezentaciju						65
	Golova za reprezentaciju						17
	Debitovao						24/06/1951
	Igrao u klubovima						1. HŠK Građanski (Zagreb), NK Poštar, NK Lokomotiva, NK Milicionar (Zagreb), NK Borac (Zagreb), FK Partizan (Beograd), FK Crvena zvezda (Beograd), Alemannia Aachen (Ger)

 

Rođen 17. maja 1929. u Zagrebu, umro 26. septembra 1988. u Zagrebu.

Kada je kao 14-godišnjak zaigrao u omladinskoj ekipi zagrebačkog Građanskog, ondašnji trener Martori Bukovi procenio je da će dečak biti bolje levo krilo od Plešea ili Kokotovića, koji su tada igrali u prvom timu. Bio je za svoje godine visok, suvonjav i žilav. Iznad svega, neobično brz. Kad su mu 1948. godine merili vreme u trčanju na 100 metara, kažu da je u kopačkama kao vihor projurio stazu za oko 11 sekundi! To je bilo na nivou ondašnjih najboljih jugoslovenskih sprintera!

Posle rata jedno vreme je igrao za NK Poštar (otac mu je bio službenik PTT), a kad se ovaj klub fuzionisao sa NK Lokomotivom, čiji je trener bio Bogdan Čuvaj, igrao je s uspehom levu polutku. U novoosnovanom NK Milicioner, koji je kasnije promenio ime u Borac (sadašnji NK Zagreb), sa Jurišićem je bio najbolji navalni igrač i golgeter.

Jedna utakmica bila je, sasvim izvesno, odlučujuća za njegovu fudbalsku karijeru. Kao drugoligaši, Borac i novosadska Sloga (današnja Vojvodina) vodili su odlučujuću bitku za prvo mesto. Borac je pobedio sa 3:1, a sva tri pogotka postigao je Branko Zebec, od čega dva izvanrednim udarcima glavom. Posle toga u kasnu jesen 1952. otišao je za Beograd, gde je doživeo najveću slavu u „crno-belom” dresu Partizana.

Bio je u dvadeset drugoj godini života kad je prešao u Beograd. U rodnom gradu njegove fudbalske moći nisu bile ocenjene na pravi način. Dinamo ga nije hteo, nosio je dres Borca (ranije se zvao Milicionar), igrao je levo krilo.

Bio je izuzetno brz, snažan, probojan, odlično je igrao glavom, a posedovao je i šut razorne snage. Nije spadao u prefinjene tehničare, ali ga je lopta “slušala”, posebno kad mu je bila na levoj nozi.

Kad se u Zagrebu pronela vest da će Zebec preći u Partizan, uzburkali su se duhovi: “Njima je dobar, nama ne valja” – tako bi se u tom trenutku mogla sažeti reakcija nogometnih radnika vodećih klubova.

Po Zebeca je otišao Brana Dimitrijević, nekadašnji bek SK “Jugoslavije”, inače advokat i član rukovodstva “crno-belih”. Rezervisane su karte za spavaća kola, čak i podignute, na imena Dimitrijević – Zebec. Ljudi iz armijskog KOS-a su Dimitrijeviću dali snažna i brza kola. On je sa Brankom umesto na kolodvor seo u auto i za manje od četiri sata bili su u Beogradu. Dok su ih pred vagonom čekali ljudi iz Državne Bezbednosti Zagreba, oni su već bili kod Slavonskog Broda. Tako je Branko Zebec, pod neobičnim okolnostima, došao u Beograd po svoju sudbinu. Baš tako. Ovde je načinio veliku karijeru, postao nezamenljivi reprezentativac (65), čak je igrao i za selekciju Evrope. U Beogradu se i oženio (Dušica) i dobio dve devojčice.

Srećnom koincidencijom skoro u isto vreme, u Partizan je došao i Miloš Milutinović, prvi fudbaler Evropskog juniorskog prvenstva u Kanu. Jugoslavija je bila prvak, Miloš najbolji pojedinac i prvi golgeter. Tako je Partizan došao do “navale snova”: Boba Mihajlović, Milutinović, Valok, Bobek i Zebec! Kvintet velemajstora.

Zebec je bio fudbaler izuzetne građe, snažne muskulature, lepe visine, vihorske brzine, hrabar i izuzetno racionalan u igri. Nikad suvišan potez, driblingom se služio samo u nuždi, cenio je sekunde u igri, savršenstvo je tražio (i našao) u jednostavnosti. Sa Bobekom je činio skoro idealnu levu stranu u ondašnjem načinu igre.

