FIFA Svetsko prvenstvo 1966. u Engleskoj

	Održan :	11/07/1966 – 30/07/1966
	Timova :	16
	Utakmica :	32
	Golova :	89 (2,8 po utakmici)
	Gledalaca :	1,635,000 (51,093 po utakmici)
	Finale :	Engleska – Nemačka SR 4:2
	Najbolji strelac :	Euzebio (Por) – 9
	Plasman Jugoslavije :	Nije se kvalifikovala

“Kolevka fudbala” dočekala je red da organizuje jedan Mundijal i okončala ga je osvajanjem svoje jedine titule, čime je postala treća zemlja-domaćin kojoj je to pošlo za rukom.

Džef Harst je pobedi nad Saveznom Republikom Nemačkom u finalnom meču (4:2) doprineo sa tri pogotka i po tome je do danas ostao jedinstven. Njegov drugi pogodak, za vodjstvo od 3:2, svakako predstavlja najveću enigmu u istoriji šampionata sveta.

Lopta je pogodila prečku i odbila se na zemlju gotovo pod uglom od 90 stepeni. Pomoćni sudija iz Sovjetskog Saveza, Tofik Bahramov, po nacionalnosti Azerbejdžanac, rekao je Švajcarcu Gotfridu Dinstu da se fudbal našao iza linije i ovaj je pokazao na centar, ali TV snimak takvu presudu nije odobrio, niti je demantovao. Ni 40 godina kasnije nije jasno da li je Bahramov u tom delikatnom trenutku doneo ispravnu odluku.

Zbog odluke FIFA da prvak njihove zone mora igrati baraž sa najboljim timom Azije ili Okeanije, afričke reprezentacije odbile su da učestvuju u kvalifikacijama, tako da se Mundijal, izuzimajući Demokratsku Narodnu Republiku Koreju, sveo isključivo na selekcije iz Evrope (10), Južne i Srednje Amerike (5). Pored Korejaca, prvi nastup na najvećoj smotri svetskog fudbala zabeležio je Portugal, čiji se udarni napadač Euzebio proslavio postigavši čak devet pogodaka, gotovo dvostruko više od drugoplasiranog na listi strelaca, Nemca Helmuta Halera.

Pokušaj Brazilaca da osvoje treću titulu svetskog prvaka zaredom, pretvorio se u totalni krah. Šampioni iz 1958. i 1962. završili su takmičenje već posle prve faze, pošto su posle pobede nad Bugarskom (2:0) izgubili preostale mečeve od Madjarske i Portugala (1:3). Zbog povrede zadobijene na premijernoj utakmici, Pele nije mogao da nastupi protiv Madjarske, da bi onda Portugalci sa nekoliko grubih startova samo dovršili “posao” koji su započeli Bugari.

[Show slideshow]

Kao na prethodnom Mundijalu u Čileu, mečevi nisu odisali dopadljivim fudbalom i golovima. Prosek je na kraju dostigao 2,78 pogodaka po utakmici – identično cifri iz 1962. godine – a ton takvoj igri dali su Engleska i Urugvaj, odigravši na otvaranju SP nerešeno – 0:0.

Zvezde prve faze bili su Portugalci, koji su rešili u svoju korist sve tri utakmice i komotno se plasirali u četvrtfinale, gde ih je čekala DNR Koreja. Azijati su u svojoj grupi izgubili od SSSR (0:2), remizirali sa Čileom (1:1) i onda u meču odluke savladali Italiju sa 1:0, načinivši tako jednu od najvećih mundijalskih senzacija svih vremena. Du Ik Pak postigao je pobedonosni gol u 42. minutu, a Faketija, Riveru, Macolu i ostale renomirane “azure” navijači su par dana kasnije sačekali na rimskom aerodromu i zasuli ih trulim povrćem.

Portugal i Koreja odigrali su daleko najefikasnijih 90 minuta na šampionatu. Korejci su na Gudison Parku u Liverpulu posle samo 25 minuta vodili sa 3:0, da bi na scenu onda stupio Euzebio. Rođeni Mozambikanac do poluvremena je smanjio na 2:3, zatim u nastavku postigao još dva pogotka, a Žoze Augusto je deset minuta pre kraja postavio konačan rezultat – 5:3.

Englezi su u četvrtfinalu eliminisali prgave Argentince sa minimalnih 1:0, golom Harsta u 78. minutu, SSSR bio je bolji od Madjarske (2:1), dok su Nemci sa tri gola u završnici utakmice slomili otpor poslovično žilavog Urugvaja – 4:0. Duel Engleske i Argentine bio je prekinut na 10 minuta, pošto isključeni kapiten “gaučosa” Antonio Ratin nije želeo da napusti teren.

