Kapiten Mančester junajteda pred subotnji finale fudbalske Lige šampiona sa Barselonom za “Politiku” iznosi svoja očekivanja i naglašava da će „posao čitavog tima biti zaustavljanje Mesija, Čavija i Inijeste”
“Ne znam da li će meč biti lep za gledanje i da li će gledaoci uživati u fudbalu. Sastaju se dva najbolja tima. Oni su prvaci „Primere”, mi „Premijer lige” i to valjda dovoljno govori da su i jedni i drugi zaslužili da se bore za ovaj pehar.” – počeo je kapiten Mančester junajteda Nemanja Vidić ekskluzivni intervju za „Politiku” pred finalni susret Lige šampiona s Barselonom u subotu na londonskom „Vembliju”.
Kakvu utakmicu očekujete?
– “Nezahvalno je bilo šta prognozirati. Sve zavisi kako se utakmica otvori. Imamo iskustvo iz Rima, gde smo odlično počeli, stvorili dve prilike koje nismo iskoristili, a zatim primili gol koji je promenio dalji tok meča i na kraju izgubili s 2:0”-
U čemu su prednosti Mančester junajteda?
– “Svakako skok igra i presing. Igrači Barselone su relativno niski i to ćemo pokušati da iskoristimo. Ove godine igramo efikasno, dali smo najviše golova u „Premijer ligi”. Međutim i oni igraju napadački, pa se nadam da će biti dosta golova.”
A koje su prednosti Barselone?
– “Oni su među najboljim ekipama u poslednjih nekoliko godina. Nemaju klasičnog špic igrača, tako da po šestorica učestvuju u igri na sredini terena. To im omogućava da lopta više bude u njihovim nogama i da imaju i bolju kontrolu utakmice, a ujedno i stvaraju nervozu kod protivničkih igrača. Do sada nikome nije uspelo da u duelu s njima ima veći posed lopte. Svesni smo toga, pa ćemo pokušati da iskoristimo njihove mane.”
Kako zaustaviti trio snova Čavi-Inijesta-Mesi?
– “To je posao celog tima. Igraju s dosta rotacija i čekaju trenutke u kojima rival nije dovoljno pažljiv, pa i najsitnija greška može da bude kobna. Na primer, dešava se da Mesi bude na 30 metara od gola, a Čavi u srcu šesnaesterca. S druge strane mi smo ove sezone kompaktniji kao tim, tako da očekujem mnogo preuzimanja i da ćemo posao da uradimo kako treba. Bitno je da smo puni samopouzdanja, da smo zdravi i spremni. Naš menadžer ima „slatkih muka” da sastavi tim, pošto je 18 ili 19 fudbalera svojim igrama ove sezone zaslužilo da bude na terenu u subotu uveče.”
Da li Ferguson u pripremi meča koristi iskustva drugih, na primer Morinja i njegovih iskustava iz mečeva s Barselonom?
– “Da bismo izborili finale svakako da smo koristili i njegovo znanje i iskustvo. Ipak, ovo je specifična utakmica, jer finale donosi i veliki pritisak na igrače. I Ferguson ima dovoljno iskustva za ovakav duel. Međutim, ono samo po sebi ne donosi pobedu, već se do trijumfa stiže vrhunskom formom, zalaganjem i igrom kako pojedinca, tako i kolektiva. Gledali smo utakmice Barselone i videli njihove vrline i mane. Nadam se da ćemo naći ključ i da ćemo se na pravi način suprotstaviti. Inače, priprema za finale se ne razlikuje mnogo u odnosu na bilo koji drugi meč. Razlika je samo u tome što sada imamo više vremena da se maksimalno posvetimo i rivalu i sebi.”
Ima li nečega na čemu Ferguson posebno insistira?
– “Naravno da ima, ali ne mogu to javno da iznesem.”
Iako je Barselona formalno domaćin, igra se u Engleskoj. Da li bi to trebalo da bude prednost Mančestera?
