Nadamo se da je konačno došlo vreme. Igrala je Srbija u poslednjih 11 godina mnogo ozbiljnih, jakih utakmica protiv evropskih i svetskih fudbalskih veličina, nekada je nedostajalo manje ili više, ali je konstanta da pobede protiv fudbalskih “aždaja” nije bilo.
U svežem sećanju je zato i dalje 18. jun 2010. i južnoafrički Port Elizabet gde je Srbija sa Radomirom Antićem na klupi uradila nešto što je delovalo gotovo nezamislivo – savladala Nemačku u okviru drugog kola grupne faze 1:0.
Taj gol Milana Laneta Jovanovića ostaje kao podsetnik koliko teško “orlovi” izlaze na kraj sa favoritima na papiru. Posle Mundijala u Južnoj Africi nastavljen je trend koji je bio aktuelan i do tada, a to je da su pobede ostajale samo u najavama, a na terenu su bile misaona imenica. Usledili su remi sa Italijom (1:1), porazi od Španije (2:0), Francuske (2:0), Belgije (3:0), Hrvatske (2:0), ponovo Belgije (2:1) i remi sa Hrvatskom (1:1).
U godini narednog SP održanog u Brazilu (2014) poraženi smo upravo od Brazila (1:0), dva puta od Portugalije (2:1, 2:1), isto toliko puta od Danske (3:1, 2:0), dok je protiv Francuske u Beogradu izboren remi – 1:1.
Kasnije smo upisali dva dobra remija protiv Nemačke i Portugalije (1:1), ali i poraz od Brazila na Mundijalu u Rusiji (2:0), pa poraz i remi od Portugalaca (2:4 i 2:2). Mnogo je vremena prošlo od leta 2010. i trijumfa nad Nemcima, valjda i dovoljno za novu eksploziju radosti večeras posle 22.30.