Ljubiša Tumbaković (67), selektor Srbije, poručio je u intervjuu za Nova.rs da Norvežani nisu vanzemaljci i da je nacionalni interes da “orlovi” posle 20 godina, konačno, odlete na Evropsko prvenstvo.
Fudbalska Srbija već dve decenije sanja san zvani EURO. (Ne)moguća je misija naći se na završnoj kontinentalnoj smotri, a tu čast i privilegiju, da obraduju naciju i razbiju kletvu, imaće Tadić, Kolarov i drugovi, predvođeni iskusnim strategom Ljubišom Tumakovićem. Popularni Tumba je u prijatnom ambijentu jednog restorana u srcu Beograda odgovorio na sva naša pitanja, počev od glavobolje zvane Holan, preko toga da li će Jović s Mitrovićem napasti Norvežane 26. marta u Oslu u plej-ofu Lige nacija…
Bliži se 26. mart i meč odluke s Norvežanima, koji takođe 20 godina nisu bili na evropskom prvenstvu. Plaši Holanova brutalna forma, na svakom meču u dresu Dortmunda postigne, bar gol. Da li Srbija ima penicilin za mladog napadača?
“Naravno. Ništa nismo prepustili slučaju, napravili smo potpuni skauting kompletne reprezentacije Norveške. Pitanje je na koji način se suprotstaviti jednoj ekipi koja je snažna i uproseku ima preko 185 centimetara, koja je drska, igra na svom terenu, koja je euforična kada ima rezultat, jer poslednje tri godine nije izgubila na svom terenu. Slažem se da Holan zaslužuje posebnu pažnju, ali nije ih on doveo tu gde jesu. Dovela ih je grupa igrača i svi oni predstavljaju jedan veliki problem za reprezentaciju Srbije. Moraćemo da uložimo maksimum naših kvaliteta da ostvarimo cilj”, počeo je priču Tumbaković za Nova.rs.
U kojoj meri Vas opterećuju negativni komentari. Mnogi su otpisali Srbiju kada su videli kako Holan i Serlot postižu golove, a Edegar razigrava…
“Ne bih bio na poziciji na kojoj sam, da me pogađa. Imam jasan stav po pitanju rezultata. Trener sam, koji je veliki broj utakmica u karijeri pobedio. Čak 70-80 odsto. Istina je, Holan i ostali postižu golove, ali, vratite se malo u naše dvorište.. I naši igrači postižu golove u svojim klubovima. Igra se jedna utakmica, treba da pokažemo deo mentalnog sklopa – karakternog i patriotskog. Ako neko bude bolji, posle svega što pružimo, da pozdravimo tu ekipu, da kažemo bolji ste od nas… Ali, naravno da se nećemo predati. Naprotiv, mislim da ćemo biti u situaciji da mi budemo ti, koji kontrolišu utakmicu, apsolutno”.
Ni reč o Banetu
U prethodnom periodu dosta se pričalo i pisalo o povratku bivšeg kapitena Branislava Ivanovića. Koliko je istine u svemu tome?
“Ne bih se bavio pojedincima, poslednji rok za spisak igrača je 11. mart. Pratimo formu svih igrača koji su skautirani, grupa od 37-38 igrača. Već na prvom okupljanju biće ih 26, 27. Pratimo im formu, minutažu. Okupljanje je 23. marta, imamo utorak za taj jedini trening, u sredu smo u Oslu, već u četvrtak je utakmica. Čak i da si mađioničar, Dejvid Koperfild, teško da bi za taj jedan trening mogao da napraviš nešto, ako nisi imao krajnje profesionalan pristup. Trudićemo se da napravimo kompoziciju onog što bi trebalo da rezultira na terenu. A što se tiče Baneta, od mene nećete dobiti tu informaciju”.
Da li se uzdate u onaj čuveni srpski inat: kada nas svi otpišu i potcene, mi “pokažemo zube” i dobijemo bitku?
