Milovan Rajevac iz stručnog ugla dao je osvrt na dešavanja u srpskoj reprezentaciji
– “Slabo smo ušli u utakmicu, loše pripremljeni, ne samo psihički. Celo prvo poluvreme nismo mogli da se oporavimo.
Naš narod je video ogroman naboj u reprezentaciji Srbije, nismo bili mirni, počeli smo da srljamo. Prvo, izašli smo visoko, napali im zadnju liniju…
Kad god smo imali loptu nismo znali šta hoćemo, nije znao ko gde stoji, osim velike želje malo toga sam primetio. Želja, u fudbalu, ipak, nije dovoljna. Osim nje ništa više nisam ni video na Maksimiru.
– “Nismo imali Luku Modrića, oni jesu, zato on igra u Real Madridu, toliko košta. Lepo je za njega rekao Darijo Srna, baš u Žurnalu sam pročitao pre deset dana da je poslednji veliki vezni igrač koji se u prošloj deceniji rodio u Jugoslaviji. Modrić je ubedljivo najbolji bio na terenu u prvom poluvremenu, on i njihova „četvorka“ (Mateo Kovačić) odskočili su i napravili prevagu, ujedno i igru Hrvata. Domaćin nije briljirao, ali smo videli da su za klasu iznad nas. Greške – nema greške u fudbalu ako znaš da igraš. Gde je kod prvog pogotka otišla naša zadnja linija?!
Greške nisu slučajne. Odbrana je ključ svakog tima, gde je stajala kad su oni poveli?! Izašla je do centra. Zašto… Nije bilo obezbeđenja, mora lopta da se niveliše. Greške su sastavni deo igre, ali moraš u svakom trenutku da znaš gde stojiš.
Jeftino su nas prvi put matirali. Nemamo igru, loše smo, ponavljam, izašli na teren, igrali smo kao divlje pleme. Samo trčanje, borba, i ništa više. To nije malo – premalo!
Marko Šćepović je rano morao da napusti teren zbog povrede, potrošena je izmena već na početku utakmice. Logično je da se zameni napadač napadačem, međutim, taktički i takmičarski loše smo izgledali. Igrači su izašli sa željom, bez plana.
Smeta mi što se malo ovih dana pričalo o timu, igri, onim što je deo fudbala. Ovo je za sve nas izgubljen dan, a fudbal nam ide drugim pravcem. Za reprezentaciju, oduvek su igrali najbolji. Nema starog i mladog fudbalera. Šta je nama, ustvari, cilj?
Samo padamo na listi FIFA, srozavamo se – kolektivno. Kako da prodamo igrače, da treneri dobiju posao… Od tešenja, nema vajde, kakvo pomlađivanje državnog tima… Prvo poluvreme, jad i beda. Samo da se zna, Hrvati su bili pod većim pritiskom od Srbije.
Oni idu dalje, a mi ne tapkamo u mestu, nego padamo. Igra je totalno bila nepovezana. Videli smo koliko im Modrić znači, prvi je njihov igrač, to ne sme da se krije. Fudbal nisam video na TV ekranu, katastrofalno u odbrani, takođe i u napadu. Iznerviran sam, mnogo menjamo, a ustvari ne znamo šta hoćemo. Ne može se u prodavnicu bez novčanika.
Bio sam trener Vojvodine, Dušana Tadića otkrio sam u 16. godini, dao mu šansu i sada se ponosim. Tadić nije igrač da sedi na klupi, to treba da se oseti.
Ne možemo da potrčimo, da se nadišemo vazduha. Igor Štimac je osvojio sa reprezentacijom 13 bodova, a mi nemamo igru, ni rezultat. Tadić je probudio Srbiju – kasno! Mnogi su mnogo ispred nas. Lista FIFA dovoljno kaže.
Na kraju, ugledajmo se na Špance i Portugalce, zato su tu gde su, najbolji kao fudbaleri, imaju i najbolje trenere na svetu”.
