Halilhodžić Vahid

	Ime i prezime						Vahid Halilhodžić
	Rođen						15/10/1952
	Mesto u timu						Napadač
	Utakmica za reprezentaciju						15
	Golova za reprezentaciju						8
	Debitovao						19/06/1976
	Igrao u klubovima						FK Velež (Mostar), FK Neretva (Metković), FC Nantes (Fra), Paris Saint-Germain (Fra)

 

Rođen 15. oktobra 1952. u Jablanici kod Mostara.

Igralište u Jablanici bilo je sto metara od njegove kuće, tako da je sve svoje slobodno vreme proveo u igranju. Iako se u raznim izvorima spominje kao njegov prvi, matični klub, malo je poznato da nije odigrao niti jedan meč za Turbinu iz Jablanice.

Sa 14 godina napustio Jablanicu i upisao elektrotehničku školu u Mostaru. Počeo da igra u omladinskoj ekipi mostarskog Veleža 1969. godine, a Velež ga je na šest meseci pozajmio drugoligašu Neretvi iz Metkovića. Prvotimac je postao u sezoni 1972/73. i razvio se u efikasnog vođu navale koji je u dresu mostarskih “rođenih” na 206 prvoligaških utakmica postigao 106 golova. Kao član Veleža osvojio je 1981. Fudbalski kup Jugoslavije. Odigrao je ukupno 376 utakmica i postigao 253 gola za Velež.

Od jeseni 1981. igrao je za francusku prvoligašku ekipu FC Nantes iz Nanta, s kojom je u sezoni 1982/83. osvojio titulu prvaka Francuske i bio najbolji ligaški strelac sa 27 golova. Nakon odigranih pet sezona bio se spremio da se vrati u Mostar. Otac mu je u to vreme bio bolestan, ostao nepokretan, tako da je njegove zadnje godine hteo provesti s njim. Postavio je uslove Nantu koje nije mogao platiti, ali nakon toga je usledila fantastična ponuda PSG-a iz Pariza. Nije mogao odbiti, tako da je zadnjih par meseci proveo tamo. Odigrao prvih 18 utakmica, onda ostao bez majke i zatražio da više ne igra, iako je i u toj, za PSG neslavnoj sezoni, opet bio najbolji strelac ekipe.

Uz 12 utakmica i isto toliko postignutih golova za mladu reprezentaciju Jugoslavije (1975-1978), odigrao je i 15 utakmica i postigao osam golova za najbolju selekciju Jugoslavije. Debitovao je 19. juna 1976. na utakmici protiv Holandije (2:3) na finalnom turniru Kupa nacija u Zagrebu, a poslednju utakmicu odigrao je 3. aprila 1985. protiv Fracuske (0:0) u Sarajevu, u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 1986.

Po završetku igračke karijere postao uspešan trener. Sedeo na klupi mostarskog Veleža (1990-92) i francuskog AS Beauvais (1993-94), pre nego što je preuzeo marokanski Raja de Casablanca (1997-98), sa kojim je osvojio dve titule šampiona (1997, 1998) i Afričku ligu šampiona (1997).

Vraća se u Francusku i predvodi Lil (1998-2002), Ren (2002-03) i PSŽ (2003-05) sa kojim je osvojio Kup Francuske (2004). Odlazi u Tursku i seda na klupu Trabzona (2005-06), a zatim biva imenovan za trenera Al Ittihad Djeddah (2006) iz Saudijske Arabije.

Od maja 2008. selektor reprezentacije Obale Slonovače sa kojom je skoro dve godine bio neporažen, ali je nakon eliminacije od Alžira (2:3) u četvrtfinalu Afričkog kupa pod velikim pritiskom javnosti dobio otkaz samo četiri meseca pred Svetsko prvenstvo 2010. u Južnoj Africi.

Sredinom avgusta 2010. potpisao je dvoipogodišnji ugovor sa Dinamom iz Zagreba, a na klupi hrvatskog prvaka zamenio je Velimira Zajeca, koji je dobio otkaz zbog loših rezultata u kvalifikacijama za Ligu šampiona posle eliminacije od moldavskog Šerifa. “Modri” su sa Halilhodžićem na klupi izborili ulazak u grupnu fazu takmičenja Lige Evrope, iz kojeg su ispali u prvoj fazi, i osigurali šestu uzastopnu titulu prvaka Hrvatske, četiri kola pre kraja prvenstva.