“Ne, ne verujem u inat, verujem u svest… Inat bi smanjio učinak. Nema razloga da se nekoga plašimo, ili da imamo psihološko opterećenje što nismo bili 20 godina na evropskom prvenstvu. Nikome nije omča oko vrata. Ako tako budemo razmišljali onda će nam i učinak biti loš. Snagom iskustva mislim da pravilno razmišljam, da moramo da odgovorimo fudbalskim zahtevima. Bože moj, nisu Norvežani vanzemaljci. I mi, i oni, igramo fudbal. I oni se plaše nas, nismo ekipa koja je od juče u svetskom fudbalu”.
Sigurno da bi kruna Vaše trenerske karijere bio plasman na evropsko prvenstvo, i to kao prvi selektor posle 20 godina. S druge strane, dovoljno ste iskusni da znate da su i uspeh i neuspeh sastavni deo – i fudbala i Vaše profesije… Da li Vas to dodatno opterećuje?
“Ja sam čovek koji je ostvaren u poslu kojim se bavi. Iza mene je 15 titula i 10 puta sam bio izabran za trenera godine. Zar mislite da bi kod mene trebalo da proradi neka sujeta, ili kompleks? Ovo je projekat svih nas u državi Srbiji. Svoj posao radim najprofesionalnije, sa velikom dozom iskustva, a to da li ću da podnesem ostavku, ne pada mi na pamet! O tome neka drugi procenjuju. Ja radim najpoštenije, najobjektinije i najkorektnije”.
Neko bi da naruši atmosferu…
Na pitanje kako komentariše sve jače glasine da će Dušan Tadić biti novi kapiten i da će naslediti traku od Kolarova, Tumbaković je odgovorio:
“Sasvim dugo sam u fudbalu, napravio sam jednu zavidnu karijeru. Nemam razloga da tražim prostor za nadogradnju kroz nacionalni tim. Takve insinuacije mogu da poremete atmosferu i ne vidim razlog da neko priča na tu temu. Prazna je to priča, a do utakmice je ostalo još samo mesec dana”, zakopčan je selektor.
Kakva je situacija sa Lukom Jovićem? Znamo svi šta se dešavalo posle Portugalije i pred Luksemburg, a da li ćete ga vratiti za meč decenije?
“To je jedna priča koja je završena čim je počela. Epilog svega je naš sastanak. Sastanak, gde je preko puta njega, stajao neko ko je pedagog. Bio je to vrlo profesionalan i korektan razgovor, gde smo definisali stvari koje su iza nas. Ko je kriv i koliko – to je sada sasvim beznačajno. Luka spada u grupu igrača koji se prate, on je dečko koji je u naponu snage, sa svoje 23 godine, u velikom klubu. Potvrda njegovog kvaliteta treba da dođe kroz igre u Realu”.
Svi pričaju o tom Holanu, a mnogi zaboravljaju da naš Mitrović, otkako se oporavio od povrede, ne prestaje da trese mrežu u dresu Fulama. Da li ste planirali da Srbija u Oslu napadne Norvešku s dva špica? Mitrovićem i Jovićem.
“Videćemo, ima još mesec dana do meča. Analiziramo karakteristike pojedinaca, tražimo slabosti Norvežana, gde mi možemo da poentiramo. Da li ćemo od početka zaigrati s dvojicom napadača, ili će do pomeranja doći u toku samog meča… Videćemo! Ponavljam, nacionalni interes je da Srbija ispuni cilj i plasira se na evropsko prvenstvo”.
Da zatvorimo temu oko reprezentacije Srbije i pređemo na komšije, Crnogorce. Da li su se stišale strasti, nakon što ste napustili “sokolove”, jer niste hteli da vodite ekipu protiv takozvane reprezentacije Kosova?
“To je za mene završena tema. Logična posledica dešavanja koja su bila u junu prošle godine, da neko ko je s ovih prostora ne bude deo jedne manifestacije u kojoj je takozvana država Kosovo učesnik. Ako je neko mislio drugačije, to što je pričao je njegov problem. Uvek će mi biti žao, jer sam proveo tri i po lepe godine tamo. Mislim da sam bio superkorektan. A, to što se desilo tog momenta, oni su dole, a ja živim u Beogradu, u Srbiji. Neko je tu morao da bude fleksibilniji, da doživi na način koji je krajnje logičan i realan”.
