This Day in History: 1966-09-05

Na današnji dan, 5. septembra 1966. u Loznici je rođen Milinko Pantić, fudbaler čija zvezda u Madridu i dalje sija punim sjajem.

Karijeru počeo u Jedinstvu iz Malog Zvornika, a po završetku sjajne sezone u Jedinstvu, koje se plasiralo u Drugu srpsku ligu, imao je ponude od 20 klubova. Dolazili su ljudi iz Zvezde, Hajduka, Dinama, Željezničara, Sarajeva…ali su Momčilo Vukotić kao sportski direktor Partizana i trener Nenad Bjeković bili najbrži.

Tada je u klubu upoznao i Radomira Antića koji je od prvog trenutka tvrdio da je specifičan fudbaler. Međutim, u Partizanu su mu samo tražili mane a nisu se potrudili da iskoriste njegove vrline, te mu nikada nije pružena prava šansa da se dokaže.

Nakon šest meseci koje je proveo na pozajmici u ljubljanskoj Olimpiji (1990-91), odlučio je da sreću potraži u grčkom Panioniosu (1991-95). U dresu osrednjeg grčkog tima odigrao 120 prvenstvenih susreta i postigao 51 pogodak.

Pod čudnim okolnostima i kao totalni anonimus, stigao na Iberijsko poluostrvo, a za sve je „krivac“ trener Radomir Antić koji je insistirao kod Hesusa Hila na njegovom dolasku, iako je teško bilo objasniti da jedan 29-godišnjak iz malog kluba treba da bude nosilac igre velikog Atletika iz Madrida. U početku se špekulisalo i da su zbog sličnog prezimena u rodbinskim vezama, pa da je i to razlog zbog koga je Milinko stigao na Vinsente Kalderon.

Već u prvoj sezoni zasenio je sve skupe zvezde mnogo poznatijeg gradskog rivala Real Madrida i Barselone. Jedan od glavnih poluga ekipe koja je osvojila „duplu krunu“ – prvenstvo i kup. Postizao je golove kao od šale, isticao se asistencijama, ukratko rečeno, bio je „alfa i omega“ ekipe, kreator svih akcija i direktan izvođač Antićevih taktičkih zamisli. Španski novinari oslovljavaju ga kao „pretečom Dejvida Bekama“.

Jedan je od retkih sportista koji može da se pohvali bistom podignutom u njegovu čast, pošto je predsednik Atletika Hezus Hil odlučio da mu se na ovaj način oduži za sve što je uradio za crveno-bele.

Nakon Atletika, nastupao za francuski Avr (1998-99), a zatim se vratio u grčki Panionis (1999-2000) u kojem je okončao igrački karijeru.

Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao dva meča: 24. aprila 1996. protiv Farskih Ostrva (3:1) u Beogradu i 14. decembra 1996. protiv Španije (0:2) u Valensiji.