Mitar Mrkela, direktor mlađih kategorija u Fudbalskom savezu Srbije, kaže da se srpski fudbaleri iz dijaspore sve teže odlučuju za dres “orlova“.
Za Srbiju je uvek važilo da je nepresušan izvor fudbalskih talenata, a naš nacionalni savez već godinama ulaže ogroman napor da ne izgubi bisere, koji su zbog događaja na prostorima bivše Jugoslavije u poslednje dve decenije rasuti po celom svetu.
Standardni A reprezentativci Zdravko Kuzmanović i Neven Subotić su pozitivan primer, a do Terazija često stižu i primedbe zašto pojedinci, naročito u mlađim selekcijama, ne dobijaju šansu. Mitar Mrkela, direktor mlađih kategorija u Fudbalskom savezu Srbije, kaže da se srpski fudbaleri iz dijaspore sve teže odlučuju za dres “orlova”.
Neki zbog toga trpe velike pritiske, a neki pristaju da zaigraju za Srbiju tek ako ne uspeju da postanu reprezentativci država u kojima žive. On upravo slučaj Kuzmanović vidi kao odličnu osnovu za priču na ovu temu.
– Od momenta kada se švajcarskom savezu desio slučaj sa Zdravkom Kuzmanovićem, koji je prošao sve njihove selekcije, pa zaigrao za naš najbolji tim, postali su rigorozni. Čak traže pismene garancije od porodica i samih igrača da ako zaigraju za njihove mlađe selekcije neće igrati nikad za drugu zemlju.
Mrkela navodi najsvežije primere sa kojima se susreo:
– Recimo, Marko Dangubić iz Jang bojsa je bio na našem kampu, zadovoljio je, igrao prijateljske mečeve protiv Crne Gore, ali sad čujemo da se na njega i njegovu porodicu vrši ogroman pritisak da se ne odaziva našim pozivima. S druge strane, Miloš Veljković je imao određene probleme dok je bio u Švajcarskoj, iako je i tada izražavao želju da igra za nas. Sad kada je u Totenhemu nema nikakvih problema, bio je učesnik poslednjih kvalifikacija za kadete i predstavlja našu budućnost.
Mrkela kaže da poseduje veliki spisak sa imenima igrača koji vuku korene iz Srbije, ali da se suočava sa mnogo problema:
– Ogroman broj mladih igrača iz dijaspore, čiji su roditelji Srbi, uopšte nema srpsko državljanstvo. Od onih koji imaju, između 70 i 80 odsto njih neće da igra za Srbiju. Na kraju se postavlja i pitanje kvaliteta. Na primer, Marko Mitrović iz Čelsija je tip igrača koji nam je neophodan, ali je on odbio svaki naš poziv, igra za mlađe selekcije Švedske i ne razmišlja o Srbiji. Đorđe Babić iz Šalkea je pozvan, pojavio se u februaru na okupljanju pred Belgiju sa povredom, ponovo je dobio poziv ovog meseca za Portugal, ali se nije odazvao.
Direktor mlađih selekcija FSS završava priču sledećim rečima:
– Najveći broj igrača po dijaspori prvo želi da igra za reprezentaciju zemlje u kojoj živi. Kada ne uspeju da se izbore za status, onda se javljaju nama. Imam najsvežiji primer jednog roditelja čije dete je bilo kandidat za reprezentaciju Holandije. Na kraju nije ušao u selekciju, a kada sam roditelja upitao da li bi njegovo dete igralo za Srbiju, rekao mi je: “Sačekajte da vidimo šta ćemo da uradimo sa Holandijom” – završio je Mrkela.
Miloš Veljković, kadetski reprezentativac Srbije, za razliku od mnogih nijednog trenutka se nije dvoumio kod poziva sa Terazija. Defanzivac Totenhema, čiji su roditelji iz Jagodine, igrao je jednu utakmicu za reprezentaciju Švajcarske (U16), ali kod njega nije bilo dileme kada se pojavila Srbija kao opcija.
