FIFA Svetsko prvenstvo 2002. u Japanu i Južnoj Koreji

	Održan :	31/05/2002 – 30/06/2002
	Timova :	32
	Utakmica :	64
	Golova :	161 (2,5 po utakmici)
	Gledalaca :	2,705,197 (42,268 po utakmici )
	Finale :	Brazil – Nemačka 2:0
	Najbolji strelac :	Ronaldo (Bra) – 8
	Plasman Jugoslavije :	Nije se kvalifikovala

Novi milenijum za novi početak. Posle devet Mundijala u Evropi, četiri u Južnoj, dva u Centralnoj i jednog u Severnoj Americi, bio je red da fudbal, kao globalna igra, vrati deo duga kontinentima koji nikada nisu imali priliku da ugoste najveće asove planete. Za razliku od Afrike, ispred koje se Maroko dva puta kandidovao za domaćina i izgubio od SAD, odnosno Francuske, Azijatima se posrećilo u debitantskoj trci.

Japan i Južna Koreja ušli su u nadmetanje sa Meksikom kao rivali, da bi se neposredno pred glasanje dogovorili sa FIFA da zajednički organizuju turnir. Na prvi pogled to je bila odlična ideja, ali su se rivalitet i geografska razdvojenost dve zemlje u procesu priprema pokazale kao nezgodne prepreke koje su prouzrokovale mnoge logističke probleme. FIFA je ubrzo nagovestila da takvi aranžmani neće postati praksa, a 2004. godine je modifikovala svoj Statut, obezbedivši da prvi Mundijal koji su organizovale dve zemlje ujedno bude i poslednji te vrste.

Pošto se radi o bogatim i tehnološki naprednim zemljama, nije bilo sumnje da će deo posla vezan za infrastrukturu biti obavljen na najbolji način. Japan i Koreja nisu štedeli novac, tako da su 64 utakmice Mundijala odigrane na 20, uglavnom potpuno novih stadiona, po deset na korejskom poluostrvu i japanskim ostrvima. Tribine su uglavnom bile ispunjene do poslednjeg mesta i ukupan broj gledalaca dostigao je nivo iz Francuske 1998.

Što se tiče dešavanja na travnatim pokrivačima, ispostavilo se da je pobeda debitanta Senegala nad braniocem titule Francuskom (1:0) u premijernoj utakmici, postavila šablon po kom će se turnir dalje odvijati. Taj scenario bio je naročito gledan tokom prve faze takmičenja koju pored “trikolora” nisu uspela da preskoče još dva velika favorita, Argentina i Portugal.

U analizama koje su usledile, došlo se do zaključka da je možda i od presudnog uticaja na brojna posrtanja bilo to što se klupska sezona u Evropi završila finalnom utakmicom Lige šampiona, odigranom samo 16 dana pre početka SP. Jedan od učesnika tog finala bio je i as Real Madrida Zinedin Zidan, strelac pobedonosnog gola u duelu sa Bajerom iz Leverkuzena.

Popularn Zizu početak Mundijala je dočekao povredjen, preskočio je mečeve protiv Senegala i Urugvaja (0:0), a kada se vratio za okršaj sa Dancima (0:2), nije bio u stanju da prikaže makar delić svojih kvaliteta. Ali i pre te utakmice su Francuzi jednom nogom već bili u avionu za Evropu. Nikada ranije nije se desilo da aktuelni svetski i evropski šampion ispadne na startu SP, a da pri tom ne postigne nijedan gol! Ništa im nisu vredeli Anri, Trezege, Viltor, Sise…

Ono što je za Francusku bio Senegal, za Portugal su bili Amerikanci. Posle samo 35 minuta utakmice prvog kola, na semaforu je stajalo 3:0 za SAD. Portugalci su do kraja smanjili na utešnih 3:2, u drugom kolu su demolirali Poljsku (4:0), ali su u meču odluke za plasman u osminu finala poraženi od fanatičnih Korejaca (0:1), na čijoj je klupi sedeo stari mag Gus Hidink. Pošto se za prethodna dva Mundijala nije ni kvalifikovala, ekipa omladinskih prvaka sveta predvodjena Luisom Figom i Fernandom Koutom, propustila je tako poslednju priliku da uradi nešto veliko i u seniorskoj konkurenciji.

Evropa je do osvete stigla u “grupi smrti”, iz koje su se u osminu finala plasirale Engleska i Švedska, nauštrb Argentine i Nigerije. Batistuta, Krespo i drugovi izgubili su već tradicionalni derbi protiv Engleske (0:1, strelac Bekam iz jedanaesterca), a onda nisu uspeli da savladaju Švedjane (1:1) u susretu iz kog su po svaku cenu želeli tri boda. Realno, kakvu su igru pružili puleni Marsela Bielse, nije im ni bilo mesto u narednoj rundi. A “pucali” su na titulu prvaka!

