FIFA Svetsko prvenstvo 1954. u Švajcarskoj

| ’30 | ’34 | ’38 | ’50 | ’54 | ’58 | ’62 | ’66 | ’70 | ’74 | ’78 | ’82 | ’86 | ’90 | ’94 | ’98 | ’02 | ’06 | ’10 | ’14 | ’18 |

	Održan :	16/06/1954 – 04/07/1954
	Timova :	16
	Utakmica :	26
	Golova :	140 (5,4 po utakmici)
	Gledalaca :	889,500 (34,211 po utakmici)
	Finale :	Nemačka SR – Mađarska 3:2
	Najbolji strelac :	Šandor Kočiš (Mađ) – 11
	Plasman Jugoslavije :	Četvrtfinale

Peto Svetsko prvenstvo održano je u Švajcarskoj 1954. godine.

Prvo posleratno Svetsko prvenstvo na evropskom tlu organizovala je neutralna Švajcarska. Madjari, kao olimpijski šampioni, neporaženi na prethodnih 28 internacionalnih utakmica, važili su za izrazite favorite, ali su njihovu egzibiciju po švajcarskim terenima u finalu potpuno neočekivano prekinuli fudbaleri Savezne Republike Nemačke. “Laka konjica” predvodjena Ferencom Puškašom, Jožefom Božikom i Šandorom Kočišom, u prvoj fazi Mundijala je isprašila iste te Nemce sa čak 8:3!

Igrao se neverovatno efikasan fudbal i na 26 utakmica je postignuto 140 golova, što daje prosek od 5,38 po meču. Šta danas reći na rezultate poput Madjarska – Koreja 9:0, SR Nemačka – Turska 7:2, Urugvaj – Škotska 7:0, Engleska – Belgija 4:4, Austrija – Švajcarska 7:5…?

U četiri grupe od po četiri nacionalna tima, našle su se reprezentacije iz Evrope, Južne Amerike, Afrike i Azije. Konačno nije bilo bojkota sa bilo čije strane, tako da se Mundijal u Švajcarskoj može nazvati prvim pravim takmičenjem najboljih fudbalera sveta u istoriji.

Iako se prva faza igrala po grupama, bio je to ipak veoma atipičan sistem takmičenja, s obzirom na to da nije igrao svako sa svakim, već su žrebom odredjivani parovi prvog kola, da bi u drugom kolu medjusobno igrali pobednici protiv pobednika i poraženi protiv poraženih. U slučaju nerešenih rezultata, propozicije su nalagale odigravanje produžetaka, pa tek ako bi i posle 120 minuta ostalo nerešeno, timovima bi pripao po jedan bod!

I to nije sve. Posle dva kola sabirali su se bodovi i pravila tabela, a ispostavilo se da su u dve grupe drugoplasirana i trećeplasirana reprezentacija sakupile isti broj bodova. Za njihovo rangiranje nisu bili bitni ni ishod direktnog duela ni ukupna gol-razlika, već su drugi učesnici četvrtfinala iz grupa 2 i 4 dobijeni posle “majstorica”, u kojima je SR Nemačka savladala Tursku sa 7:2 (u prvom kolu bilo je 4:1), a Švajcarska Italiju sa 4:1 (u prvom kolu 2:1).

Što je potpuno apsurdno, rezultati tih utakmica takodje su ušli u tabelu, pa je, recimo, Švajcarska sa četiri boda iz tri utakmice osvojila prvo mesto u grupi 4, ispred Engleske, koja je iz dva meča osvojila tri boda i pre Švajcaraca obezbedila plasman dalje. Domaća selekcija tako je stekla pravo da se u četvrtfinalu suoči sa Austrijom, drugoplasiranom ekipom iz grupe 3, dok su Englezi morali na pobednike te grupe, reprezentativce Urugvaja.

[Show slideshow]

Ni jedni ni drugi nisu se dobro proveli – dvostruki prvaci sveta rutinski su poslali Engleze kući (4:2), dok su Austrijanci u “alpskom derbiju” eliminisali Švajcarsku rekordnom pobedom od 7:5. Švajcarci su u 23. minutu vodili sa čak 3:0, ali je Austrija, sa legendarnim Ernstom Hapelom u odbrambenoj liniji, već do poluvremena preokrenula rezultat na 4:3!

Dan kasnije, SR Nemačka je sa 2:0 savladala Jugoslaviju, dok je Madjarska u meču koji se završio teškim incidentom, tučom i isključenjem trojice igrača, uspela da pobedi Brazil rezultatom 4:2. Golove za Madjarsku postigli su Kočiš (dva), Nandor Hidekuti i Mihalj Lantoš, dok je za “karioke” igrao Didi, četiri godine kasnije jedan od ključnih članova selekcije koja je na Peleovom debiju u Švedskoj konačno donela naciji titulu prvaka sveta.