Branko je povremeno igrao i centarfora. I to veoma uspešno. Na utakmici Francuska – Jugosavija (1:1), selektor Timanić i trener Ćirić su odlučili da Zebec dobije ulogu povučenog centarfora u našem državnom timu, a njegov prevashodni zadatak je bio da čuva Rajmona Kopu, najboljeg fudbalera Francuske, koji je tada igrao za madridski Real. Kopa se pored Zebeca nije video. Koliko je on inteligentno shvatio vođu “plavih” i način kako je tu ulogu odigrao zaslužuje čistu “desetku”. Uspevao je i da sarađuje sa kvartetom u napadu: Rajkov, Milutinović, Veselinović, Vukas.

To je bilo veliko veče “plavih” na Kolombu, nekadašnjem Olimpijskom stadionu. Dugo smo vodili sa 1:0, sve do 88. minuta kad je domaćin nezasluženo uspeo da stigne do iznenađenja. Bilo je to 1955. Te večeri, moglo se naslutiti da će Zebec jednog dana biti i sjajan trener. Kasnije se to i obistinilo.

Ali između toga dogodilo se nešto veoma značajno – Branko je sa velikim uspehom igrao centarhalfa.

To je bila Bobekova ideja. Uoči važne utakmice sa Hajdukom u Splitu, kapiten Stjepan Bobek je treneru Špicu savetovao da Zebeca postavi na mestu centarhalfa ako misli da “dobijemo utakmicu u Splitu”. Iskusni stručnjak je prihvatio ideju. Partizan je pobedio, Zebec je bio najbolji igrač na terenu!

I kasnije, kad je Branko i u državnom limu igrao u odbrani, svi stručnjaci i novinari, naši i strani, govorili su o Zebecu štoperu (i liberu) kao o velikom otkrovenju i igraču od formata.

Jednom je u Bukureštu, kad smo igrali odlučujuću utakmicu sa Rumunima za odlazak na Svetsko prvenstvo u Švedsku 1958, Branko Zebec je igrao kao da ima dvostruki par nogu. Bio je superioran kod visoko nabačenih lopti, nijedan duel nije izgubio, presecaoje napade sa obe strane i do kraja odigrao tu utakmicu da za takvo ostavrenje postoji samo jedna reč – perfekcija!

Posle utakmice trener našeg nacionalnog tima Slavko Milošević je bio ushićen. Prišao je Zebecu, uhvatio za mišicu i rekao: “Jesi li ti čovek ili zver? Još nikad u svojoj dugoj igračkoj i trenerskoj karijeri nisam video da neko igra devedeset minuta tako savršeno i nepogrešivo. Čestitam ti!”

Zebec se učtivo zahvalio, nasmešio, i oborene glave, nagnute na levu stranu, uputio se prema svlačionici. Kakav je utisak Branko ostavio na Partizanovu sredinu? Veoma lep. Njegova pojava, posebno lice, još pre nego što je bilo šta rekao ulivalo je poverenje; ono je zračilo samouverenošću. Nije ničim ličilo na one koji su pre i posle njega dolazili u Partizan. Većina je došla na prstima, Zebec je nastupio sa magičnom sigurnošću mada je dolazio iz malog kluba.

Zatim se dogodilo da je 1958. godine rukovodstvo Partizana odlučilo da se liši njegove saradnje. A to je bilo u danima kada je Zebec bio najbolji igrač u zemlji! Nije se vratio u Zagreb, otišao je u Crvenu zvezdu i ubrzo dobio kapitensku traku.

Posle Beograda Zebec svoju fudbalsku karijeru nastavlja u nemačkom drugoligašu Alemanija Ahen, gde provodi dve naredne godine pre nego što je završio aktivnu igračku karijeru.

Reprezentacija Jugoslavije

Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao 65 utakmica i postigao 17 golova.

Prvu zvaničnu utakmicu za jugoslovensku reprezentaciju, Zebec je odigrao 24. juna 1951. godine u u Beogradu pred 50.000 gledalaca protiv Švajcarske. Jugoslavija je pobedila sa 7:3 i Branko Zebec je doprineo pobedi sa dva postignuta gola.

Zebec je sa fudbalskom reprezentacijom Jugoslavije kao igrač učestvovao na Olimpijskim igrama 1952. u Helsinkiju (srebrna medalja), na Svetskim prvenstvima 1954. u Švajcarskoj (četvrtfinale) i 1958. Švedska (četvrtfinale), kao i na Evropskom prvenstvu 1960.u Francuskoj (poraz u finalu).

Od reprezentacije se oprostio 4. juna 1961. godine, na kvalifikacionoj utakmici za svetsko prvenstvo protiv fudbalske reprezentacije Poljske. Utakmica je odigrana u Beogradu na stadionu JNA, pred 30.000 gledalaca. Jugoslavija je pobedila sa 2:1.

Trenerska karijera

U Braunšvajgu je završio karijeru, diplomirao u Kelnu kod Sepa Herbergera. I za divno čudo, dogodilo se ono što se inače ne dešava tako često – da veliki as postane i sjajan fudbalski pedagog.