Autsajdersko ludilo nije se zaustavilo na dosad navedenim primerima. Turska je zauzela treće mesto uz demonstraciju tehničke potkovanosti i sjajne fizičke pripreme. Ataturkovi potomci izgubili su samo od Brazila, u grupi (1:2), pa u polufinalu (0:1). Ipak, u oba okršaja pružili su žestok otpor i na stranu budućih prvaka sveta prevagnule su nijanse. Napadač Ilhan Mansiz bio je jedno od otkrovenja Mundijala, kao i još neki neočekivani heroji: El Hadji Diuf (Senegal), Lendon Donovan (SAD) ili An Jung Hvan (Koreja – zbog gola koji je dao Italijanima, odmah dobio otkaz u Perudji).

Južna Koreja je uz malo sreće i sudijske naklonosti poslala kući Italiju i Španiju, pre nego što je nemačka “pancir divizija” uspela da u bici za finale stane na put neumornim kosookim ratnicima. Japan se plasirao u osminu finala, a Senegal osvetlao obraz afričkom kontinentu, na turniru na kom Nigerija i Tunis nisu pokazali skoro ništa, dok su Kamerun i Južna Afrika prilično nesrećno eliminisani posle prve faze. Kamerunci su ipak osvojili opšte simpatije svojim dresovima bez rukava, koje su tek po naredjenju FIFA “okrpili” tako da zadovolje minimum propisa.

Bilo je dosta kurioziteta. Iz grupe koja je uoči Mundijala smatrana najslabijom (Brazil, Turska, Kostarika, Kina) čak dve ekipe su se probile do polufinala. Iz teorijski najkvalitetnije grupe (Argentina, Engleska, Švedska, Nigerija) samo jedna reprezentacija je učestvovala u četvrtfinalu. Tri utakmice nokaut faze odlučene su “zlatnim golovima”. Tim nepopularnim pravilom Senegal je u osmini finala pobedio Švedsku, da bi u četvrtfinalu protiv Turske “lavovi Terange” na bolan način uvideli kako batina ima dva kraja.

Ipak, posle svih malih i velikih senzacija, u finalu su se suočile Brazil i Nemačka, selekcije zemalja koje na ukupnoj tabeli SP (1930-2002) zauzimaju prva dva mesta. U njihovom prvom(!) okršaju na Mundijalima, najbolji strelac Ronaldo nadmašio je najboljeg golmana Olivera Kana i “karioke” su pobedom od 2:0 u Jokohami osvojile petu titulu, što je dostignuće koje će u dogledno vreme teško biti prevazidjeno – naročito ako na predstojećem SP opravdaju zvanje apsolutnog favorita i trijumfuju i šesti put!

Sa dva gola u finalu Ronaldo je pokazao zašto ga zovu “Fenomen”. Iskupio se za prethodno finale u Parizu i sa ukupno osam pogodaka bio najefikasnija “zlatna kopačka” još od Gerda Milera u Meksiku 1970. godine. Ponosnom Kanu je zvanje najboljeg igrača Mundijala, prvi put dodeljeno jednom golmanu, verovatno predstavljalo slabu utehu za grešku kojom je Brazilcima omogućio da postignu vodeći pogodak.

Sa famozna “četiri R” (Ronaldo, Rivaldo, Ronaldinjo i Roberto Karlos), Brazil je dobio svih sedam utakmica na turniru i tako postavio novi rekord. “Karioke” u najvećem delu SP nisu lepršale ni blistale, ali su se u datim okolnostima, pod vodjstvom sjajnog motivatora Luiza Felipea Skolarija, pokazale kao najkvalitetniji i najspremniji tim.

Nemci su samim plasmanom u finale dogurali dalje nego što je iko očekivao, pogotovo posle debakl-nastupa na SP 1998. i EURO 2000. godine. Otvorili su turnir “osmicom” protiv Saudijske Arabije, remizirali sa Ircima, savladali Kamerun, a onda serijom hladnokrvnih pobeda od po 1:0, redom izbacivali sa turnira Paragvajce, Amerikance i Korejce. Da Mihael Balak, duša i mozak ekipe, nije u polufinalu zaradio suspenziju, pitanje je kako bi se završio duel sa Brazilom. Nemci će svakako probati da se revanširaju ovog leta, pred očima svojih navijača…

Svetsko prvenstvo 2002. u Japanu i Južnoj Koreji: Loša atmosfera uzrok neuspeha

Tokom poslednjih kvalifikacija za šampionat sveta pod imenom “Jugoslavija”, državni tim je prošao sito i rešeto. Grupa u kojoj su se nalazili još Rusija, Slovenija, Švajcarska, Farska Ostrva i Luksemburg, predstavljala je gotovo idealnu opciju, ali se još jednom pokazalo da lošim i nesredjenim odnosima van terena može da se upropasti svaka prilika.

