Ime i prezime | Jovan Aćimović |
|||||||||||
Rođen | 21/06/1948 | |||||||||||
Mesto u timu | Vezni igrač | |||||||||||
Utakmica za reprezentaciju | 55 | |||||||||||
Golova za reprezentaciju | 3 | |||||||||||
Debitovao | 08/06/1968 | |||||||||||
Igrao u klubovima | OFK Beograd, FK Crvena Zvezda (Beograd), 1. FC Saarbrücken (Ger), FK Sinđelić (Beograd) |
Rođen 21. juna 1948. u Beogradu.
Pre niskog nego srednjeg rasta, veoma stabilan, sa jakim i razvijenim nogama, ne naročito brz, ali munjevit u akciji i pronalaženju najboljih rešenja, neuporedivo više koristan nego atraktivan, proslavio se u dresu beogradskih „crveno-belih”, među prvima je potvrdio veliku odanost prema Crvenoj zvezdi – potpisao je ugovor na deset godina.
Kao fudbaler gledao je na igru očima stručnjaka. Njegov osnovni prilaz igri bio je da utakmicu dobija bolji tim, a ne ekipa koja ima najboljeg pojedinca. Zbog toga nije bila retkost da je, neumorno trčeći i boreći se između dva kaznena prostora, prvi priticao u pomoć i pokušao da ispravi grešku saigrača, ispoljavajući u svakom trenutku veliku stvaralačku snagu, primernu borbenost i neiscrpnu energiju.
Svi stručnjaci su ga neobično cenili i smatrali igračem koga bi poželeo svaki tim. Zbog toga je više od jedne decenije bio standardni igrač i pokretačka snaga Crvene zvezde, a u relativno kratkom periodu od osam godina odigrao je 55 utakmica za reprezentaciju Jugoslavije. I u državnom timu je bio dugi niz godina bez zamene, jer je njegov doprinos igri najbolje jedanaestorice uvek bio dra-gocen.
Kao član pionirske i omladinske ekipe OFK Beograda, bio je vrlo zapažen i cenjen kao igrač sa velikom perspektivom. Igrao je hrabro i srčano i bio je ne samo najčešće najbolji igrač, nego i odličan strelac. Ali, brzo je počeo da stvara prilike drugima, a mnogo ređe da sam šutira. U brzom usponu počelo je, eto, da se menja njegovo shvatanje o igri, počela je da dominira svest da je snaga tima kao celine uvek najvažnija.
Noseći odmalena nadimak „Kule”, koji je dobio u roditeljskom domu, u dve sezone (1965-1966) odigrao je deset utakmica za omladinsku reprezentaciju Jugoslavije (i jednu za mladu), najčešće je bio medu najboljima u timu, ali je postigao samo jedan gol. Međutim, vrednost njegovih igara uvek je bila iznad slave najboljih strelaca, tako da ga je ondašnji trener „crveno-belih” Miljan Miljanić svesrdno prihvatio i na „velika vrata” uveo u prvu ekipu. Debitovao je 1. septembra 1965. u prijateljskom susretu protiv Radničkog (5:0), u kome je postigao i prvi gol za Crvenu zvezdu, a na ligašku scenu stupio je 12 dana kasnije – kad je imao nešto više od 17 godina.
Kad je Jugoslavija u proleće 1966. godine bila organizator omladinskog turnira UEFA, Aćimović je igrao desnu polutku. A tri dana pre početka velike evropske revije omladinaca, pojavio se kao leva polutka u prvom timu Crvene zvezde protiv čehoslovačke ekipe Jednota u polufinalu Srednjoevropskog kupa. Na levom krilu igrao je proslavljeni strelac Bora Kostić.
Kad je u leto 1966. prvi tim preuzeo Miljan Miljanić, koji je pre toga bio selektor omladinske reprezentacije, počelo je stvaranje nove ekipe „crveno-belih”. Slavnu levu stranu navale Šekularac-Kostić nasledili su Aćimović i Džajić, novi nezaboravni tandem iz vremena kad je Crvena zvezda ubedljivo dominirala jugoslovenskim fudbalom i triput uzastopno (1968-1970) osvajala titulu prvaka i u četiri sezone triput trijumfovala u Kupu (1968, 1970. i 1971. godine).
