Srpski reprezentativac Milan Jovanović ne može da prežali što se Srbija nije plasirala u polufinale SP: Rane ostaju zauvek, ali sada se okrećem obavezama u Liverpulu
Vreme do prvog treninga s ekipom Liverpula Milan Jovanović meri satima.
I pored toga što se susreće s jednim od najvećih izazova u karijeri, srpski reprezentativac ostavlja utisak smirenog čoveka, kojim vladaju samopouzdanje i optimizam.
Međutim, ni razgovor o novom početku u dresu petostrukog prvaka Evrope nije uspeo da prevlada intenzivan osećaj pomešanih emocija koje nosi od završetka Svetskog prvenstva.
Spreman da preuzme svoj deo odgovornosti za neuspeh i da analizira sve što se dogodilo, kaže da je umoran od „kritika pojedinaca koji se raduju svakom lošem rezultatu reprezentacije“. Eliminacija sa Mundijala, na kojem je, prema Lanetovom uverenju, Srbija trebalo da igra u polufinalu, ostaće večna rana koju neće moći da zaceli ni osvajanje titule prvaka Evrope 2012. godine.
Vratili ste se iz Liverpula, kakvi su utisci?
– Ne krijem zadovoljstvo što sam igrač Liverpula, kluba koji predstavlja instituciju u svetu fudbala. Potpisao sam na tri godine i pokušaću da što duže ostanem na „Enfildu“. Sada me čeka najteži deo posla, da se izborim za mesto u timu koji ima 20 vrhunskih fudbalera.
Od povratka iz Afrike svakodnevno trenirate, odlazite li spremni na pripreme?
– Imam još mesec dana da dovedem formu na nivo, a ovaj odmor koji sam imao bio je aktivan. Tri-četiri sata treninga dnevno meni nije problem jer kad radim bolje se osećam. Srećan sam, ali i svestan odgovornosti, pogotovo prema ljudima koji su me doveli.
Dovedeni ste na insistiranje Beniteza koji je sada u Interu. Da li će dolazak Hodžsona mnogo promeniti?
– Želja Beniteza i razgovor s njim su presudili da izaberem Liverpul pre Milana. Sada je tu Hodžson, o kojem u klubu pričaju u superlativu. Znam da je cenjen, iskusan i da ima rezultate. Na meni je da mu pokažem da vredim.
Da li bi želeo da u klubu ostanu asovi poput Toresa i Džerarda?
– Naravno! Voleo bih da ostanu i Kajt i Makserano, a pogotovo Džerard koji je simbol kluba. Verujem da će dolazak Hodžsona za sve njih biti motivacija da ostanu.
Da li ste svesni velikih očekivanja navijača?
– Došao sam u klub koji je pet puta bio prvak Evrope. Znam da su ambicije uvek najveće, a činjenica da 20 godina nisu osvojili titulu u Engleskoj je velika obaveza jer je navijačima važnija Premijer liga od Evrope. Želim da što duže egzistiram tamo i da napišem neku novu stranicu istorije kluba.
Koliko vam je danas žao što nismo uradili više u Africi?
– Mnogo! Razočaran sam zbog rezultata, kao i zbog saznanja da smo kao narod debelo podeljeni. Jedni kažu da je uspeh što smo se plasirali, što nije tačno, ali isto tako, rezultatski neuspeh nije debakl. Mi Srbi imamo lošu tendenciju da postoji samo belo i crno, bez nijansi. Ali, nije tako.
Smetaju li vam kritike?
– Od kritika ne bežim, ali pojavili su se oni koji iz ličnih pobuda daju analize koje nemaju veze s realnošću i kao da priželjkuju da ne napravimo dobar rezultat. Hajde da pitamo sve koji znače nešto u fudbalu, da pitamo i narod, a ne samo da jedna te ista grupa ljudi uvek komentariše, a svi unapred znamo šta će da kažu. Neću da pominjem imena, ali ljudi od 50-60 godina treba da budu ostvareni, a ne da iz njih govore kompleksi.
Šta nam je nedostajalo na Mundijalu?
– Sreća i ništa drugo! Imali smo sve: uslove, motivaciju, atmosferu, poštovanje i kvalitet. Rukovodstvo FSS i stručni štab su odradili svoj posao, ali ne može trener da izađe na teren i da postigne gol. Mi igrači smo odgovorni što Australiji nismo dali gol na vreme i što smo primili dva.
