Fudbalska reprezentacija Srbije je svoju turneju po drugom kraju sveta završila remijem sa Australijom – 0:0.
Revanš za kobni poraz na Mondijalu nije uspeo, ali je borbena igra “orlova” bila koliko iznenađujuća, toliko na momente i zadivljujuća, pa i ne čudi što je probuđena nada pred nastavak kvalifikacija za EURO 2012. Da je promašaja bilo makar malo manje, utisak bi bio – sjajan.
Na stadionu koji iz sponzorskih razloga nosi ime “Itihad”, što na arapskom označava jedinstvo, reprezentativci naše zemlje su upravo i zaigrali jedinstveno, i to sa tri namere.
Prva je bila da se popravi utisak iz Južne Koreje, gde je doživljen poraz od 2:1, druga je da rival napadne na svakom delu terena i u svakom trenutku, a treća – da se udarcima sa distance konstnantno stvara opasnost po gol domaćih.
Jedinstveni u svojim željama, ali i u svom trudu, “orlovi” su vrlo brzo umirili početnu inicijativu “sokerusa”, a potom krenuli da šutiraju sa svih pozicija. Tačnije, sa velike udaljenosti, što je svakako bilo atraktivno za oko 28.000 gledalaca, ohrabrujuće za mnoge koji su počeli da sumnjaju u naš nacionalni tim, ali ne i dovoljno da se promeni rezultat.
A prilika za tako nešto bilo je na pretek. Prvu je imao Adem Ljajić, posle čijeg slobodnog udarca je lopta prohujala pokraj stative, a usledeli su odmah zatim i pokušaji Tošića, Stankovića i Kuzmanovića sa distance, sve lepši od lepšeg, ali ne i dovoljno precizni.
To što u pojedinim trenucima nije bilo šansi, nije smetalo da se nastavi odlična, agresivna odbrana naše nacionalne selekcije koja je potpuno zaustavila sve namere isprva ambicioznog domaćina. Pred kraj poluvremena Vilotić je u poslednji čas blokirao opasan nalet suparnika, a na drugoj strani, kontranapad “orlova” u kome su imali čak sedmoricu na protivničkoj polovini terena – okončan je brzopletim udarcem Tošića. Naravno, sa distance, kao što to naši reprezentativci čine od prvog minuta ovog meča.
Dilema na temu “a zašto se ne približite ?” možda je dobila odgovor u napadu iz 40. minuta. Tada je Ljajić na samo šest metara od gola bio u sjajnoj prilici da matira Federićija, ali je u želji da pronađe put lopti do mreže, od koje ga je delio samo jedan čuvar koji je, nemoćan, stajao na “pola puta” – odlučio da “bubamaru” pošalje visoko. Previsoko, tačnije, jer je otišla ka tribinama.
I drugo poluvreme počelo je prilično dobro po “orlove”, koji su razmenom kratkih dodavanja došli u priliku da daju gol već u 47. minutu, no Tošiću je lopta pobegla tek toliko da je golman Federići u poslednji čas pokupi. Već u sledećem napadu udarac je oprobao Ljajić, no sjajna intervencija čuvara mreže Australije onemogućila je da prelep šut donese promenu rezultata.
Preuzeli su potom inicijativu “sokerusi”, koji su preko Holmana u dva navrata ozbiljno pripretili golmanu Kahrimanu, no udarci sa distance nisu bili precizni, baš kao i što je to bio slučaj sa pokušajima izabranika Vladimira Petrovića. Pižon je potom odlučio da promeni taktiku, pa je nekadašnjem golgeteru omladinske škole Crvene zvezde, Jovanu Damjanoviću, u napadu pridodao Ranka Despotovića, dok je vezni red osvežen Trivunovićem koji je zameni Ljajića.
Ipak, prvi su posle brojnih izmena do šanse stigli domaći, no to što je Troizi bio sam pred Damirom Kahrimanom nije mu bilo dovoljno da obraduje australijsku publiku jer je golman Srbije odlično ukrotio udarac. Revanširao mu se u 83. minutu Federići, i to posle sjajnog šuta Petrovića sa 20-ak metara, a prelep pokušaj Damjanovića posle nespretne Petrovićeve završnice kontranapada stavio je tačku na ovu lepu fudbalsku predstvu u Melburnu.
