Nalazite se ovde: Statistika Najviše utakmica

Stanković Branko

El. pošta Štampa PDF

 

stankovic-branko Ime i prezime Branko Stanković
Rođen 31/10/1921 † 20/02/2002
Mesto u timu Odbrana
Utakmica za reprezentaciju 61
Golova za reprezentaciju 3 gola i 2 autogola
Debitovao 09/05/1946
Igrao u klubovima SK Slavija (Sarajevo),
BSK (Beograd),
FK Crvena Zvezda (Beograd)

 



Rođen 31.oktobra 1921. u Sarajevu, umro 20. februara 2002. u Beogradu.

Kad je 1956. godine poslednji put obukao nacionalni dres, imao je 37 godina i 27 dana i bio najstariji fudbaler koji je ikada igrao u reprezentaciji Jugoslavije. Njegova igračka karijera mogla je da služi za primer, počev od vrhunske fudbalske klase, koja mu je donela mesto među najboljim bekovima u jugoslovenskom fudbalu, pa do njegove izuzetne femese i ponašanja na terenu, zbog čega su ga navijači darovali nadimkom - "Ambasador".

Kao desni bek svestranih visokih kvaliteta, "Stane" je imao svojstven stil igre, eleganciju u svakom pokretu, izrazitu hladnokrvnost i prefinjenu tehniku, a zahvaljujući jakom udarcu, umeo je efektno i da zatrese mrežu protivnika.

Igrao je za SK "Slaviju" - Sarajevo (1937-1941) i "BSK" - Beograd (1941-1944), a proslavio se u crveno-belom dresu "Crvene zvezde" - Beograd (1945-1958), u kome je tokom 13 godina odigrao 495 zvaničnih utakmica (36 golova), od toga u prvenstvu 195 utakmica (15 golova). Osvojio je 4 titule nacionalnog prvaka (1951, 1953, 1956, 1957. godine) i 3 pobednička trofeja fudbalskog kupa Jugoslavije (1948, 1949, 1950.).

Kao Srbin, aprila 1941. beži od ustaških zlotvora. U Beogradu oblači dres BSK-a, višestrukog šampiona Kraljevine Jugoslavije. Stanković je tada imao dvadeset godina, ali je već bio formiran kao fudbaler. Imao je vanserijske kvalitete. Bio je snažan, brz, hrabar, odlično je igrao glavom, posedovao je silovit udarac, važio je za odličnog izvođača prekršaja izvan šesnaesterca i davao je golove na taj način.

Stane, kako su ga prisno zvali ne samo drugovi u klubu već i navijači, posedovao je finu tehniku, smisao za igru, uspešno je driblovao i silovito prodirao. Mnogo pre svih svetskih stručnjaka, on je bio "moderan bek", u današnjem smislu reci - išao je u napad, vešto centrirao i predstavljao opasnost za protivnika, uvek kao iznenađenje, jer u tom stilu niko pre njega nije igrao. Kasnije je to prihvatio Bruno Belin, potom Fahrudin Jusufi, Milovan Đorić, Petar Krivokuća...

Pre Drugog svetskog rata u jugoslovenskom fudbalu je bilo nekoliko izvrsnih bekova koji su se markantno izdvajali od ostalih. Najveći među njima je bio Milutin Ivković, popularni Milutinac. Bio je nezamenljivi bek državnog tima, igrao je na Prvom svetskom prvenstvu u Montevideu 1930.

U tadašnjem načinu igre bekovi su igrali na ivici šesnaesterca, centarhalf je bio graditelj igre. U tom sistemu Milutinac je bio prvi bek u našoj zemlji, nezamenljiv član nacionalnog tima. Za navijače on je bio "državna kočnica". U našem poratnom fudbalu tu klasu i slavu imao je Branko Stanković. Naravno, u važećem WM sistemu. Igrao je sa posebnom elegancijom, tehničkom lakoćom, skoro bez naprezanja, kao što Pavaroti peva.

Lepe pojave, uspravnog držanja, podsećao je na antičke bogove. Nije se služio grubošću, što je inače svojstveno bekovima. To je bilo ispod Stanetovog dostojanstva i shvatanja sporta kao viteške igre. Jednom se dogodilo da je na utakmici Engleska - Jugoslavija (3:0) Stanković igrao protiv legendarnog Stenlija Metjusa. Po klizavom terenu Metjus je koristio svoje majstorske driblinge. U jednoj od svojih majstorija dogodilo se da se Stane okliznuo i u padu uhvatio Engleza oko pasa. To je bila "slika godine". Ispod nje cinični komentator je napisao: "Pardon, mister Stanković, ovo su moje noge!"

