Fudbaler Čelzija Nemanja Matić, trenutno na pozajmici u Viteseu, o svojoj najvećoj želji u 2011. godini kaže: “Supruga Aleksandra treba da se porodi kroz dva meseca, pa želim samo da to prođe kako treba i da budemo zdravi”
– “Niko mi ništa nije poklonio. Sve što sam do sada postigao u životu, postigao sam sam, bez bilo čije pomoći.
Supruga Aleksandra treba da se porodi kroz dva meseca, tako da mi je najveća želja u 2011. da to prođe kako treba i da budemo zdravi. Za ostalo ću se sam pobrinuti”, rekao nam je mladi srpski fudbalski internacionalac Nemanja Matić (22).
O godini na izmaku vezista londonskih “plavaca”, na privremenom radu u holandskom Viteseu iz Arnema, kazao je:
– Do leta u Čelziju nisam mnogo igrao, svega nekoliko utakmica. Da budem iskren nisam ni očekivao, jer je konkurencija za svako mesto u timu zaista velika i ima dosta igrača iskusnijih od mene. Od kako sam pre četiri meseca došao u Vitese, odigrao sam sve takmičarske mečeve. Zadovoljan sam nekim partijama, ali ono čime nisam jeste da je bilo i “manje dobrih” igara.
Tvrdi da je zaboravio na tešku povredu (prelom kosti u stopalu) zadobijenu potkraj prvog susreta na Evropskom šampionatu mladih 2009. u Švedskoj protiv Italije, zbog koje je odsustvovao nekoliko meseci. Na pitanje kako se obreo u Holandiji, odgovorio je:
– Razgovarao sam sa menadžerom i zaključili smo da je bolje da odem na pozajmicu u klub u kojem ću igrati. Pričao sam i sa trenerom Ančelotijem i odlučio da prihvatim ponudu Vitesea. I nisam se pokajao. Vitese je znatno manji klub od Čelzija. Ima tradiciju učešća u najjačoj holandskoj ligi i veoma lep stadion. Utakmice su prilično dobro posećene.
Od 16. avgusta gazda kluba je Gruzijac Merab Jordanija, a Španac Albert Ferer preuzeo je trenersku palicu od Tea Bosa 27. oktobra. Ipak, 2010. je završena na 15. mestu sa samo dva boda više od Ekscelziora, koji je uz već “prežaljene” Venlo i Viljem Drugi u zoni ispadanja, tako da u nastavku predstoji žestoka bitka za opstanak.
– Klub je u svim segmentima pretrpeo velike promene. Došlo je sedam-osam novajlija i potrebno je vreme da se sve uklopi i da se “kockice” slože. Mislim da će se to potvrditi već posle prvih zajedničkih priprema. Novi gazda je obećao da će kroz tri-četiri godine Vitese biti najbolji klub u Holandiji. Prijatelj je sa vlasnikom Čelzija Romanom Abramovičem i odlično sarađuju. Na osnovu ovog što je do sada uradio imam utisak da će ispuniti obećanje. Već se grade novi sportski centar i nove klupske prostorije.
Smatra da su rezultati znatno slabiji od igara:
– Neke utakmice igrali smo dobro iako smo ih izgubili sa tri ili četiri gola razlike. Neuigrani smo, lako proćerdamo šanse, a s druge strane naivno primamo golove. Ne zaslužujemo poziciju na kojoj se nalazimo. Realno smo među prvih osam.
Život u Arnemu izjednačava s onim u Košicama za koje još igraju mlađi brat Uroš (20), kolega iz mlade reprezentacije Marko Milinković i Ivan Đoković:
– Ovde ima više naših ljudi, a i uz suprugu mi vreme brže prolazi. Navikao sam u Slovačkoj na miran život. Iako nemam mnogo godina ne izlazim mnogo i ne volim da “ludujem”. Odradim trening, pa pravac kući. Maksimalno sam posvećen fudbalu. U Londonu je tempo života potpuno drugačiji, mada sam i tamo naporno radio. U Arnemu sam mirniji.
Najviše se druži s našim Slobodanom Rajkovićem i Hrvatom Matejom Delačem, koji su u Viteseu takođe na pozajmici iz Čelzija, kao i sa Slovencem Daliborom Stevanovićem:
– Svakog dana smo zajedno i zaista se odlično slažemo. Stevanović je naš, ali je rođen u Ljubljani i zato igra za reprezentaciju Slovenije. Inače, nemam puno slobodnog vremena. Uglavnom sam sa Aleksandrom kod kuće.
S obzirom da je fudbaler Čelzija pomno prati zbivanja u klubu:
– Ne znam šta se dešava. Krenuli su sjajno, a zatim jednostavno stali. Kao da igra neki drugi tim, a igrači su maltene isti od prošle sezone. Nisam u Londonu, tako da ne mogu da odgonetnem zašto ne ide onako kako bi trebalo.
Za nacionalni tim igrao je dva puta:
– Neću da se reklamiram po novinama. Želim da dobrim igrama zaslužim poziv selektora Petrovića. Zna se šta znači igrati u reprezentaciji. Nema potrebe da pričam da je to čast… Ne očekujem da mi Deda mraz pokloni dresove Srbije i Čelzija. Hoću da napredujem i da budem i reprezentativac i fudbaler velikog kluba.