6. maja 2011. napustio je klupu Dinama odmah posle prvenstvenog meča sa Interom iz Zaprešića, tokom kojeg je došlo do svađe trenera sa izvršnim predsednikom kluba Zdravkom Mamićem.

U julu 2011. imenovan je za selektora reprezentacije Alžira, na čijem je čelu bio naredne tri godine. Plasirao se na Svetsko prvenstvo 2014. u Brazilu i odveo Alžir do osmine finala gde je eliminisan tek nakon produžetaka, od ispostaviće se šampiona sveta Nemačke (1:2).

Posle blistavih nastupa Alžira na Mundijalu u Brazilu, imenovan je za novog trenera turskog Trabzonspora, ali je već u novembru 2014. napustio klupu Trabzona zbog loših rezultata.

Selektor Japana bio je od 12. marta 2015. godine do smene 9. aprila 2018. ”Samuraje” je vodio u 38 utakmica, ostvarivši 21 pobedu, devet remija i osam poraza, uz gol razliku 84:34.

I pored toga što se sa nacionalnim timom ”zemlje izlazećeg sunca” plasirao na Svetsko prvenstvo 2018. u Rusiji, uručen mu je otkaz. Iako nikada nije zvanično potvrđeno, smenjen je ”jer je iz ekipe izostavljao nekoliko iskusnijih, do tada standardnih reprezentativaca Japana”.

Od oktobra 2018. do jula 2019. prevodio francuski Nant, da bi u avgustu 2019. preuzeo selekciju Maroka.

 

Prvenstvene utakmice u klubovima u kojima je nastupao:

Season	Club	Country	Level	GP	GS
1986-87	Paris Saint-Germain FC	FRA	1	18	8
1985-86	Nantes FCN-Atlantique	FRA	1	36	18
1984-85	Nantes FCN-Atlantique	FRA	1	34	27
1983-84	Nantes FCN-Atlantique	FRA	1	29	13
1982-83	Nantes FCN-Atlantique	FRA	1	36	27
1981-82	Nantes FCN-Atlantique	FRA	1	28	7
1980-81	Velež Mostar	YUG	1	22	11
1979-80	Velež Mostar	YUG	1	11	9
1978-79	Velež Mostar	YUG	1	28	16
1977-78	Velež Mostar	YUG	1	27	18
1976-77	Velež Mostar	YUG	1	22	9
1975-76	Velež Mostar	YUG	1	34	17
1974-75	Velež Mostar	YUG	1	30	16
1973-74	Velež Mostar	YUG	1	24	6
1972-73	Velež Mostar	YUG	1	9	1
Career Totals:				388	203

 

Utakmice reprezentacije Jugoslavije u kojima je nastupao:

EP	19.06.1976	Jugoslavija	–	Holandija	2-3	(1-2) aet
PU	25.09.1976	Italija	–	Jugoslavija	3-0	(1-0)
KSP	30.11.1977	Jugoslavija	–	Španija	0-1	(0-0)
KEP	04.10.1978	Jugoslavija	–	Španija	1-2	(1-2)
KEP	25.10.1978	Rumunija	–	Jugoslavija	3-2	(0-1)
BK	15.11.1978	Jugoslavija	–	Grčka	4-1	(1-1)
KSP	15.11.1980	Italija	–	Jugoslavija	2-0	(1-0)
PU	25.03.1981	Jugoslavija	–	Bugarska	2-1	(2-1)
KSP	29.04.1981	Jugoslavija	–	Grčka	5-1	(3-0)
KSP	09.09.1981	Danska	–	Jugoslavija	1-2	(0-0)
KSP	17.10.1981	Jugoslavija	–	Italija	1-1	(1-1)
KSP	21.11.1981	Jugoslavija	–	Luksemburg	5-0	(2-0)
SP	20.06.1982	Španija	–	Jugoslavija	2-1	(1-1)
SP	24.06.1982	Jugoslavija	–	Honduras	1-0	(0-0)
KSP	23.04.1985	Jugoslavija	–	Francuska	0-0	(0-0)