Vujadinović Đorđe

	Ime i prezime						Đorđe Vujadinović
	Rođen						29/11/1909 † 05/10/1990
	Mesto u timu						Napadač
	Utakmica za reprezentaciju						44
	Golova za reprezentaciju						18
	Debitovao						06/10/1929
	Igrao u klubovima						FK BSK (Beograd)

 

Rođen 29. novembra 1909. u Kolarima kod Smedereva, umro 5. oktobra 1990. u Beogradu.

Bio je još u kratkim pantalonama kada je došao kod strica u Beograd. Očev brat nije imao dece, pa ga je posinio. Bio je vlasnik štamparije, zvala se “Sveti Sava”. Odrastao je u građanskoj, dobro situiranoj porodici.

U BSK-u je kao igrač podmlatka i prvog tima proveo sedamnaest godina. Odigrao je oko 400 utakmica za BSK i 44 puta branio je boje Jugoslavije.

Pored Dunava, tu gde je danas bazen “25. maj”, kao mališan, neumorno je trčao za loptom. Prvo je to bila krpenjača napravljena od starih ženskih čarapa, kasnije gumena lopta, pa fudbal. Kad bi taj teren bio poplavljen, selili bi se na Kalemegdan, gde je danas restoran “Kalemegdanska terasa”. Na tom platou teren je bio šljunkovit i kolena i laktovi su im uvek bili odrani. Jednog dana zanos njihove igre prekinuo je jedan čika sa šeširom koji ih je pozvao da dođu na igralište BSK-a, i igraju u pravom klubu, u kopačkama i sa velikom loptom.

Brzo je napredovao, a imao je i sreću da bude u generaciji koja je imala mnogo darovitih igrača. Navala u podmlatku BSK-a: Tirnanić, Valjarević, Krčevinac, Vujadinović i Zloković – kasnije je kompletna ušla u prvi tim.

Krajem dvadesetih godina fudbal je u našoj zemlji bio u velikoj ekspanziji. Omladina je ludovala za novim sportom koji je bio interesantniji od gimnastike, plivanja i atletike. Štampa je učinila mnogo za popularizaciju fudbala. Broj gledalaca povećavao se iz godine u godinu. Pre rata fudbaleri su bili sirotinja za koju su navijali bogataši. Danas su igrači bogataši, a gleda ih sirotinja. Tek polovinom tridesetih godina počeli su da dobijaju premije. Đorđe nije želeo da prima novac. Bio je službenik Narodne banke, imao platu 2.100 dinara mesečno, a to je za ono vreme i vrednost dinara bio sjajan prihod za jednog momka.

Njegova skromnost je bila čuvena, takav je bio i na terenu. Igrao je bez faula, odluke sudija primao je mirno, bio je uvek okrenut igri. Samo je jednom izgubio nerve. Bilo je to u Montevideu, na polufinalnoj utakmici prvog svetskog prvenstva.

– Protiv Urugvaja sam već u šestom minutu doveo naš tim u vođstvo. Na stadionu muk. Bili smo veliko iznenađenje šampionata i domaći navijači pretrnuli su od straha. Posle deset minuta, Moša daje drugi gol – 2:0. Ali, gle čuda, sudija ne priznaje pogodak. Razlog je samo njemu znan. Ubrzo, događa se čudo. Napad Urugvajaca se završio tako što je lopta otišla u gol-aut. Policajac koji je bio iza gola, ležerno vraća loptu u teren, da ne bi pala u kanal s vodom koji deli igralište od vatrenih navijača. I tada se događa ono što nikad nismo mogli da zamislimo: levo krilo njihove reprezentacije šalje loptu u naš gol. To je bio gest gladnog golgetera, ambicioznog napadača koji je želeo pobedu, i danas sam ubeđen da taj mladić nije hteo to da iskoristi kao šansu. Ali, na opšte zaprepašćenje, sudija pokazuje na centar. Pokojni Ivković, koji je najteže podnosio nepravdu, uostalom, zbog toga je i život izgubio na Banjici, za vreme okupacije, kidiše na sudiju. Bio je besan kao ris. Onako preplanuo od sunca, bio je kao sam đavo. Zubi su mu se beleli, oči kao dva noža. Tražio je da se gol poništi. I Moša je besneo. Nije vredelo: morali smo da krenemo sa centra. Toga trenutka za nas je utakmica bila završena. Bezvoljni, dekoncentrisani i pomireni – stali smo. Tada sam prvi i jedini put prišao sudiji povukao ga za rukav. Nisam znao španski, ali sam mu rukom pokazao na policajca. Poželeo sam da izađem sa terena. To je bio naš jedini poraz na šampionatu – 1:6.