– “Jeste, ali ne tako velika. I oni su, kao i mi dobili oko 27.000 karata, tako da ćemo imati podjednak broj navijača. Logično je da bi oni „neutralni” trebalo da budu uz nas. Naš prednost je što nam je bilo lakše organizovati put u London i što smo adaptirani na klimatske uslove. U Rimu je bilo 30 stepeni i velika vlažnost, tako da smo teško trčali. Ovde će biti do 15 stepeni, na koje smo mi navikli, a oni će ipak morati da se njima prilagode, ali u profesionalnom fudbalu to ne sme da predstavlja značajan problem.”
Mančester je, od vašeg dolaska na Ostrvo, odigrao devet mečeva na „Vembliju“ i osvojio pet trofeja. Kakva su vaša iskustva sa ovog stadiona?
– “Teren je dovoljno širok i ima dosta prostora da se igra razvije za razliku od nekih drugih. Međutim, tome ne pridajem neku značajnu ulogu. Ono što je po mom mišljenju veoma važno jeste da smo i fizički i psihički spremni da osvojimo i šesti pehar na „Vembliju”.
Imate priliku da posle Velibora Vasovića (Ajaks) i Stevana Stojanovića (C. zvezda) budete treći naš fudbaler koji će kao kapiten podići pehar prvaka Evrope, a prvi od kako se takmičenje zove Liga šampiona…
– “U svakom slučaju to bi bila velika stvar za mene. Predivno je kada si deo uspešnog kolektiva i kada uživaš u tome što radiš. Do sada nisam mnogo imao vremena za radovanje i uživanje u trofejima, jer su brzo dolazila nova iskušenja. Kad podvučem crtu – “lepo zvuči. Čak i da je stotine naših fudbalera pre mene podiglo ovaj pehar, to ne bi umanjilo predivan osećaj. Nadam se da će mi se to u subotu i ostvariti.”
Na pitanje da li je posebno motivisan za „vraćanje dugova“ za poraz u finalu u Rimu (2:0) pre dve godine, Vidić je odgovorio:
– “Ne razmišljamo osvetnički. Veoma smo zadovoljni ovim što smo do sada postigli. Osvojili smo titulu prvaka Engleske i zadovoljni smo što igramo u finalu Lige šampiona. U poslednje četiri sezone ovo nam je treći finale.”
Ne razmišlja o tradicijama
Tradicija međusobnih duela u najkvalitetnijem takmičenju je na strani Barselone 2:1 u pobedama, uz četiri remija i gol-razliku 14:9. Međutim, Mančester junajted je obe titule kontinentalnog prvaka osvojio ne izgubivši ni jednu utakmicu, a u tim sezonama je igrao s „Barsom”. Najpre su 1998/1999. oba meča u grupi završena remijem 3:3, da bi u polufinalu „Junajted” nakon 0:0 na „Nou kampu” kod kuće pobedio s 1:0 i plasirao se u finale.
– “Nikada se nisam opterećivao statistikom i istorijom prethodnih susreta. Svaki meč je poseban – “priča za sebe. Pored toga, tu su i novi igrači – “kazao je Nemanja Vidić.
Upitan da li je na Ostrvu važnije osvojiti Ligu šampiona ili „Premijer ligu“, zamenik kapitena srpske reprezentacije je rekao:
– “Ima onih koji smatraju da je teže osvojiti nacionalno prvenstvo, jer je neophodno u kontinuitetu da se igra dobro na 38 utakmica. Drugi misle da je bitnija „veličina” trofeja i da je značajnije postati prvak Evrope. Sigurno je lakše doći do evropskog trona, pošto se igra manje mečeva i ne mora uvek da se bude na vrhunskom nivou. Međutim, u jednoj utakmici nikada nisi siguran i nikada ne možeš da tvrdiš da ćeš pobediti. Meni su podjednako draga oba trofeja. Možda za nijansu Liga šampiona ima veću težinu, jer ipak si šampion kontinenta i možeš da igraš za prvaka sveta.”