Od 5. septembra 1965. kad je debitovao u „crveno helom” dresu, pa do 8. avgusta 1976, kad se u prijateljskom susretu protiv engleskog tirna Manchester United (2:1) rastao od Crvene zvezde, odigrao je ukupno 519 utakmica (od toga 237 prvenstvenih i 22 u Kupu Jugoslavije) i postigao 113 golova (od toga 44 prvenstvena i četiri u Kupu). Sa Crvenom zvezdom je osvojio četiri titule prvaka (1968, 1969, 1970 i 1973. godine) i dva trofeja Kupa (1968. i 1971. godi ne). Sigurno bi se okitio bar još jednim velikim nacionalnim trofejom da nije morao da operiše rneniskus i, razumljivo, da duže pauzira. Kad se u leto 1975. vratio s odsluženja vojnog roka, prerano je ušao u prvenstvene okršaje i to je platio povredama koje su ga dugo pratile.
Jula 1976. napustio je Crvenu zvezdu i prešao u nemački klub. 1.FC Saarbrucken, koji se baš te sezone vratio u Bundesligu. Predstavljao je pojačanje za ovu ekipu, ali nije imao sreće. Posle odličnog starta, ponovo se vratila povreda, tako da je u dve sezone odigrao samo 41 utakmicu i postigao jedan gol. Praktično, njegova karijera bila je završena…
Na kraju je za svoju dušu igrao i za nižerazredni beogradski Sinđelić.
Za reprezentaciju Jugoslavije Aćimović je odigrao 55 utakmica i postigao tri gola. Debitovao je 8. juna 1968. u finalu Kupa evropskih nacija protiv Italije (1:1) u Rimu, kad ga je ondašnji selektor reprezentacije Jugoslavije Rajko Mitić naknadno po zvao da doputuje u Italiju, jer je Ivica Osim bio povređen već na početku prethodne utakmice, protiv Engleske (1:0) u Firenci. Aćimović je opravdao poverenje saveznog kapitena i sa manje od 20 godina uspcšno položio veliki ispit u karijeri. Da je Musemić bio snalažljiviji kad mu je Aćimović posle jednog izvanrednog prodora pripremio idealnu priliku, Jugoslavija bi, bez obzira na pristrasnog sudiju Švajcarca Diensta, bila prvak Evrope. Ovako, posle poraza u ponovljenoj utakmici (0:2), sve je ostalo samo u uspomenama…
Aćimović je posle rimskog finala Kupa nacija postao standardni reprezentativac. Kao i Rajko Mitić, svi savezni kapiteni koji su ga nasledili, veoma su cenili Aćimovića i stalno ga pozivali „pod zastavu”. Uostalom, on je bio izuzetno potreban igrač: kretao se u oba pravca, neumorno trčeći i napred i nazad, dragocen u ogranizaciji igre i isto toliko koristan u defanzivnim zadacima. Kao vrlo izdržljiv, posebno je bio pogodan za turnirski sistem takmičenja. Uz sve, uvek je igrao disciplinovano i primao i najteže zadatke.
Posebno se istakao na utakmici koja je našem timu utirala put do završnog turnira Svetskog prvenstva 1974. godine u SR Nemačkoj. Na utakmici protiv Grčke (1:0), koja je odigrana 20. novembra 1972. u Beogradu, briljirao je na teškom i blatnjavom terenu, na kome je dejstvovao kao tenk i, uz sve, postigao i jedini, odlučujući gol na utakmici.
Igrao je i na onoj nezaboravnoj „majstorici” 13. februara 1974. protiv Spanije (1:0) u Frankfurtu, na kojoj je bio jedan od najboljih igrača, kao i na svih šest utakmica koje je naša reprezentacija odigrala na Svetskom prvenstvu.
