Selektor Orlova očekuje od svojih izabranika da se igraju fudbala u Zagrebu.
Pobeda na Kipru u generalci pred okršaj decenije na Maksimiru je ulila nadu svima onima kojima je srpska reprezentacija u srcu, da Orlovi mogu do podviga u Zagrebu, možda i do plasmana na Mondijal.
Srbija je odigrala najbolji meč posle onog sa Velsom od kada je na klupi Siniša Mihajlović i koliko toliko vratila poljuljana poverenje kod navijača.
Srpski selektor ostaje pri stavu da nijednog trenutka nije sumnjao u ovaj tim.
Kaže da su se iskristalisale neke stvari i da je dobio jasniju sliku o konačnom timu pred okršaj sa Hrvatima. Kaže da veruje u uspeh svog tima. Uspeh koji bi za sve ozim za njega predstavljao iznenađenje.
– “Hrvatska je bolja od Srbije. To govore rezultati i igre u prošlom periodu. Sve osim njihove pobede u Maksimiru bi predstavljalo iznenađenje. Oni su favoriti. Za sve ljude osim za mene. Ali, znam da moji igrači veruju u sebe i znam da možemo da obradujemo naciju”, kaže selektor Orlova u razgovoru za MOZZART Sport.
Da li je pobeda na Kipru pokriće za hrabrost koju pokazujete u izjavama?
– “Rezultat nije bio toliko važan, što sam i rekao pre meča, ali naravno da je lepo kada se pobedi. Meni je najbitnije da su igrači ispunili ono što sam od njih tražio. Da su mi potvrdili neke stvari u koje nisam bio siguran. Bilo je i pozitivnih i negativnih stvari. Uverio sam se još jednom da u ovoj postavci igre 4-2-3-1, Kuzmanović jednostavno ne može da igra jednog od ta dva zadnja vezna. Videlo se to sinoć i na meču Intera kada je izgubio dve tri lopte. A, kada izgubite loptu ispred odbrane, onda to automatski znači i šansa za protivnika. Ako budemo menjali formaciju iz 4-2-3-1 u 4-4-2 onda će on biti jedan od idealnih kandidata za tu poziciju unutrašnjeg veznog, zajedno sa Stankovićem”, smatra Mihajlović.
Kuzmanovića nije bilo u reprezentaciji jer nije želeo da igra ono što ste vi tražili. Kako je postignut kompromis da se vrati u tim?
– “To nije kompromis, već moja odluka. On nije bio standardan u Štutgartu i nije imao mesta u reprezentaciji. Sada je prešao u Inter gde je počeo da igra. Vidim da ga Stramaćioni gura na tu poziciju ispred odbrane. Znam i da Zdravko voli to da igra, ali moje trenersko uverenje je da on tu nije koristan. Ipak, svaki trener ima svoju viziju i moje mišljenje nije neoborivo”.
Pomenuli ste povratak Stankovića. On je zaigrao za Inter i stvoreni su preduslovi da se vrati u nacionalni tim.
– “Samo da ga zdravlje posluži i da se vrati u formu i neće biti sporan za Maksimir. Drago mi je zbog Dekija što je težak period ostavio iza sebe i sada je najbitnije da ima kontinuitet igra. Znamo kakav je igrač i neće biti problema da ga uklopimo u sastav”.
Šta ste još videli na Kipru što vam je bilo od koristi pred duela sa Hrvatskom?
– “Uverio sam se da sam bio u pravu za neke odluke. Za to i služe prijateljske utakmice. Video sam i da Basta može da odigra na toj poziciji bočnog veznog umesto recimo Tošića. Đuričić je još jednom dokazao da može da igra na više pozicija i da je igrač koji brzo napreduje i ima još prostora da napreduje. Ali, ne želim da ga previše opterećujem”.
Tošić je standardan kod vas, ali je i na Kipru promašio sjajnu priliku, a njegovi promašaji su nas već skupo koštali u kvalifikacijama.
– “Problem bi bio da on ne ulazi u šanse. Njegov posao je da ulazi u šanse i to mu polazi za rukom. Verujem i da će početi da ih koristi. Najvažnije je da predstavlja opasnost po protivnički gol. A, kao što rekoh na toj poziciji može da odigra i Basta čije ofanzivne kvalitete možemo da računamo. Ne vidim ga kao čisto desnog beka, jer na toj poziciji imamo Ivanovića i Rukavinu”.
Rekli ste da ste zadovoljni napadom? Da li je Srbija sa Đorđevićem i Đurđićem konačno rešila problem gol igrača?
– “Đurđiću je to bila prva utakmica i videlo se da želi i može, ali i da još ne poznaje dovoljno saigrače. Đorđević je potvrdio moje mišljenje i sa njima sam najviše zadovoljan. Tu je i Šćepović koji je odlično igrao na pripremema Partizana i postizao golove… ”
Da li vam je sada žao što ranije niste zvali Đurđića i Đorđevića?
– “Oni su se kasnije pojavili u odnosu na moju prvu selekciju igrača. Znao sam i pre nego što sam preuzeo reprezentaciju da je gol igrač najveća boljka ove ekipe. Na ruku nam nisu išle ni povrede Šćepovića. Možda bi neke od onih šansi protiv Škotske i Belgije bile i iskorišćene da sam ih svu trojicu imao u formi u kojoj su sada. Ali, samo iz zdravlje posluži i ne sumnjam da će u Maksimiru pogađati kada bude trebalo”.