Pre rata, državni tim se nije mogao zamisliti bez Đorđa Vujadinovića. Pa, i pored toga što je preko deset godina bio član reprezentacije, odigrao je samo četrdeset četiri zvanične utakmice.

– Mnogo puta selektorima sam morao da otkažem put sa državnim timom. Moj posao u banci nije dozvoljavao duga odsustva. Sećam se kad sam tek došao u Narodnu banku, kao svi novi službenici, upoznavao sam odeljenja, jedna koleginica, inače šef odeljenja, rekla mi je da je čula da sam ja poznati sportista i da ne zna kako ću uskladili službu i fudbal. Iskreno sam joj odgovorio da ću ostaviti sport. Usprotivila se: “Nemojte, vi možete koristiti dane svog godišnjeg odmora”. Tako je i bilo. Sve do rata, odnosno do odlaska u zarobljeništvo, nisam nijednom koristio godišnji odmor. Tada je bilo teško dobiti takvu službu. Direktor Narodne banke bio je Milan Protić, otac kasnije poznatog sportskog novinara Stojana, i navijač BSK-a. Ali, za njega nije bilo privilegije.

Vujadinović se najradije seća pobede nad reprezentacijom Engleske u Beogradu -2:1. Tada je bio kapiten. Beograd je bio opijen tim uspehom. Pa ipak, sutra ujutru Đokica je bio na svom radnom mestu.

Po dolasku iz zarobljeništva Vujadinović se posvećuje radu s mladima. Bio je trener u fudbalskoj školi “Partizana” i OFK “Beograda”, a godinama i selektor omladinske reprezentacije Jugoslavije. U Partizanu i OFK Beogradu odškolovao je generacije dečaka. Istovremeno je dugo bio selektor omladinske reprezentacije Jugoslavije.

S njim je, kao predsednik omladinske komisije FSJ, neprekidno saradivao arh. Kosta Popović, nekada takođe fudbaler BSK-a. Sarađivali su izvanredno.
I kad je bio u najzrelijim godinama za jednog sportskog učitelja, Đorde Vujadinović odlučuje da mesto selektora prepusti mladom i ambicioznom Miljanu Miljaniću. Mnogi to nisu mogli da shvate.

– Radeći u omladinskoj školi Crvene zvezde zapazio sam Miljana kao najdarovitijeg trenera među onima koji rade s mladima – objašnjava Vujadinović posle toliko godina taj svoj gest. – Pozvao sam ga da mi bude pomoćnik u radu sa juniorskom selekcijom. Brzo sam shvatio da je moj prvi sud tačan. Rekao sam Kosti Popoviću da prepuštam Miljanu s najvećim poverenjem rad sa mladima. I nisam pogrešio: Miljan je kasnije napravio veliku trenersku karijeru, postao najpoznatiji jugoslovenski stručnjak u svetu.

Taj neuobičajeni gest Miljanić je umeo da ceni. Inteligentno je osetio da ta Vujadinovićeva odluka više govori o njegovom karakteru, plemenitosti, širini duha… I u pravu je. Danas se ljudi grčevito drže onog što rade. Malo ko misli na mlade, na budućnost, na veću sposobnost generacije koja dolazi. Zato je gest Đorda Vujadinovića ono lepo i tako retko u našem fudbalu. I životu.

– U fudbalu bi bilo tragično kad bi svaka generacija bila kopija prethodne. Ja sam u karijeri imao dva trenera, zapamtio sam samo jednog – Nemeša. Bio je mađarski Jevrejin, inteligentan, veliki poznavalac fudbala. Ali, on nije govorio o taktici. Nikad nas nije interesovalo kako igra protivnik. Znalo se, recimo da je Hitrec opasan po naš gol, da je Splićanin Kragić imao jak šut ili da je Gustav Lešnik, vođa navale “Građanskog”, bio veoma lukav golgeter. Ali, o tome nismo govorili. Čak i o planu naše igre. Sve je bilo spontano, slobodno, imali smo samo jedan cilj – da postignemo gol.

Đokica Vujadinović je jedan od retkih bivših asova koji je kasnije išao na utakmice. Nisu ga umorili ni život ni fudbal. Od posleratnih igrača najviše je cenio Rajka Milica, Bobeka i Čajkovskog. I onu generaciju “Partizanovih beba”. Voleo je da gleda Vladimira Petrovića – Pižona: “Oduševljavala su me njegova savršeno tačna i lucidna dodavanja. Zadivljujuća je ta preciznost.”

