Kako javljaju brojni beogradski mediji, Ljubiša Tumbaković postaće jedanaesti selektor fudbalske reprezentacije Srbije od osamostaljenja 2006. godine.
Iako su se u međuvremenu spominjala još neka imena, izvesno je da će Tumbaković biti imenovan za novog selektora reprezentacije Srbije na narednoj sednici Izvršnog odbora Fudbalskog saveza Srbije.
Šezdesetsedmogodišnji Tumbaković trenersku karijeru je počeo u Radničkom iz Novog Beograda, a radio je još u Obiliću, kuvajtskom Haitanu, Partizanu, AEK-u iz Atine, Al Nasru, Šandongu, Stil Azinu, Vuhanu, a od 2016. do 2019. sedeo je na klupi selekcije Crne Gore.
Kandidat za selektora je skoro dve decenije unazad. Kad god se tražio selektor, izletalo je i njegovo ime, a izgleda da je došlo njegovih pet minuta…
Šta Srbija dobija (ne)postavljanjem Ljubiše Tumbakovića na klupu?
Podrška nacije i naših najtrofejnijih klubova
Ono što sa sigurnošću možemo pretpostaviti da će se desiti ukoliko Ljubiša Tumbaković postane selektor je činjenica da to verovatno i nažalost neće naići na opšte odobravanje među ljubiteljima fudbala u Srbiji.
Srpski nacionalni tim još od selektora Radomira Antića, kada se za mečeve “Orlova” tražila karta više, nema apsolutnu podršku nacije, a usled jedne od tradicionalnih srpskih podela na pristalice Crvene zvezde ili Partizana, zvižduci i pogrdna skandiranja pojedincima (Vladimir Stojković, Radosav Petrović, Marko Šćepović…) nisu mimoilazili ni reprezentativne akcije i okupljanja, a čak je i tadašnji selektor fudbalske reprezentacije Srbije Siniša Mihajlović poručivao da, ukoliko navijači i dalje budu zviždali njegovim izabranicima, reprezentacija više neće igrati u Beogradu dok je on selektor.
Nakon nemilih scena i fizičkog napada navijača Crvene zvezde na “večitom derbiju” u jesen 2000. godine koji je preživeo kao tadašnji trener Partizana, Tumbaković je u više navrata sa animozitetom govorio o Crvenoj zvezdi, njenom rukovodstvu i navijačima, tako da sigurno ne bi bio toplo dočekan od pristalica Crvene zvezde na mečevima koje bi državni tim igrao u Ljutice Bogdana 1a.
Da rane iz prošlosti nisu zacelile, videlo se i na konferenciji za medije pred susret Srbija – Crna Gora (2:1) na stadionu Rajko Mitić, kada Tumbaković nije želeo ni da izgovori ime Zvezdinog stadiona, dok je zdanje Partizana nazvao Hramom fudbala.
– Mislim da sam na tom stadionu bio uspešniji nego u hramu fudbala. Pod hramom, mislim naravno na Partizanov stadion – podvukao je Tumbaković sa osmehom na licu.
Iako je namera Tumbakovića verovatno bila da se pohvali učinkom i/ili “pecne” navijače “crveno-belih”, činjenice ipak govore drugačije. Ljubiša Tumbaković kao trener Partizana ni u prvenstvenim ni u kup utakmicama nema pozitivan bilans protiv najvećeg rivala, dok je poslovično loše prolazio na stadionu Crvene zvezde.
- U prvenstvenim susretima na stadionu “Rajko Mitić”: 13 utakmica, 3 pobede, 4 remija i 6 poraza.
- U kup utakmicama na stadionu “Rajko Mitić”: 6 utakmica, 1 pobeda i 5 poraza.