I dok su Nemci u polufinalu sa lakoćom “preslišali” Austriju (6:1), Madjari su slomili otpor Urugvaja tek posle produžetaka. Zoltan Cibor i Hidekuti doneli su “lakoj konjici” 2:0, ali je Huan Hohberg sa dva gola u poslednjih 15 minuta uspeo da izjednači. Četu Gustava Šebeša u finale je nekako progurao Kočiš, koji je mrežu “urusa” zatresao u 111, pa u 116. minutu.

Finale je odigrano 4. jula na Vankdorf stadionu u Bernu. Iako je kapacitet stadiona zvanično iznosio 40.000 mesta, na tribinama se našlo čak 60.000 ljudi, a neposredno pred početak utakmice počela je da pada kiša. U Nemačkoj se takvo vreme zvalo “Fritz-Walter-Wetter”, zato što je njihov kapiten Fric Valter navodno pružao najbolje partije po kiši i raskvašenom terenu!

Puškaš u šestom i Cibor u osmom minutu doveli su Madjarsku u vodjstvo od 2:0, ali su Nemci ubrzo dokazali da će ovog puta biti daleko tvrdji orah nego u prvoj fazi Mundijala. Maks Morlok smanjio je u 10, a Helmut Ran već u 18. minutu izjednačio na 2:2. Kada se činilo da će finale otići u produžetke, Ran je šest minuta pre kraja postigao pobedonosni pogodak, a zatim je engleski sudija Vilijam Ling poništio gol Puškaša zbog ofsajda.

Svet je u “pancerima” dobio iznenadjujuće šampione, a sjajna generacija Madjara doživela je svoj kraj, pošto je sovjetska armija 1956. okupirala zemlju naših severnih suseda. Puškaš i mnogi drugi asovi prebegli su u inostranstvo i nikada više nisu zaigrali zajedno…

Svetsko prvenstvo 1954. u Švajcarskoj: Budući šampioni ispratili “plave”

Reprezentacija Jugoslavije plasirala se na Svetsko prvenstvo u Švajcarskoj sa maksimalnim učinkom u kvalifikacijama. Plavi su se takmičili u Desetoj grupi, u kojoj je za rivale imala Izrael i Grčku. Interesantno, sve četiri utakmice naša selekcija je dobila identičnim rezultatom – 1:0.

Rezultati u kvalifikacijama:

KSP	09.05.1953	Jugoslavija	–	Grčka	1-0	(1-0)
KSP	08.11.1953	Jugoslavija	–	Izrael	1-0	(1-0)
KSP	21.03.1954	Izrael	–	Jugoslavija	0-1	(0-0)
KSP	28.03.1954	Grčka	–	Jugoslavija	0-1	(0-0)

Na Mundijalu je žreb svrstao Jugoslaviju u grupu 1, sa Brazilom, Francuskom i Meksikom, a protivnik na samom startu bili su “trikolori”, preko kojih su se plavi pet godina ranije domogli učešća na SP u Brazilu. Za Francusku je tada igrao Rajmon Kopa, 23-godišnji napadač i ikona svetskog fudbala. Pored golgeterskog dara, poznat je i po tome što je pre početka fudbalske karijere radio kao rudar i na tom poslu, u jednoj nesreći, izgubio šaku desne ruke.

Rezultati na Svetskom prvenstvu:

Po ugledu na partije iz kvalifikacija, Jugoslavija je na stadionu La Ponte u Lozani slavila sa minimalnih 1:0, golom Miloša “plave čigre” Milutinovića, i tri dana kasnije odmerila snage sa Brazilcima, treći put uzastopno na prvenstvima sveta (1930. bilo je 2:1, 1950. 0:2). Remi je i za jedne i za druge bio povoljan rezultat, pa se utakmica završila upravo tako. Branko Zebec doveo je naš tim u vodjstvo, a izjednačio je Didi i “karioke” su zauzele prvo mesto u grupi zahvaljujući boljoj gol-razlici.

SP	16.06.1954	Jugoslavija	–	Francuska	1-0	(1-0)
SP	19.06.1954	Jugoslavija	–	Brazil	1-1	(0-0) aet
SP	27.06.1954	Jugoslavija	–	Nemačka SR	0-2	(0-1)

Pauza izmedju tog i četvrtfinalnog meča protiv SR Nemačke protegla se na čak osam dana i to kao da je negativno uticalo na plave, koji su taj susret odigrali neočekivano anemično. Kao logična posledica došao je poraz od 0:2, u kom je mrežu Vladimira Beare već u devetom minutu načeo igrač koji je bio zadužen za odbranu njegovog gola – Ivan Horvat. Helmut Ran pred kraj utakmice je samo potvrdio plasman Nemaca u polufinale i ujedno pečatirao plavima povratne karte za Jugoslaviju.

Na ovom Mundijalu prvi put je zabeležena institucija “selektorske komisije”, koja se u našem fudbalu pojavljivala s vremena na vreme, zaključno sa kvalifikacijama za SP u Japanu i Južnoj Koreji 2002. godine. U Švajcarskoj je “trust mozgova” činilo ni manje ni više nego pet stručnjaka, tako što su Aleksandru Tirnaniću i Leu Lemešiću tokom priprema za Mundijal pridruženi Milovan Ćirić, Franjo Velfl i Branko Pešić.