Ime i prezime | Dragan Džajić | |||||||||||
Rođen | 30/05/1946 | |||||||||||
Mesto u timu | Levo krilo | |||||||||||
Utakmica za reprezentaciju | 85 | |||||||||||
Golova za reprezentaciju | 23 |
|||||||||||
Debitovao | 17/06/1964 | |||||||||||
Igrao u klubovima | FK Crvena Zvezda (Beograd), SC Bastia (Fra) |
Rođen 30. maja 1946. u Ubu.
Jedan od najboljih jugoslovenskih fudbalera svih vremena. Treća Zvezdina zvezda, odigrao je 85 utakmica u nacionalnoj selekciji, do 2004. predsednik fudbalskog kluba Crvene Zvezde na čijem se čelu nalazio preko dve decenije. Džajić je kao tadašnji tehnički direktor Crvene zvezde tvorac najzlatnije generacije u istoriji Crvene Zvezde, sa kojom se popeo na vrh Evrope maja 1991, osvojivši Kup evropskih šampiona, i sveta, kada je Crvena Zvezda u nezvaničnom takmičenju za najbolji klub na planeti, osvojila Tojota kup, u decembru 1991.
Već u petnaestoj godini postao član Crvene zvezde, jer je prethodno sjajno igrao na jednom turniru u Valjevu i lovci iz velikih klubova su ga odmah zapazili. Kada je stigao do prve selekcije juniora, samo šest meseci kasnije prebačen je u prvi tim. Aleksandar Obradović mu je ukazao šansu 6. maja 1963, kada je debitovao u meču protiv titogradske Budućnosti s nepunih 17 godina. Već u narednoj 1963/64 sezoni osvojio je prvu šampionsku titulu i postao predvodnik nove generacije koja je tri puta uzastopno (1968, 1969. i 1970) i još jednom 1973. osvajala titulu najboljih u prvenstvu Jugoslavije i četiri Kupa Jugoslavije.
U nacionalnom timu debitovao 17. juna 1964. u Beogradu, u meču protiv Rumunije (1:2).
Na Kupu nacija 1968. održanom u Italiji, Džajić je 5. juna u Firenci, u meču protiv svetskih šampiona Engleza, u trku prevario direktnog čuvara Vilsona, u šesnaestercu spustio na kolena kapitena Mura i onda lobovao Benksa koji je video loptu tek kada se našla u mreži i doneo Jugoslaviji plasman u finale, koje je kasnije ona, nakon dve utakmice, izgubila od Italije. Džajić je postigao gol za Jugoslaviju u prvoj utakmici, a sa 2 gola je bio najefikasniji strelac završnog dela prvenstva.
U sezoni 1970/1971. Džajić je isključen u četvrtfinalu Kupa evropskih šampiona u meču protiv Karl Cajs Jene i dobio tri meča zabrane igranja. Zbog toga nije mogao da igra protiv Panatinaikosa u polufinalu, kada je Crvena zvezda slavila 4:1 u Beogradu i izgubila 3:0 u Atini. 11. oktobra 1972. u Londonu (bilo je 1:1 protiv Engleza) Džajić je srušio dotadašnji rekord Branka Zebeca u broju odigranih utakmica.
Učestvovao je na Svetskom šampionatu 1974. u Zapadnoj Nemačkoj, na kom je reprezentacija Jugoslavije na otvaranju prvenstva igrala nerešeno sa svetskim prvakom Brazilom i postigla rekordnu pobedu od 9:1 protiv reprezentacije Zaira, a Džajić je postigao jedan gol. Međutim, nakon prolaska u drugu fazu prvenstva, reprezentativci Jugoslavije nisu ponovili igre kao iz prve faze i naređali su 3 poraza, pa su se morali vratiti kući.
Dve sezone (1975. i 1976) proveo je u Bastiji, gde je za francuskog prvoligaša odigrao 80 mečeva, vratio se u Beograd i u Crvenu zvezdu, čiji je dres poslednji put nosio 28. maja 1978. u Mostaru. Od reprezentacije se oprostio 16. septembra 1979, u prijateljskom meču protiv Argentine (4:2) na Marakani. Za Crvenu zvezdu je odigrao rekordnih 590 mečeva, postigao 287 golova (od toga 305 prvenstvenih mečeva i 113 golova). Za reprezentaciju je igrao ukupno 85 puta, a njegov rekord je oborio Savo Milošević oktobra 2004.
