Horvat Ivan

	Ime i prezime						Ivan Horvat
	Rođen						16/07/1926 † 27/08/2012
	Mesto u timu						Odbrana
	Utakmica za reprezentaciju						60
	Golova za reprezentaciju						1 autogol
	Debitovao						09/05/1946
	Igrao u klubovima						ŠK Ferraria (Zagreb), NK Dinamo (Zagreb), Entracht Frankfurt (Ger)

 

Rođen 16. jula 1926. u Sisku, umro 27. avgusta 2012. na ostrvu Krk.

Bio je sigurno naš najsvestraniji vrhunski fudbaler. I to ne po mestu na kome je igrao, jer je kao omladinac bio napadač i postizao golove, a jednom prilikom, 1951, u prvenstvenom susretu protiv zagrebačkog Željezničara, čak odbranio i penal koji je izveo Andročec. Pre nego što je postao fudbaler, Horvat je postigao odlične rezultate u atletici, bio je sjajan rukometaš (u tzv. “velikom” rukometu na celom fudbalskom igralištu) i vrlo dobar igrač stonog tenisa.

Zabeleženo je da je odlično trčao 110 metara sa preponama, da je bez ijednog atletskog treninga skočio 670 cm u dalj, da je u trenerci preskakao 185 cm uvis i da je dvaput bio najboji u SR Hrvatskoj. Igrao je rukomet i bio atletičar u zagrebačkom klubu HŠK Concordia, a fudbal je igrao u omladinskoj ekipi ŠK Ferraria, čiji je trener bio nekadašnji reprezentativac Danko Premerl – ,.Nurmi”.

O njegovoj sportskoj budućnosti odlučio je otac, koji je bio u upravi ŠK Ferraria. U omladinskoj ekipi igrao je zajedno sa starijom braćom Vladom i Dragom, dugajlijama kao i on: 192, 191 i najmlađi Ivan – 190 cm! Kakva uža odbrana! Na žalost, Vlado je kao golman slomio nogu i napustio fudbal, Drago nije mogao da se probije u prvi tim, a jedino je Ivan, položivši ispit u prvoj utakmici za prvu ekipu (protiv zagrebačkog Željezničara – 3:1), definitivno stupio na fudbalsku scenu.

Odigravši oko 180 utakmica za ŠK Ferraria, Horvat se razvio u odličnog odbrambenog igrača, a kad je osnovan Dinamo, odmah posle oslobođenja Zagreba, zajedno sa bratom Dragom, koji je pre toga igrao za ŠK Zagorac, postao je član ovog kluba i u njemu doživeo najveću slavu. Ali, još tri godine igrao je i rukomet, a na sletu SR Hrvatske još jedanput je bio prvak u skoku uvis. Posle ovoga sav se predao fudbalu i izrastao u jednog od naših najboljih odbrambenih igrača.

U dresu zagrebačkih “plavih”, za čiji je prvi tim debitovao 22. jula 1945. na prijateljskoj utakmici protiv Crvene zvezde (1:2), Horvat je odigrao ukupno 507 utakmica i postigao 28 golova. Osvojio je i dve titule prvaka Jugoslavije (1948. i 1954) i jednu pobedničku medalju u Kupu 1951. godine. Kad je Dinamo osvojio prvi trofej šampiona, u sezoni 1947/48, imao je pet bodova više od drugoplasiranog Hajduka, a Franjo Welf je bio najbolji ligački strelac sa 22 gola. Dinamo je tada imao jednu od najboljih navala u svojoj istorjji: Cimermančič, Kacijan, Wolfe, Ž. Čajkovski, Benko. Ovaj napadački red postigao je na 18 prvenstvenih utakmica 56 golova, u proseku preko tri pogotka po utakmici!

Kad se u jesen 1956. oprostio od Dinama, nastavio je karijeru u poznatoj nemačkoj ekipi Eintracht Frankfurt, čiji je član bio tri godine, ali zbog teže bolesti nije došao u priliku da duže zaigra u nekadašnjoj formi. Štaviše, bio je prinuden da pre vremena završi igračku karijeru.