Mnogima je taktika kost u grlu?
– Neću da komentarišem, nisam trener i to me ne interesuje. Priča o taktici je individualna, svako ima pravo na mišljenje, a ja ću reći samo da smo stvarali šanse. Samim tim, taktika je imala smisla. Imamo vrhunske igrače, a ako neko misli da ima boljih koji treba da igraju, neka izvole – dobrodošli su!
Za čim najviše žalite?
– Što smo izgubili od lošijih, što smo se protiv Australije naigrali fudbala, našli ono što smo godinama tražili, a nismo pobedili. To je apsurd! Ali, koga mi potcenjujemo? Pa, Australija je s igračem manje razvalila Ganu. Zato nama utakmica s „kengurima“ treba za budućnost, kao model kako treba igrati.
Da li je nešto moglo bolje?
– Jedino utakmica protiv Gane. Ali, čak ni onako loši nismo zaslužili da izgubimo. Samokritičan sam i uvek sam za preuzimanje odgovornosti, da svako uzme svoj deo. Ali, da nije bilo penala za Ganu, hiljadu minuta niko ne bi dao gol, siguran sam!
Smetaju li vam priče o lošoj fizičkoj pripremljenosti reprezentacije?
– Ne, ne ljutim se. U sportu nema sujete i gordosti jer si odmah pukao. Šampion mora da trpi udarce. Može da se kaže da smo bili spori, ali trčanje je pokazalo koliko smo spremni. Podsetiću samo da smo protiv Australije imali tri igrača sa preko 12 kilometara, i to kvalitetnog trčanja, s puno sprinteva. Pa 590 pasova na utakmici, što radi samo Španija kao najdominantnija. Ma, uvek ćemo se vraćati na tu utakmicu, ona će ostati moja najveća rana, a kako vreme bude odmicalo biće teže. Bilo nam je mesto u polufinalu, umesto Urugvaja i ostaće velika praznina svima. Čak i da osvojimo Evropsko prvenstvo, Mundijal je naša večna rana. Ali, mirno spavam jer znam smo dali sve od sebe. Svi do jednoga – poručuje Milan Jovanović.
DESETKA
Nekoliko dana trajala je neizvesnost oko toga koji će broj na dresu nositi Milan Jovanović u Liverpulu. U ponedeljak je odluka zvanično saopštena – Lane je uzeo „desetku“! Broj namenjen ključnim igračima, koji su nosili asovi poput Barnsa, Tošaka i Mekdermota Jovanović je izabrao pre „sedmice“ i broja „14“ koji su takođe bili slobodni.
UBI NAS LOŠIJI
Mnogi očekuju da ova generacija doživi zenit na EP 2012?
– Očekivao sam zenit u Africi, sada ostaje da verujem da možemo do njega za dve godine. Znam da je sve bez rezultata ništa, ali mi smo napravili pomak. Ovo je naš prvi pad, ali je i on morao doći. Bićemo veliki onoliko koliko budemo dobro podneli sve ovo. A, ako neko ima utisak da se ne borimo, zlonameran je! Dali smo maksimum i ispali od lošijeg.
NEMAČKA IMPRESIONIRALA
Koja reprezentacija i igrač na SP su ostavili najjači utisak?
– Nemačka me je impresionirala, na tri utakmice dala je po četiri gola, a niko od njih nije očekivao mnogo. O Španiji ne treba trošiti reči, njihova fudbalska filozofija i umeće se retko viđaju. Od igrača, na prvom mestu mali Miler koji je davao golove, trčao, izbio u prvi plan. Naravno, prvenstvo su obeležili i Vilja, Snajder i Forlan.
NIKAD NEĆEMO BITI FAVORITI
Uskoro počinju kvalifikacije za EP 2012. Šta očekujete?
– Možemo da budemo prvi u grupi jer vredimo, ali nismo favoriti i nećemo biti ni u narednih 100 godina jer nijedno veliko takmičenje nismo osvojili. Toga svi moramo da budemo svesni! Italija je favorit, ali verujem da smo mi bolji. Slovenija jeste autsajder, ali će biti teško, njih nikad nismo pobedili. Imamo i Severnu Irsku koju smo pobedili posle velikih muka.
Izvor: Večernje novosti