Od reprezentacije se oprostio na finalnom turniru Kupa evropskih nacija, koji je 1976. godine organizovan u našoj zemlji. Bio je kapiten reprezentacije na utakmici protiv SR Nemačke (2:4), u kojoj je naš tim pružio briljantnu igru i protiv svetskih prvaka poveo sa 2:0. Na žalost, zbog nezalečene povrede nije imao snage da utakmicu odigra u tempu kojim je uvek igrao, tako da ga je zamenio Pe-ruzović. Ali, bez Aćimovića više nije bilo prave igre… Poslednju utakmicu u nacionalnom dresu odigrao je dva dana kasnije, 19. juna 1976. protiv Holandije (2:3) u Zagrebu, takođe kao kapiten tima. Na žalost, obe ove utakmice ostale su kao nezaboravan događaj i velika šansa, ali i tužna uspomena.
Kad se posle dvogodišnjeg boravka u Sarbrikenu vratio u svoj Beograd, bio je pun nada da će ostati uz fudbal, uz Crvenu zvezdu kojoj je poklonio veliki deo mladosti i najblistavije doba svoje sjajne igračke karijere. Hteo je da poučava najmlađe fudbalere, da u njima traži naslednike i nove zvezde „crveno-belih”.
Ova želja mu se ispunila pa je kao član stručnog štaba beogradskih „crveno-belih”, radio sa omladinskim selekcijama kluba u kome se kao igrač proslavio.
Prvenstvene utakmice u klubovima u kojima je nastupao:
Season | Club | Country | Level | GP | GS |
1978-79 | FK Sinđelić Beograd | YUG | 3 | ? | ? |
1977-78 | 1. FC Saarbrücken | GER | 1 | 17 | 0 |
1976-77 | 1. FC Saarbrücken | GER | 1 | 24 | 1 |
1975-76 | Crvena Zvezda Beograd | YUG | 1 | 25 | 0 |
1974-75 | Crvena Zvezda Beograd | YUG | 1 | 2 | 0 |
1973-74 | Crvena Zvezda Beograd | YUG | 1 | 26 | 7 |
1972-73 | Crvena Zvezda Beograd | YUG | 1 | 28 | 3 |
1971-72 | Crvena Zvezda Beograd | YUG | 1 | 33 | 8 |
1970-71 | Crvena Zvezda Beograd | YUG | 1 | 26 | 4 |
1969-70 | Crvena Zvezda Beograd | YUG | 1 | 16 | 4 |
1968-69 | Crvena Zvezda Beograd | YUG | 1 | 31 | 3 |
1967-68 | Crvena Zvezda Beograd | YUG | 1 | 24 | 3 |
1966-67 | Crvena Zvezda Beograd | YUG | 1 | 20 | 10 |
1965-66 | Crvena Zvezda Beograd | YUG | 1 | 6 | 1 |
1964-65 | OFK Beograd | YUG | 1 | 0 | 0 |
Career Totals: | 278 | 44 |
Utakmice reprezentacije Jugoslavije u kojima je nastupao:
EP | 08.06.1968 | Italija | – | Jugoslavija | 1-1 | (0-1) |
EP | 10.06.1968 | Italija | – | Jugoslavija | 2-0 | (2-0) |
PU | 25.06.1968 | Jugoslavija | – | Brazil | 0-2 | (0-2) |
KSP | 16.10.1968 | Belgija | – | Jugoslavija | 3-0 | (1-0) |
PU | 17.12.1968 | Brazil | – | Jugoslavija | 3-3 | (1-1) |
PU | 19.12.1968 | Brazil | – | Jugoslavija | 3-2 | (2-2) |
PU | 22.12.1968 | Argentina | – | Jugoslavija | 1-1 | (0-1) |
KSP | 30.04.1969 | Španija | – | Jugoslavija | 2-1 | (2-0) |
PU | 03.09.1969 | Jugoslavija | – | Rumunija | 1-1 | (0-1) |
KSP | 19.10.1969 | Jugoslavija | – | Belgija | 4-0 | (3-0) |
