Porazom protiv Makedonije put reprezentacije Srbije ka Brazilu završio se pre nego što je praktično i počeo
Novi selektor reprezentacije Srbije Siniša Mihajlović sapleo se takoreći već na prvom koraku ka Brazilu.
Posle nerešenog ishoda u duelu sa Škotskom i pobede protiv Velsa, stigla su dva otrežnjujuća poraza. Najpre protiv Belgije, a juče u Skoplju došao je susret sa realnošću.
Rekli bismo, logičan epliog eksperimenta u nevreme. Eksperimenta koje je Mihajlović pokušao da izvede u najdelikatnijem trenutku, na početku teških kvalifikacija koje sa sobom nose i najveća iskušenja.
Podmlađen tim, prepun neiskusnih igrača, takoreći početnika na međunarodnom planu, iskreno rečeno, nije ni imao prevelike šanse. To selektor kao da nije primećivao, ili je mislio da će svojom harizmom i „novim načinom“ vođenja tima, uspeti da nadoknadi nedostatak kvaliteta. Ali, jedno kao da ni njemu, ni ostalim ljudima u našoj fudbalskoj organiazciji nije bilo jasno: da se igrači ne prave u reprezentaciji. Stvar bi, valjda trebalo da bude obrnuta.
Najbolja selekcija pravi se od najboljih fudbalera. Iz domaće i stranih liga. Ali, ni tu selektor nije bio dosledan. Upravo duel protiv Makedonije, ekipe koja spada u treću, ili četvrtu evropsku kategoriju, za koji su svi tvrdili da je jedan od najvažnijih, pokazao je da je nastavljeno sa eksperimentisanjem.
Jer, kako objasniti izostanak iz startne postave jednog Ivanovića, jednog Subotića, a prednost dati Biševcu i Nastasiću? Zaista teško, skoro nemoguće. Osim kao selektorov kapric. A za takve stvari postoje druga mesta, ne selektorska klupa, još manje ovako važne utakmice. Svu besmislenost takvih poteza pokazalo je upravo uvođenje Ivanovića u igru kada je već sve bilo izgubljeno! Inače, ostalo je potpuno nejasno šta je bilo problematično u igri dva naša beka, Kolarova i Ivanovića u prethodnom meču protiv Belgije…
Ono što je sasvim jasno je činjenica da ovi mladi igrači za koje se opredelio Mihajlović još dugo neće moći da dostignu kvalitet potreban za učešće na iole značajnijem međunarodnom takmičenju, poput evropskog, ili svetskog prvenstva. Nažalost, ali je tako. Pokazalo se to i sinoć u Skoplju. Nepovezana igra sa mnogo grešaka u dodavanju, lako gubljenje lopte, bezidejnost, po koja sporadično stvorena prilika, više kao plod sticaja okolnosti nego osmišljene akcije, nije ni mogla da donese rezultat.
Posle svega, ostaje nam da sanjamo svetsko prvenstvo, ili da po našem starom, lošem običaju, ne želeći da priznamo realnost, krenemo u besomučne i besmislene računice, po sistemu, ako ovi izgube, a oni pobede, a mi ono, a oni ovo… eto nas u Brazilu.
Ili da pogledamo istini u oči, kažemo da nam je fudbal na najnižim granama i krenemo ispočetka, sa kompletno novim ljudima i shvatanjem profesionalizma.