Loša atmosfera unutar ekipe, politička previranja, nezamislive rokade na poziciji selektora, bili su faktori koji su sprečili plave da osvoje barem drugo mesto u grupi i plasiraju se u baraž. Nikada ranije kvalifikacije za jedno takmičenje nismo počeli sa jednim (Ilija Petković), nastavili sa drugim (Milovan Đorić), a završili sa trećim selektorom, tačnije starim izumom ovog podneblja – selektorskom komisijom u sastavu: Vujadin Boškov, Ivan Ćurković, Dejan Savićević.

Čak i u takvim uslovima, Mundijal je bio nadohvat ruke, samo da plavi u nekoliko navrata nisu počinili klasično “samoubistvo iz zasede”. Izjednačujući pogodak za Švajcarce u Beogradu je postigao vremešni Šapuiza u samom finišu utakmice. Sa gostovanja u Ljubljani nacionalni tim se vratio sa jednim, umesto sa tri boda, pošto je Zlatko Zahović u 90. minutu zatresao mrežu Kocića sa preko 25 metara.

Pred meč sa Rusijom na Marakani, selektor Đorić se posvađao sa Predragom Mijatovićem, a dok smo jurili prednost Rusa od 1:0, napadače Drulića i Kežmana zamenio je fudbalerima sredine terena, Stankovićem i Predragom Đorđevićem. Naravno, rezultat je ostao nepromenjen.

Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo:

KSP	24.03.2001	Jugoslavija	–	Švajcarska	1-1	(0-0)
KSP	28.03.2001	Slovenija	–	Jugoslavija	1-1	(0-1)
KSP	25.04.2001	Jugoslavija	–	Rusija	0-1	(0-1)
KSP	02.06.2001	Rusija	–	Jugoslavija	1-1	(1-1)
KSP	06.06.2001	Farska Ostrva	–	Jugoslavija	0-6	(0-2)
KSP	15.08.2001	Jugoslavija	–	Farska Ostrva	2-0	(1-0)
KSP	01.09.2001	Švajcarska	–	Jugoslavija	1-2	(1-1)
KSP	05.09.2001	Jugoslavija	–	Slovenija	1-1	(0-1)
KSP	06.10.2001	Jugoslavija	–	Luksemburg	6-2	(1-1)

Tabela kvalifikacija za Svetsko prvenstvo:

Rusija	10	7	2	1	18-5	23
Slovenija	10	5	5	0	17-9	20
Jugoslavija	10	5	4	1	22-8	19
Švajcarska	10	4	2	4	18-12	14
Farska Ostrva	10	2	1	7	6-23	7
Luksemburg	10	0	0	10	4-28	0

Posle Đorićevog odlaska, selektorska komisija je kako-tako dovela stvari u red i plavi su remijem u Moskvi i pobedom nad Švajcarskom u Bernu stekli šansu da osvoje drugo mesto. Uslov je bio pobeda nad Slovenijom na stadionu Partizana. Ali “skijaši”, kako smo posprdno nazivali učenike Srećka Kataneca, po nevidjenom nevremenu su poveli sa 1:0, Djordjević je izjednačio u 51. minutu, medjutim, toliko željenog drugog gola nije bilo i Daleki istok ostao je samo san.

Da iz svih promašaja u ovim kvalifikacijama nisu izvučene nikakve pouke, dobro se videlo u borbi za odlazak na EURO 2004. Morala je da pukne bruka svetskih razmera, da se dva puta desi Azerbejdžan, da bi na kormilu reprezentacije i oko nje konačno prestao da caruje javašluk.

Najbolji strelac Jugoslavije u kvalifikacijama bio je Savo Milošević sa šest golova, Mateja Kežman postigao je pet, a Mijatović, Dejan Stanković, Siniša Mihajlović i Slaviša Jokanović po dva pogotka.

Slovenci su na Mundijalu žrebani u grupu sa Španijom, Paragvajom i Južnom Afrikom i okončali su takmičenje sa sva tri poraza, uz gol-razliku 2:7. Pobednici naše grupe, Rusi, zauzeli su treće mesto u konkurenciji Japana, Belgije i Tunisa.