Reprezentacija

Za reprezentaciju Jugoslavije Horvat je odigrao 60 utakmica i postigao jedan pogodak – u sopstvenu mrežu: autogol u susretu protiv SR Nemačke (0:2) na Svetskom prvenstvu 1954.

Debitovao je na prvoj posleratnoj medudržavnoj utakmici, 9. maja 1946. godine protiv Čehoslovačke (2:0) u Pragu, na kojoj je naša reprezentacija igrala u sastavu: Monsider, Stankovič, Kokeza, Pleše, Horvat, Simonovski, Tomaševič. Mitič, Bobek, F. Matošič, Kacijan.

Posle sedme utakmice u dresu sa državnim grbom, 29. juna 1947. protiv Madarske (2:3) na Stadionu JNA u Beogradu, malo je nedostajalo pa da napusti fudbal! Vrativši se umoran sa gostovanja Dinama po Francuskoj, pet dana nije trenirao. Ipak, bio je počastvovan što je, umesto Firma koji je pre toga dobro igrao protiv Rumunije debitujući za reprezentaciju, opet pozvan u nacionalni tim. Na žalost, to je bila možda najneprijatnija uspomena iz njegove duge karijere, utakmica koju nikad nije mogao da zaboravi. Bio je kriv za prvi gol Madara, jer je napravio grubu grešku, a posle toga se izgubio i napravio niz slabih poteza. Sve ove pogreške potencirao je i poraz, tako da su drugovi s kojima je igrao posle utakmice osuli na njega pravu paljbu. Potišten zbog svega ovoga, ne govoreći nikome ništa, pozajmio je od Bobeka novac za voznu kartu i vratio se u Zagreb – čvrsto rešen da više nikad ne zaigra!

Prošlo je dosta vremena dok su ga ubedili da je i to sastavni deo fudbala, tako da je nastavio da igra za Dinamo, dok je na sledećoj utakmici reprezentacije, septembra 1947 u Tirani, na mestu centarhalfa debitovao Miodrag Jovanović – “Minda” . Ipak, do kraja godine odigrao je još dve utakmice za nacionalni tim, protiv Bugarske (2:1) u Zagrebu i Poljske (7:1) u Beogradu, ali je posle ovoga zbog teže povrede bio prinuden da duže pauzira.

U državni tim vratio se tek 30. oktobra 1949, na utakmici protiv Francuske (1:1) u Parizu, u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 1950. To je bila prva od one tri nezaboravne utakmice protiv “Trikolora”, koje su odlučile ko će putovati za Brazil. Posle istog rezultata i u revanšu u Beo radu (1:1), naišla je ona “majstorica” 11. decembra 1949. u Firenci, u kojoj je naša reprezentacija, sa Horvatom na desnom beku, izvojevala pobedu tek u produžetku – 3:2 (1:1, 2:2).

Horvatov povratak u reprezentaciju bio je vrlo uspešan, tako da je posle ovoga odigrao još 27 utakmica u neisprekidanom nizu. U međuvremenu je sa bratom Vladimirom – “Dragom”, koji je jedanput obukao dres reprezentacije, u Dinamu sačinjavao “dvometraški” bekovski par.

Na Svetskom prvenstvu u Brazilu 1950, igrao je na sve četiri utakmice naše reprezentacije desnog beka, a jednu od najboljih igara u dresu sa državnim grbom pružio je neposredno pred put za Brazil, 11. juna 1950. protiv Švajcarske (4:0) u Bernu.

Bio je član onog našeg nezaboravnog “olimpijskog tima” koji je 1952. godine u Finskoj osvojio srebrnu medalju (zbog povrede nije učestvovao na olimpijskom turniru 1948), po mnogima jedne od najboljih reprezentacija koje je jugoslovenski fudbal ikad imao: Beara, Stanković, Crnković, Čajkovski, Horvat, Boškov, Ognjanov, Mitić, Vukas, Bobek, Zebec.

Igrao je i na Svetskom prvenstvu 1954. godine u Švajcarskoj i briljirao na najboljoj utakmici našeg tima protiv Brazila (1:1), ali je na utakmici protiv budućeg svetskpg prvaka SR Nemačke (0:2) postigao autogol. Zbog nesporazuma sa Bearom, jednu loptu glavom hteo je da vrati našem golmanu, ali je ona pored njegove ruke odletela u mrežu.