Crvena zvezda je Džajiću 1979. ponudila ulogu tehničkog direktora kluba sa kojih je postigao najveće uspehe u istoriji Crvene zvezde, osvajanje Kupa evropskih šampiona i Interkontinentalnog kupa 1991. Prvi mandat predsednika Crvene zvezde, od 1998 do 2002, u tešim finansijskim uslovima i sa neadekvatinim igračkim kadrom, okončao je sa dve titule prvaka i dva trofeja u kupu, da bi prihvatio i drugi mandat na funkciji predsednika.
Nakon loših rezultata Crvene zvezde i zdravstvenih problema, Džajić se 2004. povukao sa mesta predsednika Crvene zvezde.
Fudbalski savez Srbije i Crne Gore ga je 2003. izabrao za najboljeg igrača države u proteklih 50 godina.
Sumnje na proneveru novca
Dragan Džajić uhapšen je 5. februara 2008. godine zbog sumnje da je od prelaska Gorana Drulića u Španiju prisvojio 5,1 milion evra. Zbog sumnje da su počinili isto krivično delo uhapšeni su i Vladimir Cvetković i Miloš Marinković. Pritvor im je ukinut pet meseci kasnije, 4. jula, kad im je omogućeno da se brane sa slobode. Džajić je dva meseca posle hapšenja zbog zdravstvenih problema prevezen na VMA na lečenje, odakle je pušten 11. jula, sedam dana posle odluke suda o ukidanju pritvora.
Do kraja aprila 2010. godine, kad je istraga okončana i podignuta optužnica, postupak je proširen za još tri transfera, Zorana Njeguša, Ivana Dudića i Perice Ognjenovića. Tokom istrage tužilaštvo je odustalo od krivičnog gonjenja za transfer Nemanje Vidića. Prema tvrdnjama tužilaštva na nezakonit način stekli su protivpravnu imovinsku korist od preko pet miliona evra.
Glavni pretres počeo je 31. januara 2011. godine i do novembra 2012. je održano 19 glavnih pretresa, dok je pet odloženo i to najviše zbog nedolaska fudbalera, koji su imali obaveze u svojim klubovima. Na suđenju je saslušano 19 svedoka, koje je tužilaštvo predložilo, a najviše njih bilo je u Upravnom odboru Crvene zvezde. Među svedocima saslušana su sva četvorica fudbalera, koji ni jednom jedinom rečju nisu teretili Džajića, ali ni ostale optužene.
Poslednji među njima saslušan je Drulić, na osnovu čije je prijave i pokrenut postupak. On je svojevremeno podneo odštetni zahtev i tužbu protiv Crvene zvezde za nešto više od milion evra za koje tvrdi da ih nije dobio prilikom prelaska u Real Saragosu. Na kraju, Drulić je na glavnom pretresu rekao da mu Dragan Džajić i ostali optuženi ništa ne duguju.
U novembru 2012. predsednik Srbije Tomislav Nikolić abolirao je Dragana Džajića. Kako je saopšteno iz Kabineta predsednika Republike, potpisan je dokument kojim se obustavlja krivično gonjenje nekadašnjeg predsednika FK Crvena zvezda, čime je stavljena tačka na sudski proces koji se protiv Džajića vodio skoro pet godina. Iako to nije uobičajena praksa, predsednik države može da da pomilovanje i dok je krivični postupak u toku. Prvi čovek države može da pomiluje bilo kog pojedinca i da ga, ukoliko je osuđen, oslobodi izdržavanja kazne ili, kao u Džajićevom slučaju, da ga oslobodi krivičnog gonjenja.