Ne treba očekivati ni da će na “crno-beloj” strani Topčiderskog brda otvarati šampanjac i nazdravljati imenovanju Tumbakovića, pošto je nekadašnji trener, sportski direktor i potpredsednik Partizana nimalo biranim rečima govorio o aktuelnom rukovodstvu Partizana:
– Ovog momenta Partizan kao klub ne postoji. Nije ni deo onog sistema i dok se ne budu dozvali pameti i počeli da rade kao što je nekad neko radio, onda će Partizan ponovo biti klub. Da li to mogu ovi ljudi? Nisam siguran. Imam deo krivice koju moram da prihvatim. Kada sam se vratio posle inostranstva, poverovao sam ljudima, kojima uvek verujem, da je neka opcija sa tadašnjim predlogom jednog čoveka čije ime ne želim da pomenem, da bude predsednik Partizana. Bio sam deo te priče koja je to prihvatila zarad dobra Partizana bez obzira na to što nisam verovao da taj čovek može to da iznese i ta grupa ljudi koja se kasnije podelila u ove dve frakcije. Jedna je opozicija, a druga u Partizanu. Ni jedna ni druga strana nisu valjale, a ja sam bio deo toga i kajem se što sam to uradio… – poručio je nedavno u intervjuu za Sport klub Tumbaković.
Autoritet kod reprezentativaca
Uverili smo se tokom perioda pod Vladimirom Petrovićem, Radovanom Ćurčićem i Mladenom Krstajićem da je vrlo teško igračima nametnuti svoje shvatanje fudbala i ubediti ih da poslušaju šta treba da rade na terenu, ukoliko selektor iza sebe nema rezultate i ne poseduje znanje, iskustvo i autoritet. Srpske reprezentativce u klubovima treniraju svetska imena i neretko na selektora, pogotovo domaćeg, gledaju sa visine.
Ljubiša Tumbaković jeste najtrofejniji trener u istoriji Partizana (6 titula u prvenstvu i 3 kupa), ali osim perioda u kineskom Šandongu (osvojio dva puta prvenstvo – 2006, 2008 i dva kupa – 2004, 2006), tokom trenerske karijere nije ostvarivao značajnije rezultate.
Ništa bolja situacija nije ni u mečevima na međunarodnoj sceni. Navijači Partizana se nerado sećaju utakmica u kojima su crno-beli predvođeni Tumbakovićem doživljavali brodolome i ‘petardama’ ispraćivani iz evropskih takmičenja. Od zagrebačkog Dinama (1:0, 0:5), preko bečkog Rapida (1:0, 1:5) do Slavije iz Praga (3:1, 1:5). Ne treba zaboraviti ni eliminaciju od prosečnog rumunskog Nacionala u sezoni 1996/97 i to sa timom u kom su igrali Nikola Damjanac, Dražen Bolić, Niša Saveljić, Mladen Krstajić, Ivan Tomić, Damir Čakar, Dragan Ćirić, Darko Tešović, Goce Hristov…
Što se tiče perioda na selektorskoj klupi reprezentacije Crne Gore, na 26 mečeva u periodu od marta 2016. do marta 2019. zabeležio je 7 pobeda, 7 remija i doživeo 12 poraza.
U kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u Rusiji 2018. godine, selekcija “sokolova” nije uspela da se izbori ni za baraž, pošto je završila kao treća iza Poljske i Danske. Iako je sjajno startovala u grupi E, remijem u Klužu protiv Rumunije (0:0) i pobedom u Kopenhagenu (1:0) nad Danskom, presudni su bili porazi na stadionu pod Goricom od Poljske (1:2) i Danske (0:1), kao i gubitak bodova na gostovanju Jermeniji (2:3) i to nakon vođstva od 2:0 posle prvih 45 minuta.
U premijernom izdanju UEFA Lige nacija sa selekcijom Crne Gore je upisao samo dve pobede nad nejakom Litvanijom (2:0 i 4:1), uz jedan remi protiv Rumuna (0:0), što to nije bilo dovoljno ni da se izbori eventualno doigravanje za plasman na Evropsko prvenstvo 2020. godine.