KEP | 11.10.1970 | Holandija | – | Jugoslavija | 1-1 | (0-1) |
PU | 28.10.1970 | SSSR | – | Jugoslavija | 4-0 | (2-0) |
KEP | 04.04.1971 | Jugoslavija | – | Holandija | 2-0 | (1-0) |
KEP | 09.05.1971 | Nemačka DR | – | Jugoslavija | 1-2 | (0-2) |
PU | 18.07.1971 | Brazil | – | Jugoslavija | 2-2 | (0-1) |
PU | 01.09.1971 | Mađarska | – | Jugoslavija | 2-1 | (0-1) |
PU | 22.09.1971 | Jugoslavija | – | Meksiko | 4-0 | (2-0) |
KEP | 16.10.1971 | Jugoslavija | – | Nemačka DR | 0-0 | (0-0) |
KEP | 27.10.1971 | Jugoslavija | – | Luksemburg | 0-0 | (0-0) |
KEP | 30.04.1972 | Jugoslavija | – | SSSR | 0-0 | (0-0) |
KEP | 13.05.1972 | SSSR | – | Jugoslavija | 3-0 | (0-0) |
PU | 14.06.1972 | Jugoslavija | – | Venecuela | 10-0 | (5-0) |
PU | 18.06.1972 | Jugoslavija | – | Bolivija | 1-1 | (1-0) |
PU | 22.06.1972 | Jugoslavija | – | Paragvaj | 2-1 | (0-1) |
PU | 25.06.1972 | Jugoslavija | – | Peru | 2-1 | (2-1) |
PU | 29.06.1972 | Jugoslavija | – | Škotska | 2-2 | (0-1) |
PU | 02.07.1972 | Brazil | – | Jugoslavija | 3-0 | (0-0) |
PU | 06.07.1972 | Jugoslavija | – | Čehoslovačka | 2-1 | (1-0) |
PU | 09.07.1972 | Jugoslavija | – | Argentina | 4-2 | (2-0) |
PU | 20.09.1972 | Italija | – | Jugoslavija | 3-1 | (0-0) |
PU | 11.10.1972 | Engleska | – | Jugoslavija | 1-1 | (1-0) |
KSP | 19.10.1972 | Španija | – | Jugoslavija | 2-2 | (1-0) |
KSP | 19.11.1972 | Jugoslavija | – | Grčka | 1-0 | (1-0) |
PU | 04.02.1973 | Tunis | – | Jugoslavija | 0-5 | (0-2) |
PU | 09.05.1973 | Nemačka SR | – | Jugoslavija | 0-1 | (0-0) |
PU | 13.05.1973 | Poljska | – | Jugoslavija | 2-2 | (1-1) |
PU | 26.09.1973 | Jugoslavija | – | Mađarska | 1-1 | (1-0) |
KSP | 21.10.1973 | Jugoslavija | – | Španija | 0-0 | (0-0) |
KSP | 19.12.1973 | Grčka | – | Jugoslavija | 2-4 | (2-2) |
KSP | 13.02.1974 | Jugoslavija | – | Španija | 1-0 | (1-0) |
PU | 17.04.1974 | Jugoslavija | – | SSSR | 0-1 | (0-0) |
PU | 29.05.1974 | Mađarska | – | Jugoslavija | 3-2 | (0-2) |
PU | 05.06.1974 | Jugoslavija | – | Engleska | 2-2 | (1-1) |
SP | 13.06.1974 | Jugoslavija | – | Brazil | 0-0 | (0-0) |
SP | 18.06.1974 | Jugoslavija | – | Zair | 9-0 | (6-0) |
SP | 22.06.1974 | Jugoslavija | – | Škotska | 1-1 | (0-0) |
SP | 26.06.1974 | Nemačka SR | – | Jugoslavija | 2-0 | (1-0) |
SP | 30.06.1974 | Jugoslavija | – | Poljska | 1-2 | (1-1) |
SP | 03.07.1974 | Jugoslavija | – | Švedska | 1-2 | (1-1) |
PU | 18.02.1976 | Tunis | – | Jugoslavija | 2-1 | (2-1) |
PU | 24.02.1976 | Alžir | – | Jugoslavija | 1-2 | (0-1) |
PU | 17.04.1976 | Jugoslavija | – | Mađarska | 0-0 | (0-0) |
KEP | 24.04.1976 | Jugoslavija | – | Vels | 2-0 | (1-0) |
EP | 17.06.1976 | Jugoslavija | – | Nemačka SR | 2-4 | (2-0) aet |
EP | 19.06.1976 | Jugoslavija | – | Holandija | 2-3 | (1-2) aet |