– Oduvek sam želeo da igram za Srbiju, što je hteo i moj otac. Rođen sam u Bazelu, živeo u Švajcarskoj, a leta provodio u Jagodini. Kada su me na utakmici za Švajcarsku primetili, mogao sam da biram između tri, četiri kluba, odlučio sam se, uz konsultacije sa porodicom i menadžerom, za Totenhem. Posle par meseci boravka u Londonu, zvali su me iz srpskog saveza, prihvatio sam poziv, nedavno igrao kvalifikacije za kadetsko evropsko prvenstvo – priča Veljković za “Blic”.
Kadet kluba iz Londona kaže da nije imao problema oko izbora reprezentacije.
– Ne znam da li je neko iz švajcarskog saveza kontaktirao sa mojim menadžerom kada sam doneo odluku da igram za Srbiju, sa mnom nije niko. Srbija je moj izbor, siguran sam da nisam pogrešio – rekao je Veljković, koji se odlično snalazi kao centralni defanzivac i zadnji vezni.
Ko bi mogao da zaigra za Srbiju
Ime i prezime godište klub
Golmani
Dejan Stojanović 19. 7. 1993. Bolonja / Italija
Lazar Petković 17. 4. 1995. Milan / Italija
Danilo Bjeković 1. 3. 1993. Bazel / Švajcarska
Nikodin Matić 28. 8. 1992. Central kost mariners / Australija
Nikola Veselinović 22. 8. 1993. Karlsrue / Nemačka
Odbrana
Stefan Marinković 20. 2. 1994. Ajaks / Holandija
Đorđe Babić 9. 1. 1993. Šalke 04 / Nemačka
Aleksandar Milošević 30. 1. 1992. AIK Stokholm / Švedska
Nemanja Mitrović 15. 10. 1992. Bolonja / Italija
Marko Marković 17. 4. 1995. Štutgart / Nemačka
Vladimir Ranković 27. 6. 1993. Bajern / Nemačka
Aleksandar Žarković 23. 2. 1993. Bazel / Švajcarska
Nikola Gagić 12. 4. 1995 PSŽ / Francuska
Nikola Živanović 21. 1. 1994. Malme / Švedska
Stefan Petrović 8. 9. 1993. Herta / Nemačka
Miroljub Živković 2. 1. 1994. Nirnberg / Nemačka
Vezni red
Robert Mirosavić 6. 2. 1995. Helsingborg / Švedska
Aleksandar Kačaniklić 13. 8. 1991. Fulam-Votford / Švedska
Deni Milošević 9. 3. 1995. Standard / Belgija
Marko Vejinović 3. 2. 1990. Herakles / Holandija
Filip Holender 27. 7. 1994. Honved / Mađarska
Darko Jevtić 8. 2. 1993. Bazel / Švajcarska
Aleksandar Stevanović 16. 2. 1992. Verder / Nemačka
Miloš Degenek 28. 4. 1994. VRB Štutgart / Nemačka
Stefan Savić 9. 1. 1994. Salcburg / Austrija
Miloš Milivojević 29. 5. 1993. Parma / Italija
Nikola Jelisić 29. 12. 1994. Bajern / Nemačka
Andrej Modić 7. 3. 1996. Milan / Italija
Igor Jelić 15. 8. 1995. Frajberg / Nemačka
Napadači
Marko Mitrović 27. 6. 1992. Čelsi / Engleska
Marko Đuričin 12. 12. 1992. Herta / Nemačka
Anđelko Savić 11. 3. 1993. Sampdorija / Italija
Boban Lazić 29. 1. 1994. Ajaks / Holandija
Marko Dangubić 4. 2. 1996. Jang bojs / Švajcarska
Srđan Spiridonović 13. 10. 1993. Austrija Beč / Austrija
Nikola Pantović 19. 3. 1994. Honved / Mađarska
Dejan Lazarević 15. 2. 1990. Padova / Italija
Miloš Pantović 7. 7. 1996. Bajern / Nemačka
Milan Đurić 22. 5. 1990. Krotone / Italija
Bojan Đorđević 8. 7. 1994. Modena / Italija