Bio je veoma pedantan čovek, što je retkost medu fudbalerima. Imao je sačuvanu evidenciju o svim utakmicama za BSK, reprezentaciju Beograda i Jugoslavije, Čak i lepo sređene albume. Sećanja su za njega bila jedinstvena freska gde se gomilaju višegodišnji događaji, sve ono što je doživeo kao igrač i trener.

 

Utakmice reprezentacije Jugoslavije u kojima je nastupao:

BK	06.10.1929	Rumunija	–	Jugoslavija	2-1	(2-0)
BK	26.01.1930	Grčka	–	Jugoslavija	2-1	(0-1)
BK	13.04.1930	Jugoslavija	–	Bugarska	6-1	(2-1)
PU	15.06.1930	Bugarska	–	Jugoslavija	2-2	(1-0)
SP	14.07.1930	Jugoslavija	–	Brazil	2-1	(2-0)
SP	17.07.1930	Jugoslavija	–	Bolivija	4-0	(1-0)
SP	27.07.1930	Urugvaj	–	Jugoslavija	6-1	(3-1)
PU	03.08.1930	Argentina	–	Jugoslavija	3-1	(3-1)
BK	19.04.1931	Jugoslavija	–	Bugarska	1-0	(1-0)
BK	02.10.1931	Jugoslavija	–	Turska	0-2	(0-2)
PU	24.04.1932	Španija	–	Jugoslavija	2-1	(2-1)
PU	03.05.1932	Portugal	–	Jugoslavija	3-2	(2-1)
PU	29.05.1932	Jugoslavija	–	Poljska	0-3	(0-0)
BK	26.06.1932	Jugoslavija	–	Grčka	7-1	(3-1)
BK	03.07.1932	Jugoslavija	–	Rumunija	3-1	(3-1)
PU	03.04.1933	Jugoslavija	–	Španija	1-1	(0-1)
PU	07.05.1933	Švajcarska	–	Jugoslavija	4-1	(2-1)
PU	10.09.1933	Poljska	–	Jugoslavija	4-3	(1-2)
KSP	24.09.1933	Jugoslavija	–	Švajcarska	2-2	(2-0)
KSP	29.04.1934	Rumunija	–	Jugoslavija	2-1	(1-0)
PU	03.06.1934	Jugoslavija	–	Brazil	8-4	(2-2)
PU	16.12.1934	Francuska	–	Jugoslavija	3-2	(1-1)
BK	23.12.1934	Grčka	–	Jugoslavija	2-1	(1-1)
BK	25.12.1934	Jugoslavija	–	Bugarska	4-3	(3-2)
BK	20.06.1935	Jugoslavija	–	Grčka	6-1	(2-1)
BK	24.06.1935	Bugarska	–	Jugoslavija	3-3	(2-2)
PU	18.08.1935	Poljska	–	Jugoslavija	2-3	(2-0)
PU	06.09.1935	Jugoslavija	–	Čehoslovačka	0-0	(0-0)
KPZ	10.05.1936	Rumunija	–	Jugoslavija	3-2	(1-1)
PU	12.07.1936	Turska	–	Jugoslavija	3-3	(2-2)
PU	09.05.1937	Mađarska	–	Jugoslavija	1-1	(0-1)
PU	06.06.1937	Jugoslavija	–	Belgija	1-1	(1-0)
PU	01.08.1937	Jugoslavija	–	Turska	3-1	(1-0)
KPZ	06.09.1937	Jugoslavija	–	Rumunija	2-1	(2-0)
KPZ	03.10.1937	Čehoslovačka	–	Jugoslavija	5-4	(3-1)
KSP	10.10.1937	Poljska	–	Jugoslavija	4-0	(2-0)
PU	26.02.1939	Nemačka	–	Jugoslavija	3-2	(1-2)
KPZ	07.05.1939	Rumunija	–	Jugoslavija	1-0	(0-0)
PU	18.05.1939	Jugoslavija	–	Engleska	2-1	(1-0)
PU	04.06.1939	Jugoslavija	–	Italija	1-2	(0-1)
PU	12.11.1939	Jugoslavija	–	Mađarska	0-2	(0-1)
PU	14.04.1940	Nemačka	–	Jugoslavija	1-2	(0-2)
PU	29.09.1940	Mađarska	–	Jugoslavija	0-0	(0-0)
PU	03.11.1940	Jugoslavija	–	Nemačka	2-0	(1-0)