This Day in History: 1952-07-22
Utakmica čiji se rezultat saznao tek godinu dana kasnije
Na današnji dan, 22. jula 1952. u Helsinkiju, naši fudbaleri su na Olimpijskom turniru savladali SSSR 3:1 (2:1) u reprizi “utakmice stoleća”, kako ju je nazvao Rojters.
Selektorska komisija Aleksandar Tirnanić, Milorad Arsenijević i Leo Lemešić i na ovom meču izvela je istih 11 igrača, ne načinivši ni jednu izmenu, a sastav čuvenog tima iz Helsinkija – Vladimir Beara, Branko Stanković, Tomislav Crnković, Zlatko Čajkovski, Ivan Horvat, Vujadin Boškov, Tihomir Ognjanov, Rajko Mitić, Bernard Vukas, Stjepan Bobek, Branko Zebec i danas znaju gotovo svi stariji ljubitelji fubala na prostorima bivše zemlje.
Igrači oba tima istrčali su na teren svesni da ne smeju da izgube, a „plave” je na to podsetio Titov telegram „podrške” koji je stigao uoči utakmice. Sovjetski reprezentativci su, prema „Moskovskim novostima”, koje su se prve u SSSR usudile da načnu pomenutu temu tek 1988. godine, dobili direktivu iz Kremlja: „Igrati i pobediti”. Izgubili su sa 3:1, iako su poveli sa 1:0, a iste večeri vraćeni su brodom u Lenjingrad. Staljin je zabranio medijima objavu poraza od Jugoslavije: Rezultat je izašao u novinama nakon njegove smrti, godinu dana posle meča!
Epilog neuspeha je raspuštanje vojnog moskovskog kluba CDKA, koji je činio reprezentaciju, liga je smanjena za jednu ekipu, a igrači su razbacani po ostalim timovima.
„Plavi” su posle toga savladali Dansku sa 5:3 i u polufinalu Nemačku sa 3:1, a u finalu izgubili su od sjajnog mađarskog tima (Grošič, Buzanski, Lorant, Lantoš, Božik, Hidegkuti, Kočiš, Palotaš, Puškaš, Cibor, Zakariujaš, Dalnoki, Kovač, Budai, Čordaš) sa 2:0.
Taj poraz niko im nije uzeo za zlo, a Tito je, po docnijem priznanju nekih reprezentativaca, kompletnoj ekipi, uključujući selektora Aleksandra Tirnanića i trenera Pogačnika dao, kao nagradu za pobedu nad „sovjetima”, po sto dolara.
„Plavi” su posle toga savladali Dansku sa 5:3 i u polufinalu Nemačku sa 3:1, a u finalu izgubili su od sjajnog mađarskog tima (Grošič, Buzanski, Lorant, Lantoš, Božik, Hidegkuti, Kočiš, Palotaš, Puškaš, Cibor, Zakariujaš, Dalnoki, Kovač, Budai, Čordaš) sa 2:0.
Taj poraz niko im nije uzeo za zlo, a Tito je, po kasnijem priznanju nekih reprezentativaca, kompletnoj ekipi, uključujući selektora Aleksandra Tirnanića i trenera Pogačnika dao, kao nagradu za pobedu nad „sovjetima”, po sto dolara.