Prvenstvene utakmice u klubovima u kojima je nastupao:
Season | Club | Country | Level | GP | GS |
1977-78 | Crvena Zvezda | YUG | 1 | 25 | 5 |
1976-77 | SC Bastia | FRA | 1 | 35 | 21 |
1975-76 | SC Bastia | FRA | 1 | 21 | 10 |
1974-75 | Crvena Zvezda | YUG | 1 | 16 | 3 |
1973-74 | JNA | – | – | – | – |
1972-73 | Crvena Zvezda | YUG | 1 | 20 | 9 |
1971-72 | Crvena Zvezda | YUG | 1 | 23 | 8 |
1970-71 | Crvena Zvezda | YUG | 1 | 29 | 12 |
1969-70 | Crvena Zvezda | YUG | 1 | 30 | 13 |
1968-69 | Crvena Zvezda | YUG | 1 | 33 | 16 |
1967-68 | Crvena Zvezda | YUG | 1 | 27 | 12 |
1966-67 | Crvena Zvezda | YUG | 1 | 24 | 13 |
1965-66 | Crvena Zvezda | YUG | 1 | 27 | 9 |
1964-65 | Crvena Zvezda | YUG | 1 | 28 | 9 |
1963-64 | Crvena Zvezda | YUG | 1 | 23 | 4 |
1962-63 | Crvena Zvezda | YUG | 1 | 1 | 0 |
Career Totals: | 386 | 144 |
Utakmice reprezentacije Jugoslavije u kojima je nastupao:
PU | 17.06.1964 | Jugoslavija | – | Rumunija | 1-2 | (0-0) |
OI | 13.10.1964 | Jugoslavija | – | Maroko | 3-1 | (2-1) |
OI | 15.10.1964 | Jugoslavija | – | Mađarska | 5-6 | (4-5) |
OI | 18.10.1964 | Jugoslavija | – | Nemačka DR | 0-1 | (0-1) |
OI | 20.10.1964 | Japan | – | Jugoslavija | 1-6 | (0-4) |
OI | 22.10.1964 | Jugoslavija | – | Rumunija | 0-3 | (0-0) |
PU | 28.10.1964 | Izrael | – | Jugoslavija | 2-0 | (0-0) |
PU | 09.05.1965 | Jugoslavija | – | Engleska | 1-1 | (1-1) |
KSP | 19.09.1965 | Luksemburg | – | Jugoslavija | 2-5 | (1-4) |
KSP | 09.10.1965 | Francuska | – | Jugoslavija | 1-0 | (0-0) |
KSP | 07.11.1965 | Jugoslavija | – | Norveška | 1-1 | (0-1) |
PU | 04.05.1966 | Engleska | – | Jugoslavija | 2-0 | (2-0) |
PU | 08.05.1966 | Jugoslavija | – | Mađarska | 2-0 | (1-0) |
PU | 27.06.1966 | Švedska | – | Jugoslavija | 1-1 | (1-0) |
PU | 18.09.1966 | Jugoslavija | – | SSSR | 1-2 | (0-2) |
PU | 12.10.1966 | Izrael | – | Jugoslavija | 1-3 | (1-2) |
PU | 19.10.1966 | Jugoslavija | – | Čehoslovačka | 1-0 | (1-0) |
PU | 23.04.1967 | Mađarska | – | Jugoslavija | 1-0 | (1-0) |
KEP | 03.05.1967 | Jugoslavija | – | Nemačka SR | 1-0 | (0-0) |
KEP | 14.05.1967 | Albanija | – | Jugoslavija | 0-2 | (0-1) |
KEP | 07.10.1967 | Nemačka SR | – | Jugoslavija | 3-1 | (1-0) |
KEP | 12.11.1967 | Jugoslavija | – | Albanija | 4-0 | (1-0) |
KEP | 06.04.1968 | Francuska | – | Jugoslavija | 1-1 | (0-0) |
KEP | 24.04.1968 | Jugoslavija | – | Francuska | 5-1 | (4-1) |
PU | 27.04.1968 | Čehoslovačka | – | Jugoslavija | 3-0 | (2-0) |
EP | 05.06.1968 | Jugoslavija | – | Engleska | 1-0 | (0-0) |
EP | 08.06.1968 | Italija | – | Jugoslavija | 1-1 | (0-1) |
EP | 10.06.1968 | Italija | – | Jugoslavija | 2-0 | (2-0) |
PU | 25.06.1968 | Jugoslavija | – | Brazil | 0-2 | (0-2) |
KSP | 25.09.1968 | Jugoslavija | – | Finska | 9-1 | (2-0) |
KSP | 16.10.1968 | Belgija | – | Jugoslavija | 3-0 | (1-0) |
PU | 17.12.1968 | Brazil | – | Jugoslavija | 3-3 | (1-1) |
PU | 22.12.1968 | Argentina | – | Jugoslavija | 1-1 | (0-1) |
KSP | 30.04.1969 | Španija | – | Jugoslavija | 2-1 | (2-0) |
KSP | 04.06.1969 | Finska | – | Jugoslavija | 1-5 | (1-3) |