Dve godine kasnije, 28. novembra 1956. na utakmici protiv Engleske (0:3) u Londonu, odigrao je šezdesetu, poslednju utakmicu u dresu reprezentacije. U ovom susretu od nacionalnog dresa oprostio se još jedan ćlan “olimpijskog tima” – Branko Stanković.

Završivši u Kelnu Visoku trenersku školu, Horvat je, prinuđen da zbog bolesti prekine igračku karijeru, nastavio sa trenerskim pozivom. Jedno vreme, u leto 1966. godine, vratio se u Dinamo i tada su “plavi” osvojili dosad najveći i jedini evropski trofej u klupskom fudbalu – Kup sajamskih gradova.

Ostao je u uspomenama kao igrač koji se na terenu uvek borio kao lav, bio je borac bez kompromisa, uvek do krajnosti požrtvovan, oštar i hrabar, ali uvek fer. Nenadmašan u igri glavom, onako dugonog, iako naizgled spor, uvek je stizao da dominira u kaznenom prostoru. Često je govorio da je mnogo lakše igrati beka nego centarhalfa – valjda i zbog nekih neprijatnih uspomena koje je imao u dresu broj 5.

Nakon igračke karijere posvetio se trenerskom pozivu. Bio je trener Schalke 04 iz Gelsenkirchena, Rot-Weiss Essen-a, pomoćni trener Eintrachta iz Frankfurta, vodio zagrebački Dinamo (1967–70) i osvojio Kup velesajamskih gradova (1967) i jugoslovenski kup (1969). Dobitnik Zlatne plakete i Zlatne lopte FSJ.

Prvenstvene utakmice u klubovima u kojima je nastupao:

Season	Club	Country	Level	GP	GS
1958-59	Eintracht Frankfurt	GER	1	26	0
1957-58	Eintracht Frankfurt	GER	1	30	0
1956-57	Dinamo Zagreb	YUG	1	20	0
1955-56	Dinamo Zagreb	YUG	1	19	1
1954-55	Dinamo Zagreb	YUG	1	22	0
1953-54	Dinamo Zagreb	YUG	1	20	0
1952-53	Dinamo Zagreb	YUG	1	22	0
1952	Dinamo Zagreb	YUG	1	15	1
1951	Dinamo Zagreb	YUG	1	22	0
1950	Dinamo Zagreb	YUG	1	18	0
1948-49	Dinamo Zagreb	YUG	1	17	0
1947-48	Dinamo Zagreb	YUG	1	9	0
1946-47	Dinamo Zagreb	YUG	1	24	0
Career Totals:				264	2

 

Utakmice reprezentacije Jugoslavije u kojima je nastupao:

