Bivšeg selektora Milana Živadinovića narod je počeo da doživljava kao „dežurnog kritičara“, a on u ime 34 godine rada i iskustva kaže da on samo istinom pali alarm.
Reprezentacija Srbije je takmičenje na Mundijalu završila kao poslednja u grupi. Da li je takav rezultat, za vas, uspeh ili neuspeh „orlova“?
– Neuspeh. Mnogo smo slavili plasman na Mundijal, prvo mesto u grupi smo maltene poistovetili sa osvajanjem šampionske krune na SP. Mundijal je fizičko-psihološko-mentalno takmičenje jakih i samo oni koji su imali najbolji pristup nacionalnom dresu, ostali su u konkurenciji.
Da li su „orlovi“ kasno doleteli na poprište Mundijala?
Osim je još 1990. godine poklanjao dosta pažnje tim mikrouslovima, toj pripremi igranja na različitim nadmorskim visinama. Adaptacija igranja na 1.350 metara posle deset sati leta avionom je tri nedelje, a mi smo stigli pet dana pre meča. I, naravno da smo bili najslabiji na početku Mundijala i na kraju, jer smo igrali na velikoj nadmorskoj visini, dok smo u nivou mora sa Nemcima bili jako dobro pripremljeni.
Utisak mnogih je da naši fudbaleri nisu bili dobro fizički spremni za SP, da li delite to mišljenje?
Moram da kažem da smo imali jedan od najslabijih stručnih štabova na Mundijalu. Antić je iskusan stručnjak, ali je za saradnike izabrao nepoznate i neafirmisane ljude. Presedan je i skaut – Čileanac.
Kako ocenjujete taktičku postavu igre selekcije Srbije u tri mundijalska meča?
Bilo je mnogo improvizacije u tom segmentu i to pogotovo u poslednjoj utakmici. Mi smo morali da dobijemo Australiju, a Antić je postavio taktiku sa jednim špicem. Uz to, u odbrani smo bespotrebno imali četvoricu igrača koji su čuvali samo jednog špica…
Da li nas je saplela i psihologija? Pobedili smo na papiru jačeg, poraženi od dve nominalno slabije selekcije?
U najkraćem, nismo imali sposobnost da budemo mentalno na nivou šampionata. Moramo da promenimo razmišljanje, da neki ljudi ne nalaze jednog ili dva krivca za debakl da bi zatim ti isti ljudi prebacivali vruć krompir nekom drugom. Moramo da napravimo sistem i četvorogodišnji plan, sa pravim stručnim štabom i sa pravim stručnim odborom. A, ne da dajemo pojedincu da se sam igra i posle godinu-dve kaže: izvini!
