Predsednik Fudbalskog saveza Srbije Tomislav Karadžić ne menja mišljenje ni nekoliko dana nakon povratka reprezentacije Srbije iz Južne Afrike.
Karadžić je ponovio da je rezultat u JAR neuspeh, ali i da je Radomir Antić najbolji srpski trener.
“Na Mondijalu smo doživeli neuspeh! Ali, takođe, ne menjam mišljenje ni kada je Radomir Antić u pitanju, smatram da je naš najbolji trener i da će svoje znanje, umeće i energiju usmeriti ka EP i već u kvalifikacijama za dokazati da mu je mesto na klupi Srbije”.
“Nema tu mnogo priče i mi iz saveza nemamo šta da krijemo. Jesmo, razgovarali smo dva dana i o selektoru, poslednji put 10 sati, razmatrali svaki segment naše mondijalske priče. I svi mislimo isto, morali smo i bolje i dalje. Ne može se govoriti o uspehu ove sjajne generacije posle dva poraza od, svakako, slabijih rivala. To je ono što nas proganja. S druge strane, doneli smo zaključak da nema potrebe da donosimo ishitrena rešenja i bilo šta menjamo. Jer, apsolutno je jasno da je Antić najbolje rešenje i da treba da nastavi tamo gde je (za)stao”, dodao je Karadžić za “Večernje novosti”.
Mnogo je bilo priča po čaršiji, ali i u medijima, da Karadžić i Antić maltene ne govore, predsednik FSS to demantuje.
“Nema tu istine, razgovarao sam naravno sa Antićem i po povratku u Srbiju. Izvršni odbor FSS je zakazan za 21. jul i na toj sednici očekujemo iscrpnu analizu selektora. O pripremama u Austriji i boravku u Južnoj Africi, pobedi i porazima… Možda će posle Antićevog izveštaja neke stvari biti jasnije”.
Karadžić ne može da sakrije žaljenje i razočaranje što je Srbija u grupi D završila takmičenje na poslednjem mestu.
“Teško sam preživljavao duel Gane i Urugvaja jer sam očekivao da mi možemo do četvrfinala. Pa i dalje, jer nam se sve namestilo da imamo mnogo slabije rivale nego što su oni u drugom ‘kosturu’. Pa, pogledajte naš sastav, malo ekipa, ne u grupi nego na Mondijalu, ima toliko asova koji igraju u elitnim klubovima Evrope. Gana je eliminisala Amerikance, a mi smo sigurno bolji od Gane. Kao i od Urugvajaca koji se eto šepure u polufinalu. Ali…”.
Šta je to „ali“ što predsednika posebno muči.
“Izgubili smo mnogo na takmičarskom planu, kao i na finansijskom. I to je ono što me posebno peče i boli. Jer, kada je reprezentacija u pitanju, mi nemamo neke probleme i godinu ćemo završiti uspešno. Međutim, prolaskom u četvrtfinale, a da ne govorim dalje, dobili bismo takvu finansijsku injekciju koja bi naš domaći fudbal vratila u život. Neću kazati ništa novo ako ponovim da su finansije krucijalni problem naših klubova i da se trudimo svim silama da im pomognemo. Na mnogo načina. Zato me je ovaj neuspeh i dodatno pogodio jer smo planirali da svaki zarađeni dinar koji nam ostane posle podele premija igračima i stručnom štabu razdelimo klubovima. Koliko bi to novca bilo sada je iluzorno govoriti, ali je svakako jasno da bi im svaka svota mnogo pomogla”.
Karadžić govori „glasno“ i otvoreno, a ono što je govorio na konferenciji za štampu u Johanesburgu nije ni pokušao, u bilo kom segmentu, da demantuje. Naprotiv. Zato i ne krije šta mu smeta…
“Ne volim kada me prevode. Kada mnogi počnu da govore šta ja mislim. Ono što sam mislio, to sam i javno rekao. I sada stojim iza tih reči. Neuspeh jeste, nazad se ne može, ali se napred mora. Dakle, moramo izvući pouke sa SP i biti maksimalno iskreni i prema sebi i prema drugima. Jednostavno, treba svako da kaže šta misli i šta je uradio, a onda zajednički moramo da izvučemo zaključke. To je jedini put, skrivati se iza nedosuđenog penala ne vodi ničemu”.
Ni to nije sve, Karadžić nastavlja:
“I ja smatram da je bilo nepravdi, da nismo imali ni sreće bez koje se ne može, da smo u prvih 45 minuta protiv Australije promašili sve i svašta, ali i to je fudbal. On daje i uzima i često ‘ne pita za cenu’. Međutim, to sve ide u delokrug igre, pa videli ste kako je Gana izgubila četvrtfinale. Neverovatno, ponoviću, fudbal ume da bude i surov. Ali, postoji i druga strana medalje: kada izgubiš dve od tri utakmice, nema tog na belom svetu koji može da kaže da je zadovoljan i uspešan! Taj prag moramo preskočiti i ići dalje, kvalifikacionim putem, jer smo tada pokazali da umemo da idemo i sunčanom stranom ulice”.
Karadžić odlučno demantuje da je bilo tuča, svađa, razmimoilaženja…
“Jednostavno, to nije tačno. Međutim, i danas o tome svakodnevno razmišljam, a ne mogu da dokučim šta je to što se promenilo u odnosu na zajednički život kroz kvalifikacije za SP. Tvrdim, laž je da je bilo podela i nesportskih ispada, ali, mislim da se nešto promenilo u ponašanju igrača. Kao da je nestao onaj adrenalin, kao da nisu više bili toliko srećni, željni borbe, dokazivanja. Činilo mi se da su izgubili onaj entuzijazam koji ih je nosio kroz kvalifikacije, ne znam zašto su ‘spustili gas’. Možda je ta tenzija Mundijala, taj pritisak bio prejak za naše momke, možda… Valjda oni to najbolje znaju. Ali, ja i dalje verujem u njih, jer se zaista radi o sjajnoj grupi koja zaslužuje svu pažnju. Zato verujem da ćemo zajedno dalje, u nove pobede”, zaključio je Karadžić za “Novosti”.
