Savo Milošević nema ništa protiv Džajićeve želje da Dejan Stanković obori njegov rekord po broju utakmica za reprezentaciju
Dragan Džajić veruje da će Dejan Stanković za sezonu, ili dve postati novi rekorder po broju igara za reprezentaciju.
Legenda Crvene zvezde i najbolji fudbaler s prostora bivše Jugoslavije, koji je priznanje dobio od UEFA, poželeo je svom nekadašnjem učeniku da obori rekord Sava Miloševića.
Džajić smatra da bi kruna Stankovićeve karijere bila da postane fudbaler Srbije s najviše nastupa u državnom dresu.
– Pre dva meseca sam se video s Dekijem i tada sam mu rekao da ne sme propustiti šansu koja mu se ukazala. Lično bih mnogo voleo da postane rekorder, jer je mnogo dobar fudbaler i sjajan čovek. Sasvim je normalno da se teži najvišim ciljevima. Tako sam se i ja osećao kad sam stizao Branka Zebeca. Rekordi postoje da bi se rušili, a Dejan Stanković je čovek za primer svim mladim ljudima u našoj Srbiji – zaključio je Dragan Džajić.
Nekadašnji predsednik Crvene zvezde bio je, uz tadašnjeg trenera crveno-belih Vladimira Petrovića Pižona, najzaslužniji za to što se Dejan Stanković afirmisao kao igrač. Debitovao je za prvi tim Zvezde sa 16 godina u sezoni 1994/1995. kod trenera Ljupka Petrovića.
Bilo je to u meču protiv OFK Beograda, u kom je Crvena zvezda slavila sa 2:1. Svoj prvi gol u crveno-belom dresu postigao je 1995. protiv Budućnosti iz Podgorice i oborio rekord Dragana Džajića, koji je do tada bio najmlađi strelac u klupskoj istoriji. Godine 1997. postao je najmlađi kapiten Crvene zvezde.
Aktuelni rekorder Savo Milošević nema ništa protiv da ga neko prestigne.
– Kad sam se opraštao od dresa reprezentacije, a i dosta puta posle toga, govorio sam da bi mi bilo drago ako bi moj rekord po broju nastupa u nacionalnom timu oborio Dejan Stanković. Svi znamo kakav je fudbaler, kakvu je karijeru napravio. Zbog toga što je reč o sjajnom čoveku, igraču, što je toliko toga dao igrajući za reprezentaciju, on zaslužuje da i na taj način uđe u istoriju srpskog fudbala.
Što se tiče Dragana Džajića, o njemu mogu da govorim samo najlepše. Ne mogu da se setim da li mi je poželeo da ja oborim njegov rekord, ali mislim da to nije ni važno. On je došao na moj oproštajni meč sa Bugarskom i u mnogo slučajnih susreta pokazao mi je da me poštuje kao ličnost i sportistu.
