Za nas kvalifikacije za Rusiju počinju praktično u Poznanju prijateljskim mečom protiv Poljaka – rekao je selektor fudbalske reprezentacije
Srbija sa previše rana i bez prava na grešku. Fudbalska reprezentacija naše zemlje, nažalost, igra samo ulogu statiste na fudbalskoj mapi sveta i Evrope otkako se dugim letom 2010. godine vratila sa Mundijala u Južnoafričkoj Republici.
“Pipali” smo od tada po mraku i nismo napipali ništa. Što zbog grešaka na terenu, što zbog klipova “domaćih izdajnika” van terena…
Selektor Radovan Ćurčić je, na startu novog kruga, za “Novosti” objasnio šta nas čeka i čemu da se nadamo.
Pred nama je prvo okupljanje reprezentacije u novoj godini, kakav je plan i program?
– Pripreme za Poljsku praktično nećemo ni imati. Za 21. mart je zakazana prozivka, dan kasnije odlazimo u Poznanj, a već 23. marta igramo meč. O tome koliki je hendikep što ćemo na teren izaći bez pravog treninga, ne treba ni govoriti, ali to su stvari na koje ne možemo da utičemo. Nikoga posle utakmice neće zanimati to što smo na teren, posle nekoliko meseci pauze, izašli praktično iz sale za sastanke i analizu protivnika.
Koje igrače ste sa saradnicima pratili u proteklom periodu i kakvi su utisci o njima?
– Od prvog dana nove godine pratimo sve kandidate za nacionalni tim, gledali smo veliki broj utakmica. Glavni utisak? Odsustvo kontinuiteta kod velikog broja igrača! Osim nekolicine koji imaju status standardnih u svojim klubovima, svi ostali su malo na terenu, malo na klupi. Ako nije u pitanju forma, onda su povrede, a sve to nije dobro za ono što nas očekuje. Ali ne pada mi na pamet da kukam i pravim od toga bilo kakav alibi, samo iznosim činjenice. Bez obzira na sve, nama treba rezultat. Zbog toga ću ponoviti ono što sam nedavno rekao, za Srbiju više nema prijateljskih, test utakmica. Nama kvalifikacije za Rusiju počinju 23. marta.
Poljska je prva selekcija koja je izborila plasman na EP, a predvodi je jedan od najboljih napadača današnjice, Robert Levandovski, Estonija opet naš veliki dužnik?
– Poljska je bila superiorna u kvalifikacijama, ima ogroman motiv da u Francuskoj ostvari veliki rezultat. Za nas je ovo pravi izazov, uostalom kao i duel sa Estonijom, koja je i nekim drugim selekcijama znala da bude kost u grlu.
Najstandardniji napadač reprezentacije, Aleksandar Mitrović, rezerva je u Njukaslu. Koliko ta činjenica otežava vaš izbor?
– Vraćamo se na početak našeg razgovora. Da li mislite da je Mitrović jedini igrač koji nema kontinuitet u klubu? Treba li da pričam o problemima u zadnjoj liniji? Neću, naravno. Nešto slično mi se dešavalo dok sam vodio mladu reprezentaciju, tada smo probleme rešavali u hodu i tražili ratnike koji mogu da ispune zadatak. Nismo uvek imali imena, ali imali smo sistem i sliku kako se bori za dres Srbije. I sada to tražim. Igrače koji će dati sebe za uspeh Srbije. Oslobođene sujete, posvećene samo jednom, zajedničkom cilju, a to je odlazak na Svetsko prvenstvo.
Da li je grupa na putu za Rusiju, bar na papiru, teža ili lakša od one koja je bila za Francusku?
– Sve zavisi od nas, a svako ko potcenjuje Austriju, Vels ili Republiku Irsku, učesnike predstojećeg Evropskog prvenstva, blago rečeno, nema realnu sliku. Naravno da je bolje biti u grupi sa Velsom nego Nemačkom ili Španijom, ali daleko od toga da će biti lako. Osetili su to i Holanđani, posle eliminacije od Islanda. Mi moramo da respektujemo sve rivale, ali da gledamo sebe. Da budemo posvećeni, hrabri i odani dresu koji nosimo. A narod će to sigurno prepoznati i ceniti. Nacija je umorna od obećanja, a gladna uspeha A reprezentacije. Imamo sistem sa sjajnim rezultatima u mlađim selekcijama, krajnji je trenutak da se prelije i na najjači tim. U Rusiju moramo da odemo i ja verujem da ćemo uspeti u ovoj misiji, koja je od kapitalne važnosti za naš fudbal.
Selektor nije želeo da širi priču na temu “domaćih izdajnika” koji su po mnogima imali uticaj na loše rezultate nacionalnog tima.
– To nije pitanje za mene, da pričam o spoljašnjim faktorima i stvarima na koje ne mogu da utičem. Ono o čemu želim da govorim jeste Srbija na Svetskom prvenstvu. A istorija nas je naučila da je za ostvarenje tog sna neophodna simbioza više faktora. Da imamo potpuno jedinstvo na terenu i tribinama. Samo tako možemo do cilja.