Uprkos još jednom pogotku Euzebija, Engleska je zahvaljujući golovima ser Bobija Čarltona savladala Portugal sa 2:1 i plasirala se u finale. Istim rezultatom SR Nemačka je pobedila SSSR, a pored Halera, u strelce se upisao tada mladjani libero Franc Bekenbauer. Na redu je bilo veliko finale, 30. jula na stadionu Vembli, gde su domaći fudbaleri odigrali sve svoje mečeve od početka turnira.

Na tribine “nije mogla igla da padne” i pred 96.924 gledalaca, Nemce je u vodjstvo doveo Haler, već u 12. minutu. Šest minuta kasnije izjednačio je Harst, a kada je Martin Piters u 78. minutu savladao Hansa Tilkovskog, činilo se da je priča završena. Medjutim, Germani su demonstrirali svoj nesalomivi duh i Volfgang Veber postigao je gol za produžetke samo minut pre kraja regularnog toka.

Selektor Engleske Alf Remzi (kasnije dobio titulu sera) u pauzi je motivisao svoje razočarane fudbalere rečima: “Već ste jednom dobili utakmicu. Sada je dobijte još jednom”! Harst je u 101. minutu “prelomio” već opisanim pogotkom za 3:2, da bi u 120. minutu kompletirao jedini het-trik u finalima SP i postavio konačan rezultat 4:2.

Kapitenu Engleske Bobiju Muru pehar je predala kraljica Elizabeta Druga. Trofej Žila Rimea je marta te godine ukraden sa izložbe u jednom londonskom muzeju, ali ga je nedelju dana kasnije u južnom Londonu pronašao pas po imenu Pikl. Popularna “zlatna boginja” ležala je u jednom žbunu, zamotana u novine i potpuno neoštećena.

Svetsko prvenstvo 1966. u Engleskoj: Norvežani razbili mundijalski san

U godini Partizanovog nastupa u finalu Kupa evropskih šampiona, reprezentacija Jugoslavije nije se našla na Svetskom prvenstvu. Kvalifikacije su počele da poprimaju moderniji oblik, tako da su se plavi našli u Trećoj grupi evropske zone, a rivali su im bili stare mušterije Francuzi, Norveška i Luksemburg.

U medjusobnim duelima sa “trikolorima” rezultat je bio izjednačen – 1:0 u Beogradu i 0:1 u Parizu – ali dok je Francuska dobila sve četiri preostale utakmice, plavima su Norvežani otkinuli tri boda i direktno ih sprečili u nastojanju da se plasiraju na SP. U Oslu je bilo ubedljivih 0:3, a na zatvaranju kvalifikacija u Beogradu, u meču koji nije mogao ništa da promeni, rezultat je bio 1:1.

Veteran Milan Galić bio je najbolji strelac naše selekcije u kvalifikacijama sa četiri pogotka. Dva je postigao talentovani Dragan Džajić, a najveći teret u tom ciklusu izneli su Fahrudin Jusufi, Josip Skoblar, Velibor Vasović, Vladimir Popović, Vladimir Kovačević, Spasoje Samardžić, Vladimir Durković… Sa internacionalne scene sišao je nezaboravni Dragoslav Šekularac.

Rezultati u kvalifikacijama:

KSP	20.09.1964.	Jugoslavija	–	Luksemburg	3-1	(2-0)
KSP	18.04.1965	Jugoslavija	–	Francuska	1-0	(0-0)
KSP	16.06.1965	Norveška	–	Jugoslavija	3-0	(1-0)
KSP	19.09.1965	Luksemburg	–	Jugoslavija	2-5	(1-4)
KSP	09.10.1965	Francuska	–	Jugoslavija	1-0	(0-0)
KSP	07.11.1965	Jugoslavija	–	Norveška	1-1	(0-1)

Na prvom meču kvalifikacija, u Beogradu protiv Luksemburga (3:1), selektor plavih bio je Ljubomir Lovrić, ali on je potom ustuknuo pred već odomaćenim rešenjem – selektorskom komisijom. Iskusnom Aleksandru Tirnaniću, koji je na klupi reprezentacije sedeo na više od 100 utakmica, u njoj su priključeni mladi stručnjaci: Milan Antolković, Abdulah Gegić i živa legenda našeg fudbala, Miljan “Čiča” Miljanić.