PU	09.05.1946	Čehoslovačka	–	Jugoslavija	0-2	(0-1)
PU	29.09.1946	Jugoslavija	–	Čehoslovačka	4-2	(2-1)
BK	07.10.1946	Albanija	–	Jugoslavija	2-3	(2-0)
BK	11.10.1946	Jugoslavija	–	Rumunija	1-2	(1-2)
BK	13.10.1946	Jugoslavija	–	Bugarska	2-1	(1-0)
PU	11.05.1947	Čehoslovačka	–	Jugoslavija	3-1	(2-0)
BK	28.06.1947	Jugoslavija	–	Mađarska	2-3	(1-1)
BK	12.10.1947	Jugoslavija	–	Bugarska	2-1	(2-1)
PU	19.10.1947	Jugoslavija	–	Poljska	7-1	(7-0)
KSP	30.10.1949	Francuska	–	Jugoslavija	1-1	(1-1)
KSP	11.12.1949	Jugoslavija	–	Francuska	3-2	(1-1) aet
PU	28.05.1950	Jugoslavija	–	Danska	5-1	(2-1)
PU	11.06.1950	Švajcarska	–	Jugoslavija	0-4	(0-3)
SP	25.06.1950	Jugoslavija	–	Švajcarska	3-0	(2-0)
SP	29.06.1950	Jugoslavija	–	Meksiko	4-1	(2-0)
SP	01.07.1950	Brazil	–	Jugoslavija	2-0	(1-0)
PU	03.09.1950	Švedska	–	Jugoslavija	1-2	(1-2)
PU	07.09.1950	Finska	–	Jugoslavija	3-2	(2-1)
PU	10.09.1950	Danska	–	Jugoslavija	1-4	(1-3)
PU	08.10.1950	Austrija	–	Jugoslavija	7-2	(3-1)
PU	05.11.1950	Jugoslavija	–	Norveška	4-0	(3-0)
PU	22.11.1950	Engleska	–	Jugoslavija	2-2	(2-1)
PU	06.02.1951	Francuska	–	Jugoslavija	2-1	(1-1)
PU	06.05.1951	Italija	–	Jugoslavija	0-0	(0-0)
PU	24.06.1951	Jugoslavija	–	Švajcarska	7-3	(6-1)
PU	23.08.1951	Norveška	–	Jugoslavija	2-4	(1-4)
PU	02.09.1951	Jugoslavija	–	Švedska	2-1	(1-1)
PU	25.06.1952	Jugoslavija	–	Norveška	4-1	(3-1)
OI	15.07.1952	Jugoslavija	–	Indija	10-1	(5-0)
OI	20.07.1952	Jugoslavija	–	SSSR	5-5	(3-0) aet
OI	22.07.1952	Jugoslavija	–	SSSR	3-1	(2-1)
OI	25.07.1952	Jugoslavija	–	Danska	5-3	(3-0)
OI	29.07.1952	Jugoslavija	–	Nemačka SR	3-1	(3-1)
OI	02.08.1952	Mađarska	–	Jugoslavija	2-0	(0-0)
PU	21.09.1952	Jugoslavija	–	Austrija	4-2	(1-0)
PU	02.11.1952	Jugoslavija	–	Egipat	5-0	(2-0)
PU	21.12.1952	Nemačka SR	–	Jugoslavija	3-2	(2-2)
KSP	09.05.1953	Jugoslavija	–	Grčka	1-0	(1-0)
PU	14.05.1953	Belgija	–	Jugoslavija	1-3	(0-3)
PU	21.05.1953	Jugoslavija	–	Vels	5-2	(4-1)
PU	05.06.1953	Turska	–	Jugoslavija	2-2	(0-1)
KSP	21.03.1954	Izrael	–	Jugoslavija	0-1	(0-0)
KSP	28.03.1954	Grčka	–	Jugoslavija	0-1	(0-0)
SP	16.06.1954	Jugoslavija	–	Francuska	1-0	(1-0)
SP	19.06.1954	Jugoslavija	–	Brazil	1-1	(0-0) aet
SP	27.06.1954	Jugoslavija	–	Nemačka SR	0-2	(0-1)
PU	22.09.1954	Vels	–	Jugoslavija	1-3	(0-0)
PU	26.09.1954	Sarska Oblast	–	Jugoslavija	1-5	(1-1)
PU	03.10.1954	Austrija	–	Jugoslavija	2-2	(1-2)
PU	17.10.1954	Jugoslavija	–	Turska	5-1	(2-0)
KG	29.05.1955	Italija	–	Jugoslavija	0-4	(0-0)
KG	26.06.1955	Jugoslavija	–	Švajcarska	0-0	(0-0)
PU	25.09.1955	Jugoslavija	–	Nemačka SR	3-1	(2-0)
PU	11.11.1955	Francuska	–	Jugoslavija	1-1	(0-1)
PU	22.04.1956	Jugoslavija	–	Rumunija	0-1	(0-0)
KG	29.04.1956	Mađarska	–	Jugoslavija	2-2	(1-1)
PU	09.09.1956	Jugoslavija	–	Indonezija	4-2	(2-0)
KG	16.09.1956	Jugoslavija	–	Mađarska	1-3	(1-2)
PU	21.11.1956	Škotska	–	Jugoslavija	2-0	(1-0)
PU	28.11.1956	Engleska	–	Jugoslavija	3-0	(1-0)