Selekciju “sokolova” je preuzeo u martu 2016. u trenutku kada je zauzimala 84. mesto na FIFA rang listi, dok po poslednjoj objavljenoj listi zauzimaju 53. mesto.
Na organima Fudbalskoj saveza Crne Gore je da ocene koliko su dobili angažovanjem sprskog stručnjaka, ali ono po čemu će se pamtiti period Tumbakovića na klupi “sokolova” je sukob i javna kritika fudbalera Partizana Marka Jankovića, koji je promašio penal na meču protiv Rumunije (0:1), iako nije bio određen kao izvođač.
– Pojedini momci moraju dobro da se zamisle. Ovde moraju da rade profesionalno, a neke stvari ako hoće da rade neka ih rade u klubovima. Razočaran sam, jer sve što se radilo dve godine srušilo se kao kula od karata. Sve se zna ko bi šta trebalo da radi, imamo odgovor za sve. Nisam video dok nije uzeo da šutira… Ali, to je manje važno, problemi su kompleksni… Najveći deo odgovornosti preuzimam na sebe, a videćemo kako će se to završiti… – rekao je Tumbaković.
Ne znamo kako se to završilo po tadašnjeg fudbalera Partizana, ali ukoliko nije mogao autoritet da se uspostavi nad crnogorskim reprezentativcima, sumnjamo da će to biti moguće u svlačionici u kojoj su prekaljeni fudbaleri Mančester Junajteda, Rome, Ajaksa, Real Madrida, Lacija, Kristal Palasa, Ajntrahta, Napolija…
Od Krstajića ne može gore
Zadatak koji će biti postavljen pred Ljubišu Tumbakovića jeste oporavak ekipe posle šamara u Ljvovu i plasman na Evropsko prvenstvo.
Posle poraza 5:0 od Ukrajine, Srbije se ne nalazi u najboljem mogućem položaju, ali nisu sve nade ugašene. Srbija je treća u grupi B kvalifikacija za Evropsko prvenstvo sa 4 boda, koliko ima i Luksemburg sa utakmicom više. Lider je Ukrajina sa 10 bodova, Portugal ima 2 boda iz dva meča, dok je Litvanija na začelju sa jednim bodom. Takođe, postoji varijanta plasmana kroz play-off divizije ‘C’ UEFA Lige nacija.
Stiče se utisak da “Orlovi” teško da mogu gore od izdanja koja su pružali pod vođstvom Mladena Krstajića. Čak i klinci koji fudbal igraju na Play Stationu bi teško stavili Aleksandra Kolarova kao trećeg štopera, Adema Ljajića kao zadnjeg veznog ili gurali Dušana Tadića u životnoj formi da deluje preko krila…
Povratak “otpisanih” reprezentativaca
Koga god da Izvršni odbor FSS-a ustoliči u selektorsku fotelju, prvi njegov cilj moraće da bude razgovor sa igračima koji su sklonjeni ili nisu želeli da igraju za reprezentaciju Srbije (Branislav Ivanović, Luka Milivojević, Marko Grujić, Nikola Maksimović i Matija Nastasić) dok je Mladen Krstajić bio taj koji je sastavljao (bar na papiru) reprezentativni spisak.
Da li nepravedno ražalovani kapiten Branislav Ivanović svojim kvalitetom i iskustvom može i dalje da konkuriše za poziv Krstajićevog naslednika? Kapiten šampiona Rusije je u sezoni za nama izabran u idealan tim Premijer lige Rusije. Ako to nije dovoljan pokazatelj da Bane može biti od koristi našem nacionalnom timu…
Razlaz sa Krstajićem bi trebao da čekira kartu i za povratak kapitena Kristal Palasa Luke Milivojevića koji blista u najjačoj fudbalskoj ligi na svetu. Podsetimo, odnos između Krstajića i Milivojevića „pukao“ je na utakmici sa Švajcarskom na Svetskom prvenstvu, kada je iskusni vezista kritikovao taktiku selektora u drugom poluvremenu. Prvo u svlačionici, a potom i javno, što je dovelo do „rata“ punog teških reči, koji je iza sebe ostavio značajne „žrtve“, a najveća je reprezentacija Srbije koja u vrlo bitnim kvalifikacionim mečevima nije mogla da računa na fudbalera koji blista u Premijer ligi.