Prvi trenerski angažman imao je u Dinamu iz Zagreba. Doveo je Dinamo do finala Kupa sajamskih gradova 1967. ali je finalnu utakmicu vodio Ivica Horvat. Ovaj uspeh mu je otvorio vrata za povratak u Bundesligu, ali ovog puta kao trener. Osvojio je prvenstvo Nemačke sa Bajernom 1969. Bajern je na ovo čekao punih 37 godina. Iste godine je osvojio i Nemački Kup, što je prva “dvostruka kruna” za jedan klub u istoriji Bundeslige. Sa Bajernom je 1969. osvojio Kup pobednika kupova.

Nemačko prvenstvo osvojio je i sa HSV-om 1979. godine. Sa istim klubom je 1980. godine osvojio drugo mesto u Ligi šampiona (u finalu je izgubio 0-1 od Notingem Foresta) a te godine je Hamburger bio drugi u Bundesligi.

Sa Hajdukom iz Splita je osvojio Kup 1973. i došao do polufinale Kupa pobednika kupova gde ga je porazio Lids junajted.

Vodio je još i FK Štutgart (1970-1972), Ajntraht Braunšvajg (1974-1978), sa kojim je zbog jednog boda zaostatka izgubio titulu šampiona nemačke 1977. godine. Borusiju iz Dortmund (1982. i 1983.), trenirao je i Ajntraht Frankfurt 1983. i 1984. i još jednom Dinamo iz Zagreba pre odlaska u penziju.

Bio je veoma autoritativna ličnost. Pred njim se nisu lagodno osećali ni najviši funkcioneri kluba, ako bi želeli nešto da mu sugerišu. Tu dramu na relaciji klub – trener, koja je inače u Maksimiru bila neizbežna prateća pojava, Branko je sasekao u korenu. Bio je neprikosnoven autoritet!

Nakon jedne komplikovane operacije 1970. nikada se nije u potpunosti oporavio, kasnije je imao problema s alkoholom koji je na kraju i uništio život velikog igrača i trenera.

Njegova nagla smrt, 26. septembra 1988. godine, bila je šok za fudbalsku javnost – Zebec se ugušio komadićem mesa sa roštilja koji je spremao svojim prijateljima iz sveta fudbala. Izdahnuo je na rukama Dinamove legende, Krasnodara Rore…

 

Prvenstvene utakmice u klubovima u kojima je nastupao:

Season	Club	Country	Level	GP	GS
1963-65	TSV Alemannia Aachen	GER	3	53	1
1962-63	TSV Alemannia Aachen	GER	3	27	1
1961-62	TSV Alemannia Aachen	GER	3	19	2
1960-61	FK Crvena zvezda Beograd	YUG	1	20	2
1959-60	FK Crvena zvezda Beograd	YUG	1	7	2
1958-59	FK Partizan Beograd	YUG	1	9	2
1957-58	FK Partizan Beograd	YUG	1	20	4
1956-57	FK Partizan Beograd	YUG	1	18	8
1955-56	FK Partizan Beograd	YUG	1	20	0
1954-55	FK Partizan Beograd	YUG	1	15	1
1953-54	FK Partizan Beograd	YUG	1	23	15
1952-53	FK Partizan Beograd	YUG	1	20	5
1952	FK Partizan Beograd	YUG	1	3	2
1945-51	NK Borac Zagreb	YUG	1	?	?
	NK Milicionar Zagreb	YUG	1	?	?
	NK Lokomotiva Zagreb	YUG	1	?	?
	NK Poštar Zagreb	YUG	1	?	?
1943-45	HŠK Građanski Zagreb	NDH	1	?	?
Career Totals:				254	45

 

Utakmice reprezentacije Jugoslavije u kojima je nastupao:

