Nekadašnji napadač Vojvodine promenio 6 klubova za 5 godina
Danijel Aleksić je 2007. debitovao za Vojvodinu, 2008. upisao prvi meč za Srbiju, a 2010. otišao u Ðenovu i u zaborav.
Zlatni dečak srpskog fudbala Danijel Aleksić odavno je prestao da veruje da treći pokušaj donosi sreću.
U potrazi za pravim klubom, u kom bi se igrački oporavio, pre dva dana je stigao u švajcarski Sent Galen potpisavši ugovor do 2018. To mu je već šesti klub za poslednjih pet godina, otkako se u januaru 2010. iz Vojvodine otisnuo put italijanske Ðenove.
Otadžbinu je napustio sa jednim upisanim mečom za reprezentaciju 2008, kod selektora Radomira Antića, ali je preseljenjem na „čizmu“ počela da tamni slika najvećeg talenta srpskog fudbala rođenog 1991. Već posle prve polusezone u Seriji A, usledile su ekspresne promene klubova koje su se dešavale otprilike na početku svake nove takmičarske godine. Iz Grojter Firta u Sent Entjen, pa u Avinjon na pozajmicu, u Lehiju Gdanjsk i konačno u Sent Galen. Teško je izabrati sredinu u kojoj se dogodilo veće razočaranje, a prema mišljenju Milovana Rajevca, koji je Aleksiću još 2007. dao šansu da debituje za prvi tim Vojvodine, sve to nije moralo da se dogodi.
– Sećam se da je Mančester junajted želeo da ga odvede. Ipak, u fudbalu nije dovoljno biti brz, imati tehniku, nekad je mnogo važnije biti jak u glavi. Moj savet svim dečacima je da proces sazrevanja završe u domovini, pa da posle krenu u svet, kao recimo Dušan Tadić – zaključio je Rajevac.
Nedisciplina ga izbacila iz tima
Kao omladinski reprezentativac Aleksić se sa svojom U19 selekcijom i selektorom Aleksandrom Stanojevićem domogao polufinala na EP 2009. godine u Ukrajini, u kom su poraženi od domaće selekcije sa 3:1. Kasnije je kod selektora Aleksandra Jankovića pozivan za U21, ali je u proleće 2011. godine, opet pred meč sa Ukrajinom u Novom Sadu, odstranjen iz tima zajedno sa Aleksandrom Miljkovićem, Markom Šćepovićem i Vujadinom Savićem zbog večernjeg bežanja iz karantina.
