Da proba “milion puta” autor nikada više ne bi bio tako precizan, ali tada je pogodio…
Na drugi dan nekadašnjeg velikog državnog praznika, 30. novembra 1977, ondašnja Jugoslavija igrala je sa Španijom u Beogradu odlučujuću utakmicu za plasman na Svetsko prvenstvo u Argentini 1978.
Bila nam je neophodna pobeda od najmanje dva gola razlike, dok je “crvenoj furiji” odgovarao i minimalni poraz.
Španci su došli sa puno straha jer su propustili dva uzastopna svetska prvenstva 1970. i 1974 (izbacila ih Jugoslavija golom Katalinskog u čuvenoj frankfurtskoj majstorici).
Selektorska komisija Valok, Vilotić i Zec se opredelila za “ratnički” tim i za “ratničku” igru: Ivan Katalinić, Dražen Mužinić, Mario Boljat, Aleksandar Trifunović, Nenad Stojković, Jusuf Hatunić, Danilo Popivoda (od 64. Vahid Halilhodžić), Sead Sušić (od 64. Momčilo Vukotić), Miodrag Kustudić, Ivica Šurjak, Safet Sušić.
Umesto nadigravanja naši igrači su u svaki duel ulazili oštro, čak i grubo. Miodrag Kustudić je u 13. minutu povredio Pirija, najboljeg igrača Španije, koji je posle 10-tak minuta ćopanja morao da ustupi mesto Olmu.
Braća Sead Sušić i Safet Sušić su prvi i jedini put igrala zajedno u dresu reprezentacije, ali ništa nisu uradili, kao ni ostali. Miodrag Kustudić je trebalo da skače jer je bio poznat po odličnoj igri glavom, ali nije bilo pravih centaršuteva.
Sa 0-0 na poluvremenu naše nade bile su smanjene za 50% ali su potrajale sve do 70. minuta kada je Ruben Kano nekako zahvatio centaršut Kardenonjose na “drugoj stativi” i savladao Ivana Katalinića. Gol je pao ispred južne tribine stadiona Crvene zvezde na kome je po hladnom vremenu bilo 80.000 ljudi, centaršut je bio sa leve strane, sa same korner linije.
Samo minut kasnije selektor Španije Ladislav Kubala zamenio je Huanita i u igru poslao Santiljanu. Dok je prilazio klupi Huanito je prema publici okreno palac na dole. Ko zna kako sam uhvatio let jedne boce, bačene sa zapadne tribine, ali pratio sam njeno kretanje gotovo sa vrha “zapada” do…glave Huanita!
Da proba “milion puta” autor nikada više ne bi bio tako precizan, ali tada je pogodio… Huanito je pao okrvavljen, stvorila se velika gužve, odnet je na nosilima u svlačionicu, utakmica je nastavljena i završena pobedom Španaca. Mi smo se oprostili od Svetskog prvenstva u Argentgini, Španija je otišla posle 8 godina pauze. Ostala je priča o “bici za Beograd”, kako španski mediji i danas pišu o toj utakmici, i sećanje na “boteljaso” (od reči “botella” , flaša na španskom) na glavi nesrećnog Juan Gomeza “Huanita” koji će 15 godina kasnije, 2. aprila 1992, tragično okončati život u saobraćajnoj nesreći blizu Toleda.
