Tomislav Karadžić je još jednom stavio svoje lične interese iznad nacionalnih i sa grupom svojih istomišljenika pokušao da izborom Dragomira Okuke za trenera godine sakrije ono što se ne može sakriti: da je Miroslav Đukić najbolji srpski trener
Nemuštim saopštenjem zakačenim na sajtu FSS danas smo saznali i ko će biti proglašen za najboljeg trenera i fudbalera Srbije u 2012. godini.
Tomislav Karadžić i njegovi poslušnici su još jednom pokazali da im nije stalo do srpskog fudbala, koliko do ličnih interesa i sujete pošto je doneta skanadalozna odluka da se za trenera godine izabere Dragomir Okuka, a preskoči Miroslav Đukić.
Prvo da razjasnimo: Okuka zaslužuje sav respekt za urađeno u ligi koja napreduje velikom, u kojoj se okreću velike pare i u kojoj rade treneri poput Lipija, Ten Katea, Batiste, Tigane…
Ali, nikako, nikada i niko neće moći da poredi kinesku ligu sa španskom Primerom u kojoj Miroslav Đukić pravi čuda ove sezone. U toj Primeri Đukića porede sa Murinjom, oduševljavaju se čudesnim Srbinom, a neka velika igračka imena koja imaju svetsku i evropsku krunu sa Španijom ga nazivaju “Maestrom”.
I nikako Tomislav Karadžić neće moći da sakrije uspeh čoveka koga je iz reprezentacije najurio zbog ličnih interesa posle par prijateljskih utakmica. A, znamo i kako se nekima praštaju blamaže po prijateljskim utakmicama… Verovatno je Karadžić gutao knedle gledajući kako Đukić uvodi Valjadolid u Primeru, pa i kasnije gledajući ga kako u jednoj od najjačih liga na svetu pravi fenomenalne rezultate.
Trenutno je Đuka sa Valjadolidom osmi u Primeri. A, ne sme se zaboraviti i mora se istaći da je Valjadolid tim koji potresa žestoka finansijska kriza, gde se i igračima i Đukiću duguju mnogo plata i da u takvom okruženju nije lako raditi. Đukić je letos ostao bez nekih od najboljih igrača koji su otišli zbog dugovanja. A, za pojačanja nije dobio nijedan, jedini evro?! I uspeo je da dovede tim do osmog mesta u Primeri!
Ali, izgleda da u FSS baš i ne prate dešavanja u Primeri i vrhunskom fudbalu uopšte. Valjda nemaju vremena od silnih putovanja i sastančenja raznih komisija, odbora, komiteta…
Odlučili su da preskoče Đukića, koji sigurno neće propasti što nije dobio nagradu. Trener Valjadolida je svakako uvređen ovakvom odlukom, ali ne toliko koliko ljubitelji fudbala u Srbiji kojima su Karadžić i njegovi poslušnici pljunuli u lice. Dokazali su da u Srbiji vlada jednoumlje i da oni kao čelni ljudi srpskog fudbala ne vrednuju pošten rad i uspeh, već od lične sujete ne vide dalje od nosa. Dokazali su da se ne razumeju u posao kojim se bave.
A, ljudi koji su po diktatu Karadžića odlučivali i koji su glasali za Okuku su: “trofejni stručnjak” Miloljub Ostojić, nekadašnji selektor Slobodan Santrač, “večiti funkcioner” Ivan Ćurković i “borac za pravdu i istinu” Savo Milošević koji se uvek busao da mu niko nikada nije nameštao mišljenje. Dakle Đukićev bivši selektor i bivši saigrač. Samo je bio jedan glas protiv: od novinara Jovana Sekulića.
Okuki svaka čast, ostvario je veliki uspeh. Ali, mogao je da bude samo sledeći do Đukića. Naš FSS je okrenuo glavu od jedinog srpskog stručnjaka koji sa uspehom radi u nekoj od najjačih evropskih liga. Ali, kako rade tako im se i vraća. I njima i Đukiću!
Inače, pored Okuke za srpskog fudbalera godine je proglašen Branislav Ivanović, prvak Evrope sa Čelsijem, a u konkurenciji su bili i Subotić i Kolarov.
