Fudbalske reprezentacije Srbije i Nemačke sastaju se u 13 časova i 30 minuta u drugom kolu Svetskog prvenstva, a važnost meča je tolika da danas teško da ćete razmišljati o drugim stvarima. “Orlovi” bi u slučaju poraza samo čudom mogli da se domognu osmine finala, a pobedom bi iznenadili veći deo planete koja je ostala razočarana posle njihovog meča sa Ganom.
Od opštenarodnog veselja do komentara “protiv ovih moćnih Nemaca ne pomaže ni Bata Živojinović” stigli smo za tili čas. Zapravo, samo za 90 minuta “igre” u prvom kolu kada je doživljen poraz od 1:0. Nit’ smo tada uživali u nastupu našeg nacionalnog tima, nit’ je on ličio na sebe, ali je ličio na sve naše bojazni.
Sa druge strane, Nemci su sa četiri gola Australiji ostvarili najubedljiviju pobedu u uvodnoj rundi, odmah su zbog svoje jednostavnosti a efikasnosti svrstani među najbolje, gde tradicionalno i pripadaju. Računica je jasna: grogirani protivnik je na korak od nokauta, naročito kada rival deluje nezaustavljivo. E, tu na scenu stupa čuveno naše “To ćemo tek da vidimo”.
Oni za koje ćemo danas navijati, zbog kojih ćemo strepeti a možda se i radovati, naši su. Kad će da budu najbolji ako ne sad? Ako su mogli reprezentativci Severne Koreje da umire moćne Brazilce, ako su otpisani Švajcarci mogli da pobede prvaka Evrope, a Grci posle očajnog prvog meča da budu akteri najbolje utakmice u dosadašnjem toku šampionata, što ne bi mogli i naši da nas iznenade? Ili, zapravo, da budu upravo ono što smo od njih priželjkivali da budu. Dostojni vere čitave nacije u “orlove”.
Možda danas i ne bude ništa od namere da se moćnim Nemcima uzmu sva tri boda. To ne bi bilo čudo. Možda sreća bude na strani rivala kao što su na njegovoj strani sve prognoze, a možda se opet dogodi Linekerova definicija da je “fudbal igra u kojoj 22 čoveka trči za loptom i u kojoj jedan sudija pravi niz grešaka, a na kraju uvek pobede Nemci”. Nemamo mi problem sa time. Ni najmanji. Na poraze se ovde godinama gledalo kao na sastavni deo realnosti. Ali, nešto drugo nas muči.
Jedan od najlepših komentara koje smo dobili od početka Mondijala, a koje je bilo upućeno našim fudbalerima, glasi: “Neću ja osminu finala. Neću ni četvrtfinale, a ni polufinale. Hoću fudbal!”. Da, ovaj narod nema problem da kaže “ima i boljih od nas”, ali itekako ima problem kada ga neko zastupa a ne daje sve od sebe. U ovom danu samo to se traži od “orlova”. I u ovom danu, “orlovi” će za ovaj narod da budu sve. Oličenje svih naših nadanja da vredimo, i da možemo da se nosimo sa izazovom koji je pred nama ma koliko da je težak.
Za ostatak planete – ovi naši već su otpisani. Kažu, “vraćaju se uskoro kući, šanse ne postoje, pa pogledajte samo protiv koga igraju!”. A mi, valjda navikli da prkosimo svim prognozama, verujemo da ćemo planetu baš u ovom danu naučiti šta znači “povratak otpisanih”. Početak prve projekcije je u 13:30h. Budite i tada uz nas, kao što ćemo svi tada biti uz njih. Naši su, zar ne?
