Golman Srbije pokazao je Mihajloviću da nije pogrešio što ga je vratio u nacionalni tim, ali stari problemi sa navijačima Crvene zvezde nisu nestali, naprotiv.
Fudbalske reprezentacije Srbije i Irske odigrale su u Beogradu prijateljsku utakmicu bez golova. Meč je ekipama poslužio kao generalna proba za predstojeće kvalifikacije za Svetsko prvenstvo koje će se 2014. godine igrati u Brazilu.
Selektor Srbije Siniša Mihajlović na teren je izveo sastav Stojković, Ivanović, Biševac, Nastasić, Kolarov, Mijailović, Kuzmanović, Ignjovski, Tadić, Tošić i Lekić.
U drugom poluvremenu zaigrali Ninković, Marković, Basta, Tomić, Maksimović i Đuričić.
Koliko je iznenađujuće poletno delovao tim u ofanzivi, toliko su uglavnom iskusniji defanzivci na početku meča pokazivali nesigurnost naspram Iraca, koji su imali želju da selektoru Trapatoniju pokažu da je debakl sa EURO-a prošlost.
Na jednoj strani malobrojna publika, njih oko 5.000, gledala je prodore Tadića, Kolarova i Tošića, dok je na drugoj morala da se preznojava tokom parada raspoloženog Stojkovića.
Golman Srbije pokazao je Mihajloviću da nije pogrešio što ga je vratio u nacionalni tim, ali stari problemi sa navijačima Crvene zvezde nisu nestali, naprotiv.
Deo navijača trudio se da Stojkovića maksimalno dekocentriše konstantnim zviždanjem kada bi imao loptu u posedu, ali to ga se izgleda nije puno doticalo.
Prvo poluvreme nije donelo nijednu pravu priliku za Srbiju, i osim odličnih prodora Tošića i Tadića, kao i šuteva Kolarova sa distance, sve ostalo biće brzo zaboravljeno.
Videlo se da tim nije uigran niti će biti za prvi meč sa Škotskom, 7. septembra u Glazgovu, jer je premalo vremena da se igrači naviknu na terenu ko je gde.
Zato su i u drugom poluvremenu najopasniji bili prodori a ne pasovi, upošljavanja, i u njima je prednjačio Tošić. Igrač CSKA u nekoliko navrata izazvao je glavobolju kod Trapatonija ali je umesto da dodaje, uvek išao na to da sam završava akcije.
Kolarov je već u prvom poluvremenu uvideo na terenu da Srbija nema vođu i preuzeo je tu ulogu sasvim korektno odradivši posao.
U drugih 45 minuta igre neki drugi igrači dobili su šansu da se maksimalno dokažu i od njih su se najviše istakli Filip Đuričić i Nemanja Tomić.
Nažalost, do samog kraja utakmice su najveće šanse “orlova” bile iz slobodnjaka (Kolarov, Kuzmanović), da bi momci tek u poslednjih pet minuta zaigrali kreativno, hrabro i beskompromisno, samo što su se tad Irci povukli u bunker iz kog nisu ni izašli do kraja meča.
Ostaje pitanje šta je potrebno uraditi da “orlovi” igraju tokom svih 90 minuta, kao u poslednjih pet? Kako objasniti pojedincima da su finta, dribling i prodor jedno, a dupli pas i asistencija drugo?
Na sva ta pitanja odgovor im može dati samo Mihajlović. Nema puno vremena, kvalifikacije su iza ćoška, a samo jedan kiks na startu može raspršiti “brazilski san”.