PU | 03.09.1969 | Jugoslavija | – | Rumunija | 1-1 | (0-1) |
PU | 24.09.1969 | Jugoslavija | – | SSSR | 1-3 | (1-2) |
KSP | 19.10.1969 | Jugoslavija | – | Belgija | 4-0 | (3-0) |
PU | 08.04.1970 | Jugoslavija | – | Austrija | 1-1 | (0-1) |
PU | 12.04.1970 | Jugoslavija | – | Mađarska | 2-2 | (1-1) |
PU | 06.05.1970 | Rumunija | – | Jugoslavija | 0-0 | (0-0) |
PU | 13.05.1970 | Nemačka SR | – | Jugoslavija | 1-0 | (1-0) |
PU | 10.09.1970 | Austrija | – | Jugoslavija | 0-1 | (0-1) |
KEP | 11.10.1970 | Holandija | – | Jugoslavija | 1-1 | (0-1) |
KEP | 14.10.1970 | Luksemburg | – | Jugoslavija | 0-2 | (0-1) |
PU | 28.10.1970 | SSSR | – | Jugoslavija | 4-0 | (2-0) |
PU | 18.11.1970 | Jugoslavija | – | Nemačka SR | 2-0 | (0-0) |
KEP | 04.04.1971 | Jugoslavija | – | Holandija | 2-0 | (1-0) |
PU | 21.04.1971 | Jugoslavija | – | Rumunija | 0-1 | (0-0) |
KEP | 09.05.1971 | Nemačka DR | – | Jugoslavija | 1-2 | (0-2) |
PU | 18.07.1971 | Brazil | – | Jugoslavija | 2-2 | (0-1) |
PU | 01.09.1971 | Mađarska | – | Jugoslavija | 2-1 | (0-1) |
PU | 22.09.1971 | Jugoslavija | – | Meksiko | 4-0 | (2-0) |
KEP | 16.10.1971 | Jugoslavija | – | Nemačka DR | 0-0 | (0-0) |
KEP | 30.04.1972 | Jugoslavija | – | SSSR | 0-0 | (0-0) |
KEP | 13.05.1972 | SSSR | – | Jugoslavija | 3-0 | (0-0) |
PU | 14.06.1972 | Jugoslavija | – | Venecuela | 10-0 | (5-0) |
PU | 18.06.1972 | Jugoslavija | – | Bolivija | 1-1 | (1-0) |
PU | 22.06.1972 | Jugoslavija | – | Paragvaj | 2-1 | (0-1) |
PU | 25.06.1972 | Jugoslavija | – | Peru | 2-1 | (2-1) |
PU | 29.06.1972 | Jugoslavija | – | Škotska | 2-2 | (0-1) |
PU | 02.07.1972 | Brazil | – | Jugoslavija | 3-0 | (0-0) |
PU | 06.07.1972 | Jugoslavija | – | Čehoslovačka | 2-1 | (1-0) |
PU | 09.07.1972 | Jugoslavija | – | Argentina | 4-2 | (2-0) |
PU | 20.09.1972 | Italija | – | Jugoslavija | 3-1 | (0-0) |
PU | 11.10.1972 | Engleska | – | Jugoslavija | 1-1 | (1-0) |
KSP | 19.10.1972 | Španija | – | Jugoslavija | 2-2 | (1-0) |
KSP | 19.11.1972 | Jugoslavija | – | Grčka | 1-0 | (1-0) |
KSP | 19.12.1973 | Grčka | – | Jugoslavija | 2-4 | (2-2) |
KSP | 13.02.1974 | Jugoslavija | – | Španija | 1-0 | (1-0) |
PU | 29.05.1974 | Mađarska | – | Jugoslavija | 3-2 | (0-2) |
PU | 05.06.1974 | Jugoslavija | – | Engleska | 2-2 | (1-1) |
SP | 13.06.1974 | Jugoslavija | – | Brazil | 0-0 | (0-0) |
SP | 18.06.1974 | Jugoslavija | – | Zair | 9-0 | (6-0) |
SP | 22.06.1974 | Jugoslavija | – | Škotska | 1-1 | (0-0) |
SP | 26.06.1974 | Nemačka SR | – | Jugoslavija | 2-0 | (1-0) |
SP | 03.07.1974 | Jugoslavija | – | Švedska | 1-2 | (1-1) |
KEP | 30.10.1974 | Jugoslavija | – | Norveška | 3-1 | (1-1) |
KEP | 15.10.1975 | Jugoslavija | – | Švedska | 3-0 | (1-0) |
KEP | 19.11.1975 | Jugoslavija | – | Severna Irska | 1-0 | (1-0) |
EP | 17.06.1976 | Jugoslavija | – | Nemačka SR | 2-4 | (2-0) |
EP | 19.06.1976 | Jugoslavija | – | Holandija | 2-3 | (1-2) |
KSP | 08.05.1977 | Jugoslavija | – | Rumunija | 0-2 | (0-2) |
PU | 05.10.1977 | Mađarska | – | Jugoslavija | 4-3 | (2-1) |
PU | 16.09.1979 | Jugoslavija | – | Argentina | 4-2 | (1-0) |