Milivojeviću je najviše zasmetala izjava sada već bivšeg pomoćnika selektora Milana Obradovića (u međuvremenu postao selektor omladinske reprezentacije Azerbejdžana) da je „u Rusiji spremao puč po nalogu Falija Ramadanija“, iza koje je kasnije stao i sam Krstajić. Preko takvih optužbi kapiten Palasa jednostavno nije spreman da pređe.
– Ja s reprezentacijom Srbije nisam završio. Drugu zemlju, ni reprezentaciju nemam. Imam samo Srbiju, volim je i ponosan sam što sam Srbin. Ali dok je on tu, ne mogu da pređem preko svega što je izrečeno i izmišljeno.
To što igra standardno u Bundesligi, dobija pohvale trenera Pala Dardaija, što ga upoređuju sa Štefanom Efenbergom nije bilo dovoljno Krstajiću da prvotimca Herte Marka Grujića pozove na prethodna okupljanja, pod obrazloženjem da je svojevremeno odbio poziv u mladu selekciju. Iako su Grujić, a zatim i selektor mlade reprezentacije Goran Đorović demantovali navode Mladena Krstajića, izostali su pozivi u nacionalni tim pozajmljenom fudbaleru Liverpula. Da postoje “smetnje na vezama” između mladog fudbalera i ljudi koji odlučuju o sudbini našeg nacionalnog tima, govori i podatak da Grujić nije dobio poziv za U21 Evropsko prvenstvo u Italiji.
Pored ove trojice, poziv u nacionalni tim mogli bi da očekuju i Nikola Maksimović (Napoli), kao i Matija Nastasić (Šalke 04). Štoper Napolija je poslednji put za nacionalni tim nastupio protiv Maroka (1:2) kada je bio krivac za jedan od golova, pa od tada nije dobijao pozive u najbolji tim Srbije.
Još pre Svetskog prvenstva iskrsao je problem i sa Matijom Nastasićem. Defanzivac Šalkea nije učestvovao na Mundijalu, pošto je u poslednjem trenutku “otpao” sa spiska zbog povrede, kako je istakao selektor Mladen Krstajić, ali defanzivac Šalkea ističe da to nije ni blizu istine.
Krstajić je, pre Svetskog prvenstva, isticao da je hteo da sačeka štopera Šalkea da se oporavi, ali da nije mogao na vreme da se spremi, pa ga zato nije poveo u Rusiju.
– Za svakog igrača je san da nastupi na Mundijalu. Nisu mi čak ni rekli zašto sam precrtan, povreda nije razlog. To je podlo… – rekao je Nastasić za nemački “Skaj”.
Nakon što je izjavio da, dok je tu Krstajić nema nameru da se odazove reprezentaciji, Nastasić je istakao da nije imao komunikaciju sa selektorom.
– Najviše me razočaralo što me nije ni pozvao, komunikacija je bila preko pomoćnika. Nisam se zauvek oprostio od reprezentacije, samo neću nastupati dok je Krstajić selektor – naveo je Nastasić.
U svakom slučaju, ukoliko Izvršni odbor FSS-a donese odluku o postavljenju Ljubiše Tumbakovića, pred novim selektorom Srbije, biće težak i izazovan zadatak. Koliko će biti uspešan, pokazaće vreme.
Kada pomisli čovek:”To je to, gore ne može” ovi iz FSS-a me uvek iznenade.
Najnovija marioneta srpskog fudbala.
Definitivno ne pratim vise nas reprezentativni fudbal! Bruka i sramota!