Ko će stajati na golu u Maksimiru?
– “Stojković je odradio dobar posao na Kipru i on nije sporan. Očekujem i Brkića na terenu za 10 do 15 dana. Ko bude u boljoj formi, taj će braniti protiv Hrvata”.
Jeste li u kontaktu sa Manćinijem i kako gledate na partije Nastasića koji je standardan i Kolarova koji je sigurno zaslužio veću minutažu?
– “Svaki trener ima svoj način rada. Meni je najbitnije da oni dobro treniraju i ponašaju se dobro. Ja sam zadovoljan sa Kolarovim. Što se tiče Nastastića on će za koju godinu biti jedan od najboljih štopera planete. Da nije tako, ne bi ni bio u Sitiju”.
Kakva je situacija sa Subotićem?
– “Već u sledećem kolu bi trebalo da bude na klupi Borusije, a ubrzo i da zaigra. Narednih dana ću ga poseteti u Nemčkoj”.
Plaši li vas forma hrvatskih reprezentativaca poput Mandžukića, Jelavića i ostalih njihovih napadača?
– “Ja se u fudbalu ne plašim nikoga i očekujem da se ni moji igrači ne plaše. Nisam se plašio ni Ronalda, pa što bi Mandžukića? Ja volim takve utakmice kao što je ova sa Hrvatskom i svi fudbaleri vole takve ispite. Imao sam bogatu karijeru, igrao velike mečeve, ali mi je ubedljivo najdraži onaj u Maksimiru kada smo igrali 2:2, prošli na EP i eliminisali Hrvate. Za to se živi. Naša mladost može da bude odlučujući faktor u tome meču, bez obzira što su Hrvati iskusniji”.
Šta ako kojim slučajem izgubimo od Hrvatske? Kako vidite svoju budućnost?
– “Život ide dalje, kompletnu odgovornost za sve rezultate preuzimam na sebe. Ali, želim da se moji igrači opuste, da odu u Zagreb da igraju fudbal i da se zabavljaju na terenu. A, što se tiče moje budućnosti, i zavisi i ne zavisi sve od mene. Prihvatiću krivicu za moje greške, ali je na drugima da odluče kako ćemo dalje”.
Kako planirate da motivišete igrače, pošto ste i sami tokom igračke karijere bili poznati kao jedan od – “glasnijih” u svlačionici? Ko je danas u Srbiji taj koji će podići saigrače?
– “To su iskusniji igrači kao Ivanović, Kolarov… Ali, polako… Do utakmice je ostalo još 50 dana. Znaju moji igrači šta se od njih očekuje. Atmosfera u ekipi je odlična. Probleme sa disciplinom koje smo imali na početku, brzo smo rešili i sada je sve na svom mestu. Nema nikakvih incidenata, svi bez pogovora poštuju ono što smo se dogovorili. Ja sam u stalnom kontaktu sa igračima. Kao i sa njihovim trenerima. Ako prave probleme u klubu, kao što je to slučaj sa Stevanovićem u Torinu što mi je preneo njegov trener Ventura, onda nisu dobri ni za reprezentaciju.”
Ostajete li pri stavu da apluadirate hrvatskoj himni, čak iako oni budu zviždali srpskoj?
– “To je kodeks i pravilo koga ćemo se uvek pridržavati dok sam ja selektor. I nebitno je da li igramo sa Hrvatskom ili nekim drugim. A, ako oni budu zviždali, to je njihova sramota, nije naša”.
Nedavno ste dali izjavu da reprezentaciju više vole Srbi van Srbije nego oni u Srbiji. Plašite li se da ona donese kontra efekat u mečevima u Beogradu?
– “Ja nikoga nisam želeo da uvredim, ali to je realnost. Više je ljudi s one strane Drine i iz Krajine na mečevima Srbije, nego onih u čijem gradu se igra utakmica reprezentacije. Ne kažem ja da ljudi u Srbiji ne vole Srbiju, ali reprezentacija ima veću podršku od onih van Srbije. Znam kako je tim ljudima koji dolaze iz Krajine i Republike Srpske na mečeve. I sam sam kao i oni propatio zbog svega što je rat nosio sa sobom. Zbog svih tih muka i jada kroz koje smo prošli, osećam veću privrežnost Srbiji osd nekih koji nisu bili svesni situacije”.
Kako gledate na celu ovu bruku koja se dogodila na Kupu Radivoja Koraća u Kragujevcu i nastavak eskalacije nasilja na sportskim događajima?
– “To su stvari koje konstantno ruše sliku o našem sportu. Mislim da bi mi treneri kao direktni akteri moramo da uradimo više i da služimo kao primer tim ljudima na tribinama. I ne samo treneri, već i igrači, funkcioneri… Ako u Kragujevcu nije bilo tako, onda mi je iskreno žao, jer štao očekivati od tih na tribinama, ako se ovi na terenu ne ponašaju kako treba. Mislim da država može jedina da reše problem huliganizma na sportskim događajima”, zaključio je Mihajlović.
