Izabranici selektora Veljka Paunovića nisu uspeli da pobede na otvaranju Evropskog prvenstva za omladince.
Naša omladinska reprezentacija počela je odbranu titule veoma loše – primili smo gol iz prve akcije na susretu, posle kornera u 1. minutu. Mikita Burda ostavljen je bez pravog čuvara na petercu, posle kornera koji je izveo Viktor Kovalenko, Mihailo Ristić je zakasnio na duel, i Slobodan Rajković je bio savladan udarcem glavom.
Ipak, rano vođstvo protivnika nije zbunilo momke Veljka Paunovića, koji su krenuli napred i već u 7. minutu izjednačili. Tada je Andrija Živković sjajno centrirao sa desne strane na peterac, gde je kapiten tima, Nemanja Maksimović vrhom kopačke uspeo da skrene loptu u mrežu protivnika.
Od izjednačenja, sve do 35. minuta, igrao je samo jedan tim – naš!
Srbija je, predvođena Živkovićem, Maksimovićem i Mijatom Gaćinovićem, koji se ekipi priključio dan ranije zbog obaveza sa Vojvodinom u kvalifikacijama za Ligu Evrope, bila daleko bolji tim, organizovaniji, opasniji, veštiji, ali niko nije uspeo da savlada kapitena Ukrajine na golu, Bogdana Sarnavskija.
Sudija Štefan Klosner iz Švajcarske propustio je priliku da dosudi čist jedanaesterac u 11. minutu, kada je oboren Staniša Mandić, a potom su šanse za gol propuštali Gaćinović (posle sjajnog solo prodora) i Živković dva puta (prvo posle driblinga i udarca iz mesta sa 16 metara, a potom i iskosa sa desne strane).
Klosner je posle pola sata igre pozvao tajm-aut za osveženje, a kada je igra nastavljena, “orlići” su bili opasniji još pet, šest minuta, i onda je njihova igra pomalo stala. Međutim samo do poluvremena.
U nastavku, Paunović je naredio još žešću ofanzivu, a prave prilike došle su tek posle prve od tri izmene koje je napravio selektor (i treba reći da je svaka izmena podigla nivo naše igre u napadu).
Naime, čim je ušao na teren umesto Mandića, tri godine mlađi od rivala, napadač Crvene zvezde Luka Jović, počeo je da pravi razliku na terenu, a u 74. minutu izveo je potez utakmice – okrenut leđima ka golu, na ivici šesnaesterca, primio je loptu tako da je sam sebi dao for i onda iz prve, bez gledanja, “uhvatio” volej koji je umalo oborio konstrukciju gola rivala – stativa i uzdasi!
U nastavku akcije, Jović je ostaivo loptu za lidera ekipe, Gaćinovića, koji je morao bolje da šutira.
I to nije bilo sve. U oluji napada naših momaka, mlada zvezda Partizana Danilo Pantić, koji je malo pre toga zamenio Veljka Simića, šutirao je po zemlji sa ivice šesnaesterca i pogodio drugu stativu! Trebalo bi pomenuti da je pre izlaska s terena Simić imao veliku šansu u 65. minutu, posle pasa u prostor Živkovića, ali je njegov beg i udarac desnom s desne strane iskosa završen odbranom golmana Ukrajine.
Posle tog zicera i dve stative, Srbija je nastavila s napadima, Paunović je šansu dao i Dejanu Dražiću umesto Gaćinovića, ali nije bilo pravog poteza u završnici, a i kako da bude kada je Ukrajina poslednjih pola sata igre provela u bunkeru pred svojim golom.
Samo jednom su Ukrajinci pripretili posle 1. minuta i to opet zahvaljujući greški naše odbrane. Miladin Stevanović kao poslednji igrač odbrane želeo je na petercu da primiri jedan centaršut po zemlji sa desne strane, ali je to uradio nespretno, pa je izgledalo kao da je vratio loptu do Rajkovića. Naš golman je uzeo loptu u ruke, a sudija Klosner dosudio indirektan udarac.
Ukrajinci sa peterca nisu uspeli da probiju naš živi zid.
Meč je odigran na ETO Parku u Đeru, kapaciteta 16.000 mesta, na čijim tribinama je bilo nekoliko hiljada navijača.
