Golom kapitena srpske reprezenatcije u sudijskoj nadoknadi Čelsi pobedio Benfiku 2:1 i osvojio Ligu Evrope.
Bio je suspendovan u prošlogodišnjem finalu Lige šampiona kada je Čelsi postao prvak Evrope, da bi godinu dana kasnije “plavcima” doneo trofej u Lige Evrope. I to kako…
Golom Branislava Ivanovića u trećem, poslednjem minutu sudijske nadoknade Čelsi je pobedio Benfiku 2:1 (0:0) u amsterdamskom finalu.
Klub sa Stamford Bridža postao je prvi kome je pošlo za rukom da u dve sezone osvoji dva evropska trofeja. Čelsi će još deset dana biti aktuelni prvak Evrope, a narednih 365 čuvar trofeja u Ligi Evrope.
Osvajao je i Kup kupova, što je za rukom pošlo još samo Ajaksu, Bajernu i Barseloni.
Pošto je prvo Fernando Tores posle sat vremena igre “probio led” i doveo Engleze u vođstvo, a osam minuta kasnije Kardozo iskoristio najstrožu kaznu, sve je navodilo na produžetke. Doduše, bilo je prilika na obe strane, ali kada je počeo da teče poslednji od tri minuta sudijskog produžetka malo ko je verovao da će meč da se završi u regularnom toku.
Ali, fudbal je po ko zna koji put režirao neverovatnu završnicu, za infarkt.
Ramireš je uspeo da izbori korner i da sve igrače oba tima preseli u šesnaesterac Benfike. Mata je uzeo zalet, uputio prilično visok i spor centaršut, baš onakav kakav je odgovarao Srbinu. Krenuo je Ivanović na loptu, kao i golman Moraeš, ali je Portugalac stao na pola puta i ostavio dovoljno prostora iza njega. Uočio je Bane rupu i majstorskim lobom glave pogodio za pobedu, trofej, slavu! Za Rafu Beniteza, koji uzdignute glave odlazi iz kluba.
Neopisiva radost zahvatila je deo tribina gde su bili smešteni navijači Čelsija. Njihov tim je spasao sezonu i postao prvi posle 14 godina koji je jedno evrokup finale rešio u nadoknadi vremena.
Pre njega je Ole Gunar Solskjer sa dva gola u 91. i 93. minutu doneo Mančester junajtedu titulu prvaka Evrope u čuvenom finalu Lige šampiona na Kamp Nou.
https://www.youtube.com/watch?v=387nLUTde1Y
A, šta reći za Benfiku?
Slavni lisabonski klub opet je ostao bez evropskog trofeja, sedmi put uzastopno je poražen u finalima (pet puta u KEŠ-u, i po jednom u Kupu UEFA i LE). Posle dva trofeja Kupa šampiona 1961. i 1962. godine, Milan je sledeće sezone otvorio crnu seriju koja i dan danas traje. Ređali su se porazi od Intera, Mančester junajteda, Anderlehta, pa opet Milana, PSV-a i na kraju od Čelsija.
Ovaj poslednji došao je u najgorem mogućem trenutku, samo četiri dana pošto im je Porto na identičan način “oteo” titulu iz ruku u Portugaliji. Ono što je uradio Ivanović večeras, prošle subote je učinio Kelvin.
Više sreće drugi put!
Da nevolja bude veća, Benfika nije bila lošija u finalu Lige Evorpe. Naprotiv!
Veći deo meča bila je bolja, ali je Čelsi prvi poveo. Fernando Tores uspeo je da pobegne Luisau i da pogodi mrežu, iako je malo nedostajalo da Garaj uklizavanjem spreči vođstvo Engleza.
Na zadovoljstvo navijača Benfike, prednost “plavaca” nije potrajala, svega osam minuta. “Orlovi” su uspeli da izjednače iz penala, pošto je prethodno Aspilikueta igrao rukom u svom kaznenom prostoru. Kardozo je bio neumoljiv.
Lisabonski klub imao je bolje prilike, ali je Čelsi propustio veliku šansu u 88. minutu. Tačnije, Frenk Lampard je u dva navrata demonstrirao kakav razoran šut poseduje. U prvom poluvremenu Moraeš je uspeo da skrene loptu u korner, a pred kraj regularnog toka imao je puno sreće.
Lampard je strašno šutirao sa 20 metara, lopta je pogodila prečku i odbila se ka sredini terena.
Posle gola Ivanovića, Benfika je imala vremena za još jedan napad i iz njega se izrodila stopostotna šansa. Neverovatno kako lopta nije završila u golu nakon gužve na gol liniji.
Finale je bilo završena!
BENFIKA: Moraeš, Almeida, Melgareho (od 66′ Džon), Garaj (od 78′ Žardel), Luisao, Peres, Moreno (od 66′ Lima), Matić, Gajtan, Salvio, Kardoso.
ČELSI: Čeh, Aspilikueta, Kol, Ivanović , Kejhil, Lampard, Luiz, Ramires, Oskar, Mata, Tores