Pažur Hugo

Ime i prezime

Hugo Pažur

Rođen

08/03/1900 † 12/05/1985

Mesto u timu

Odbrana

Utakmica za reprezentaciju

Golova za reprezentaciju

–

Debitovao

03/06/1923

Igrao u klubovima

HŠK Concordija (Zagreb)

Rođen 8. marta 1900. u Zagrebu, umro 12. marta 1985. u Zagrebu.

Hugo je kao junior počeo fudbal u Konkordiji, u kojoj je ostao do 1925. godine. Igrao je na halfu i najčešće nastupao sa starijim bratom, s kojim je 1920. čak bio kandidat za naš tim koji je putovao na Olimpijske igre u Anversu, pa su odigrali i jednu trening utakmicu, na kojoj su pojačali tzv. “reprezentaciju Beograda”, sastavljenu od igrača koji su isto tako bili kandidati za državni tim. Za reprezentaciju Zagreba Hugo je, isto tako, odigrao sedam utakmica.

Za tim Jugoslavije nastupio je dvaput: 3. juna 1923. u Zagrebu protiv Poljske, kada smo pobedili sa 2:1 i 28. oktobra 1923. u Pragu, gde smo sa Čehoslovačkofn izborili 4:4. što je iznenadilo Evropu u kojjoj su Čehoslovaci važili kao jedna od najjačih reprezentaciija. Dakle, bio je nekako srećne ruke.

Ali, treću utakmicu za državni tim vodi u sopstvenoj evidenciji, iako ona nije odigrana. To je bilo 14. oktobra 1923. U Zagrebu je zakazana utakmica između reprezentacija Jugoslavije i Rumunije. Pošto se igralo za pehar kralja Aleksandra, a za sudiju određen u to vreme veoma cenjeni i poznati Holanđanin Boas, on je s našim igračima izišao na teren, čak sačekao petnaest minuta i odsvirao par-forfe, tj. 3:0 za Jugoslaviju.

Zašto Rumuni nisu došli. možda se može utvrditi ispitivanjem arhiva ukoliko postoje pa videti, ali prema sasvim oskudnim informacijama tadašnje beogradske štampe posredi su bili materijalni razlozi. U »Vremenu« od 7. oktobra 1923. nalazi se kratka informacija da zakazana utakmica sa rumunskom reprezentacijom još nije sigurna, zbog finansijskih nesporazuma«. Sutradan isti list donosi vest da je u Zagrebu održana utakmica A i B reprezentacija i da se završila nerešeno (5-5), iz čega bi se moglo zaključiti da se naša reprezentacija spremala za susret sa Rumunima. Daljih informacija nema sve do 15. oktobra 1923. kada “Politika” obaveštava:

– “Kao što je poznato rumunska reprezentactja nije doputovala u Zagreb u utvrđeni dan. Sudija Boas, koji je došao u Zagreb da sudi ovu internacionalnu utakmicu, konstatovao je da je jugoslovenska reprezentacija bila spremna, ali da se Rumuni nisu pojavili. On će o tome podneti izveštaj Jugoslovenskom loptačkom savezu, koji će uiožiti protest kod FIFE protiv neobjašnjivog postupka Rumunskog loptačkog saveza”.

Međutim, pošto se znalo da Rumuni nisu stigli i da neće izići na teren, organizatori su unapred pripremiii kratak turnir najboljih zagrebačkih timova, koji su igrali samo po trideset minuta: u prvoj utakmici Konkordija je pobedila Građanski sa 1:0 a u drugoj HAŠK Spartu isto tako sa 1:0. U finalu, HAŠK je savladao Konkordiju sa 2:0 i osvojio prigodan trofej. Time je gledaocima nadoknađeno što nisu videli susret reprezentacije Jugoslavije i Rumunije. Među onima koji su izišli na teren, nalazio se i Hugo Pažur i on tu neodigranu utakmicu vodi kao svoj treći nastup za reprezentaciju. Međutim, u godišnjacima FIFE utakmica o kojoj je reč nije registrovana ni u biiansu jugoslavije, a ni u bilansu Rumunije.

Hugo je 1925. napustio fudbal i “Konkordiju” i posvetio se tenisu, ali je u novom sportu postigao manje. Bio je službenik Osiguravajućeg zavoda »Kroacija«, da bi 1942. izbegao hapšenje od ustaša i pobegao u Švajcarsku, gde je ostao do kraja rata. Penzionisan je na položaj direktora Međunarodne špedicije u Zagrebu.

Bilo bi pogrešno, pa i nepravično, start i učešće braće Pažur u našoj reprezentaciji meriti kasnijim, a pogotovo današnjim merilima, pa time ocenjivati i njihove sposobnosti i vrednosti. U njihovo vreme fudbalska reprezentacija Jugoalavije nastupala je veoma retko, a broj protivnrka sveo se na slovenske zemlje, naročito na Čehoslovačku s kojom se igralo svake godine. Jer, niti su Jugosloveni bili zanimljivi protivnici, niti su imali materijalnih sredstava da nekoga pozovu i obezbede. Pored toga, još su bila veoma sveža sećanja na minuli rat, zbog čega su izbegavani susreti sa zemljama koje su ratovale na strani Nemačke i Austro-Ugarske (Mađarska, Bugarska itd). koja je, uostalom. više godina i FIFA isključiia iz medunarodnog života. Broj susreta naše reprezentacije bio bi još i manji da 1920. i 1924. nismo okušali sreću na Olimpijskim igrama i oba puta potučenl da nogu sa po 0:7 u Anversu protiv Čehoslovačke, a u Parizu protiv Urugvaja.

Braća Pažur su upravo igrala u tom vrernenu i njihov mali bilans – Alfons Pažur s jednom, a Hugo sa dve utakmice – treba uokviriti u ovaj više nego skroman kalendar naše reprezentacije, koja se stidljivo i polako uključivala u međunarodni sportski život. U mnogim dokumentacijama koje su objavljene do sada, Alfons i Hugo sa tri utakmice vode se pod jednim imenom, što naravno, treba ispraviti. Ako se ima u vidu sve rečeno, onda da zaključimo da su u svome vremenu braća Pažur predstavljali lepa i ugledna imena našeg sporta.

Utakmice reprezentacije Jugoslavije u kojima je nastupao :