Na današnji dan, 20. jula 1952. u Helsinkiju, naši fudbaleri su na Olimpijskom turniru bili akteri “utakmice stoleća”, kako ju je nazvao Rojters.
Za protivnika našoj selekciji koja je na startu savladala Indiju sa 10:1, žreb je odredio reprezentaciju SSSR!
Nije to bio običan fudbalski susret, bilo je to u jeku hladnog rata između Jugoslavije i Sovjetskog Saveza, pa je ceo svet tu utakmicu doživljavao kao megdan Tita i Staljina.
Selektor Aleksandar Tirnanić je i na ovoj, kao i na svih šest utakmica na turniru, igrao sa sledećih 11 igrača ne načinivši ni jednu izmenu:
Vladimir Beara, Branko Stanković, Tomislav Crnković, Zlatko Čajkovski, Ivan Horvat, Vujadin Boškov, Tihomir Ognjanov, Rajko Mitić, Bernard Vukas, Stjepan Bobek, Branko Zebec.
“Plavi” su poveli sa 3:0 i 5:1 ali ni to nije bilo dovoljno za pobedu. Petrov je smanjio na 5:2 a zatim je Vsevold Bobrov, kojeg su zauvek upamtili Vladimir Beara i milioni Jugoslovena koji su prenos utakmice slušali uglavnom preko javnih razglasa (radio aparati bili retki i basnoslovno skupi), dao za redom tri gola. U produžecima mreže se nisu zatresle i novi susret je zakazan za 22. juli, opet u Tampereu.
Igrači oba tima istrčali su na teren svesni da ne smeju da izgube, a „plave” je na to podsetio Titov telegram „podrške” koji je stigao uoči utakmice. Sovjetski reprezentativci su, prema „Moskovskim novostima”, koje su se prve u SSSR usudile da načnu pomenutu temu tek 1988. godine, dobili direktivu iz Kremlja: „Igrati i pobediti”. Izgubili su sa 3:1, iako su poveli sa 1:0, a iste večeri vraćeni su brodom u Lenjingrad.
Epilog neuspeha je raspuštanje vojnog moskovskog kluba CDKA, koji je činio reprezentaciju, Liga je smanjena za jednu ekipu, a igrači su razbacani po ostalim timovima.
„Plavi” su nakon toga savladali Dansku sa 5:3 i u polufinalu Nemačku sa 3:1, a u finalu izgubili su od sjajnog mađarskog tima (Grošič, Buzanski, Lantoš, Božik, Lorant, Zakarijaš, Hidegkuti, Kočiš, Palotaš, Puškaš, Cibor)
sa 2:0.
Taj poraz niko im nije uzeo za zlo, a Tito je, po kasnijem priznanju nekih reprezentativaca, kompletnoj ekipi, uključujući selektora Aleksandra Tirnanića i trenera Pogačnika dao, kao nagradu za pobedu nad „sovjetima”, po sto dolara.