PU	24.06.1951	Jugoslavija	–	Švajcarska	7-3	(6-1)
PU	23.08.1951	Norveška	–	Jugoslavija	2-4	(1-4)
PU	02.09.1951	Jugoslavija	–	Švedska	2-1	(1-1)
PU	25.06.1952	Jugoslavija	–	Norveška	4-1	(3-1)
OI	15.07.1952	Jugoslavija	–	Indija	10-1	(5-0)
OI	20.07.1952	Jugoslavija	–	SSSR	5-5	(3-0)
OI	22.07.1952	Jugoslavija	–	SSSR	3-1	(2-1)
OI	25.07.1952	Jugoslavija	–	Danska	5-3	(3-0)
OI	29.07.1952	Jugoslavija	–	Nemačka SR	3-1	(3-1)
OI	02.08.1952	Mađarska	–	Jugoslavija	2-0	(0-0)
PU	21.09.1952	Jugoslavija	–	Austrija	4-2	(1-0)
PU	21.12.1952	Nemačka SR	–	Jugoslavija	3-2	(2-2)
PU	16.01.1953	Egipat	–	Jugoslavija	1-3	(1-1)
KSP	09.05.1953	Jugoslavija	–	Grčka	1-0	(1-0)
PU	14.05.1953	Belgija	–	Jugoslavija	1-3	(0-3)
PU	21.05.1953	Jugoslavija	–	Vels	5-2	(4-1)
PU	05.06.1953	Turska	–	Jugoslavija	2-2	(0-1)
PU	18.10.1953	Jugoslavija	–	Francuska	3-1	(0-1)
KSP	08.11.1953	Jugoslavija	–	Izrael	1-0	(1-0)
KSP	21.03.1954	Izrael	–	Jugoslavija	0-1	(0-0)
KSP	28.03.1954	Grčka	–	Jugoslavija	0-1	(0-0)
PU	16.05.1954	Jugoslavija	–	Engleska	1-0	(0-0)
SP	16.06.1954	Jugoslavija	–	Francuska	1-0	(1-0)
SP	19.06.1954	Jugoslavija	–	Brazil	1-1	(0-0)
SP	27.06.1954	Jugoslavija	–	Nemačka SR	0-2	(0-1)
PU	15.05.1955	Jugoslavija	–	Škotska	2-2	(2-2)
KG	29.05.1955	Italija	–	Jugoslavija	0-4	(0-0)
KG	26.06.1955	Jugoslavija	–	Švajcarska	0-0	(0-0)
PU	19.10.1955	Republika Irska	–	Jugoslavija	1-4	(1-3)
KG	30.10.1955	Austrija	–	Jugoslavija	2-1	(1-1)
PU	11.11.1955	Francuska	–	Jugoslavija	1-1	(0-1)
PU	22.04.1956	Jugoslavija	–	Rumunija	0-1	(0-0)
KG	29.04.1956	Mađarska	–	Jugoslavija	2-2	(1-1)
KG	17.06.1956	Jugoslavija	–	Austrija	1-1	(0-0)
PU	09.09.1956	Jugoslavija	–	Indonezija	4-2	(2-0)
KG	16.09.1956	Jugoslavija	–	Mađarska	1-3	(1-2)
KG	30.09.1956	Jugoslavija	–	Čehoslovačka	1-2	(0-1)
PU	21.11.1956	Škotska	–	Jugoslavija	2-0	(1-0)
PU	28.11.1956	Engleska	–	Jugoslavija	3-0	(1-0)
KSP	05.05.1957	Grčka	–	Jugoslavija	0-0	(0-0)
KG	12.05.1957	Jugoslavija	–	Italija	6-1	(3-0)
KG	18.05.1957	Čehoslovačka	–	Jugoslavija	1-0	(0-0)
PU	15.09.1957	Jugoslavija	–	Austrija	3-3	(2-2)
KSP	29.09.1957	Rumunija	–	Jugoslavija	1-1	(0-0)
KSP	10.11.1957	Jugoslavija	–	Grčka	4-1	(2-1)
KSP	17.11.1957	Jugoslavija	–	Rumunija	2-0	(0-0)
PU	20.04.1958	Mađarska	–	Jugoslavija	2-0	(1-0)
PU	11.05.1958	Jugoslavija	–	Engleska	5-0	(1-0)
SP	08.06.1958	Jugoslavija	–	Škotska	1-1	(1-0)
SP	11.06.1958	Jugoslavija	–	Francuska	3-2	(1-1)
SP	15.06.1958	Jugoslavija	–	Paragvaj	3-3	(2-1)
SP	19.06.1958	Jugoslavija	–	Nemačka SR	0-1	(0-1)
PU	14.09.1958	Austrija	–	Jugoslavija	3-4	(3-1)
PU	08.10.1958	Jugoslavija	–	Mađarska	4-4	(1-1)
PU	19.04.1959	Mađarska	–	Jugoslavija	4-0	(1-0)
KG	26.04.1959	Švajcarska	–	Jugoslavija	1-5	(0-2)
KEP	31.05.1959	Jugoslavija	–	Bugarska	2-0	(1-0)
PU	11.10.1959	Jugoslavija	–	Mađarska	2-4	(2-2)
PU	20.12.1959	Nemačka SR	–	Jugoslavija	1-1	(0-1)
KEP	08.05.1960	Portugal	–	Jugoslavija	2-1	(1-0)
PU	11.05.1960	Engleska	–	Jugoslavija	3-3	(1-1)
EP	06.07.1960	Francuska	–	Jugoslavija	4-5	(2-1)
PU	09.10.1960	Mađarska	–	Jugoslavija	1-1	(1-0)
PU	07.05.1961	Jugoslavija	–	Mađarska	2-4	(1-2)
KSP	04.06.1961	Jugoslavija	–	Poljska	2-1	(1-0)