Neko iz sastava reprezentacije Jugoslavije (ili član njegove porodice) koja je u finalu Evropskog prvenstva poražena od Italije pre više od pola veka, odlučio je da se odrekne odličja.
Srebrna medalja za učešće u finalu Evropskog prvenstva u fudbalu 1968. u kojem je fudbalska reprezentacija Jugoslavije poražena nakon dva antologijska meča od domaćina Italije (1:1 i 0:2) pojavila se na renomiranom aukcijskom sajtu eBay.
U ponudi stoji da je reč o odličju osvojenom na Evropskom šampionatu 1968. u Italiji. Proizvođač je čuvena švajcarska juvelirska kuća Higuanin, na naličju medalje je fudbalska lopta i mapa Evrope, dok je na zadnjoj strani na francuskom izgraviran natpis Finalisti Evropskog prvenstva 1968. Medalja je u izuzetnom stanju, sa očuvanom trakom i u originalnom pakovanju.
Početna cena je 5,000 britanskih funti (oko 5,500 evra), a aukcija traje do 30. jula. Navodi se da je medalja pripada(la) jugoslovenskom reprezentativcu, te da će pobednik nakon aukcije dobiti ime igrača.
Fudbalska reprezentacije Jugoslavije je dva puta igrala u finalima evropskih prvenstava i oba puta je poražena. Prvi put 1960. na tadašnjem Kupu nacija od selekcije SSSR-a, nakon produžetaka 2:1 i drugi put od Italije u Rimu 1968. godine nakon 180 minuta (1:1, 2:0).
U tom ponovljenom finalu protiv Italijana, selektor Rajko Mitić i trener Branko Stanković izveli su tim u sastavu: Ilija Pantelić, Mirsad Fazlagić, Milan Damjanović, Miroslav Pavlović, Blagoje Paunović, Dragan Holcer, Ilija Petković, Dobrivoje Trivić, Vahidin Musemić, Jovan Aćimović i Dragan Džajić.
Stariji ljubitelji fudbala sa gorčinom u ustima se sećaju da je Jugoslavija bila za klasu bolja od Italijana u prvom susretu odigranom 8. juna 1968., ali je zahvaljujući krajnje pristrasnom sudiji Gotfridu Dinstu iz Švajcarske vodila samo sa 1:0.
Fenomenalni Dragan Džajić dao je vodeći gol u 39. minutu, a neposredno posle toga tako je rukama srušen s leđa da bi, kao što je napisao jedan italijanski novinar, i sam selektor Italije Feručio Valkaređi svirao penal, no Dinst je zažmurio…
Do kraja susreta, švajcarski arbitar kočio je sve akcije našeg tima, izmišljao prekršaje protiv Jugoslovena, posebno u zoni šuta, sve dok Domengini u 80. minutu nije izjednačio iz jednog od silnih slobodnih udaraca.
Pošto produžeci nisu doneli promenu rezultata, dva dana kasnije igrana je nova utakmica u kojoj više nismo imali šansu, Italija je u tim uvela pet novih, svežih fudbalera i pobedila sa 2:0.
“Na EP-u ’68. imali smo odličnu ekipu i postigli smo dobar rezultat. Da se Ivica Osim nije povredio i da su sudije bile objektivnije, možda smo mogli i da budemo prvaci. Za mene je to takmičenje bilo prelomno jer sam dobio internacionalnu potvrdu svojih igračkih sposobnosti. Posle tog takmičenja je odmah usledio i poziv iz FIFA da igram za Tim sveta”, prisećao se godinama kasnije Dragan Džajić.
Inače, nije retkost da se nekadašnji sportski asovi odreknu osvojenih trofeja i medalja u trenucima kada ih životne okolnosti primoraju na to.
Bivši legendarni nemački teniser Boris Beker prodavao je na aukcijama lične stvari, trofej, rekete i suvenire, kako bi sakupio novac i isplatio dugove.
Finac Mati Nikenen, četvrostruki olimpijski šampion, svetski rekorder i jedini letač koji je osvojio svih pet velikih takmičenja u skijaškim skokovima – Olimpijske igre, Svetski kup, Novogodišnju turneju Četiri skakaonice, Svetsko prvenstvo u skokovima i Svetsko prvenstvo u letovima, usled problema sa alkoholizmom, rasporodao je u bescenje sve svoje trofeje i medalje.
Nedavno se Hrvatskoj digla velika prašina jer je neko ponudio na aukciju medalju koju su fudbaleri te zemlje osvojili na Svetskom prvenstvu u Francuskoj pre dve decenije.
Kako stvari stoje, neko iz sastava reprezentacije Jugoslavije (ili član njegove porodice) koja je u finalu Evropskog prvenstva poražena od Italije pre više od pola veka, odlučio je da se odrekne odličja. U svakom slučaju, nadamo se da će medalja doći u prave ruke i da će vlasnik uživati u odličju koje je podsetnik na najveći uspeh naše reprezentacije na Evropskim prvenstvima.
Možda bi i Fudbalski savez Srbije mogao da se uključi i dođe u posed ovako vrednog kolekcionarskog primerka? Medalja bi se na neki način “vratila kući”, a nacionalna fudbalska organizacija bi imala šta da prikaže u nekom muzeju istorije fudbala sa ovih prostora koji bi, po ugledu na velike fudbalske zemlje, trebao naći svoje mesto na budućem Nacionalnom fudbalskom stadionu.
Šta Vi mislite? Recite nam u komentarima…
Verovatno neka muka naterala njega ili porodicu…Ne odvaja se neko lako od ovakvih uspomena
Mnogo je kume…5000 funti