Petar Lončarević bio je predratni centarhalf visokog rasta (190 cm) i dugih nogu, što mu je u znatnoj meri otežavalo mobilnost i brzinu trčanja, ali je sve to nadoknađivao odličnim postavljanjem i kontrolom određenog dela terena.
Počevši da igra u podmlatku SK Jugoslavija – Beograd (1925-1931) na ligaškoj sceni pojavio se 1929, ali je 1930. u sudaru sa “Mošom” Marjanovićem zadobio težak prelom noge, tako da posle duge pauze više nikad nije uspevao da dostigne raniju formu. Igrao je i za SK Jedinstvo – Beograd (1936-1940).
Nažalost, život je izgubio tragično u proleće 1978. Nalazivši se među gledaocima prvenstvene utakmice Olimpija – Hajduk, ušao je u svađu sa grupom ljubljanskih navijača – huligana i dobio vrlo jak udarac motkom po glavi, od koga se onesvestio i našao u bolnici. Bio je 17 dana u komi i, ne dolazeći svesti, umro u 69. godini.
Za selekciju Beograda odigrao je četiri, a za reprezentaciju Jugoslavije dve utakmice: 26. januara 1930. protiv Grčke (1:2) u Atini za Balkanski kup i 13. aprila 1930. protiv Bugarske (6:1) u Beogradu (prijateljski susret).