I pored toga što je iz tih duela Metjus više puta bio pobednik, slavno desno krilo engleskog nacionalnog tima nije zaboravio Stanetovu vitešku igru. Kad je Fudbalska federacija Engleske priredila gala prijem prilikom proslave ser Stenlijevog osamdesetog rođendana, slavljenik je kao svoje goste pozvao nekoliko velikih asova iz inostranstva. Nije zaboravio ni našeg Stankovića. Taj poziv Jugoslovenu medu svetskom elitom, Metjus je ovako objasnio:

- Kad počne utakmica svog direktnog rivala posle desetak minuta upoznamo, slično kao bokseri u ringu. Odmah sam video da je Stanković igrač ekstra klase. Moja šansa je bila u tome što je teren bio klizav, a ja mnogo lakši i mogao sam da koristim svoj dribling gornjim delom tela. I tada sam upoznao najkorektnijeg rivala u karijeri. Ni u jednom trenutku gospodstveni Jugosloven nije posegnuo za oštrinom, svojom silnom snagom ili grubošću. Imponovao mi je: vladao sobom i situacijom. Moja je želja da takav vitez fudbala bude moj gost, da uveliča slavlje.

I Stanković je prihvatio poziv, stara garda velikana bila je na okupu. U dugom razdoblju svoje karijere Stane je ostao upamćen po stilu koji je odudarao od igre svih bekova. Naših i stranih. Svi su dejstvovali na isti način, kao iz jednog kalupa, samo je Branko Stanković ostavljao utisak da igra u lakovanim cipelama, a ne u kopačkama, toliko je delovao superiorno i elegantno.

Tokom osam decenija jugoslovenskog fudbala i našeg učešća na međunarodnoj pozornici, niko od bekova nije mogao da se približi ovom sjajnom članu "Crvene zvezde". Stane je odigrao 61 utakmicu za nacionalne "plave"! Debitovao je na prvoj utakmici državnog tima posle Drugog svetskog rata. Bilo je to u Pragu, pobedili smo sa 2:0, gelovima Mitića i Koste Tomaševića. Naš tim je bio u sastavu: Monsider, Stanković, Kokeza, Pleše, Horvat, Simonovski, Tomašević, Mitić, Bobek, Frane Matošić, Kacijan.

Stanković je pripadao onom malom krugu fudbalcra iz redova odbrane koji su uživali veliku popularnost medu poklonicima fudbala, ne samo u zemlji već i u inostranstvu.

Pored ozbiljnosti i otmenog držanja koje je bilo daleko od površnosti većine fudbalera, Stane je bio obožavan od ženskog dela publike mada nikada nije davao povoda. Uostalom, čak i to što se prvi oženio u svojoj generaciji, devojke nisu prestale da luduju za njim.

Stankovićeva dva sina, Dragan i Ratko, nisu se posvetili fudbalu. Dragan je magistar ekonomskih nauka, a Ratko pilot i instruktor. I oni su porodični ljudi.

Stane je jedan od malobrojnih naših (i svetskih) fudbalera koji su sjajnu igračku karijeru nastavili sa istim uspehom i kao trener. Pored velikih trijumfa sa "Crvenom zvezdom", atinskim AEK-om, Galatasarajem, Portom i još nekim klubovima, vodio je i naš državni tim u vreme kada je savezni kapiten bio Rajko Mitić. Tada smo bili vicešampioni Evrope, u drugoj utakmici finala pobedio nas je domaćin - reprezentacija Italije.

U stručnim krugovima Stanković je visoko uvažavan. Ne samo zato što je osvojio mnogo šampionskih titula i pobeđivao u domaćini kupovima. Stanković je trener sa najvišim kvalifikacijama: pored ogromnog igračkog iskustva i duge karijere, on je završio Fakultet za fizičku kulturu i poseduje veliko pedagoško znanje u radu sa igračima. Kao izuzetno racionalan čovek, bolje od mnogih kolega umeo je da jasno odvoji štetnost blještavog razmahivanja od jednostavne i brze igre za dobro tima. Bio je vođa čvrste ruke, nepopustljiv u bitnim stvarima.

Jednom se dogodilo da su tri veoma značajna fudbalera Crvene zvezde toga vremena ustala "protiv trenerove torture". Odbili su da treniraju, uz uslov: mi ili Stanković!

Crvena zvezda ne bi bila to što jeste da je na takav način udaljila svog stručnjaka. Stanković je ostao, buntovnici su se pokajali i izvinili svom učitelju.

Nekoliko godina kasnije, kad je prvi as te "trojke" bio u inostranstvu i video kako se trenira i radi, rekao je: "Sad tek vidim koliko je bata-Stane bio u pravu kad je od nas zahtevao da intenzivno treniramo i da igramo brže i jednostavnije, da ne mučimo loptu i njega. Trebalo je da dođem u Englesku da bih to shvatio".

Za nas najtrofejniji klub odigrao je 489 utakmica i postigao 34 gola. Kao prvotimac Crvene zezde osvojio je 4 prvenstva i 2 Kupa Jugoslavije. Bio je član "čuvenog" olimpijskog tima iz Tamperea.

U periodu od 1978. do 1982. bio je šef stručnog štaba Crvene zvezde. U ovom periodu osvojio je dve titule Šampiona i jedan Kup Jugoslavije. U sezoni 1978/79. predvodio je "crveno-bele" do finala Kupa UEFA u kome su poraženi od Borusije iz Menhengladbaha. Na klupi Crvene zvezde sedeo je i 1989. godine ali samo 6 meseci.

Zbog stila igre i gospodskog drzanja Branka Stankovića su i navijači i saigrači zvali "Ambasador". Iako je igrao na poziciji beka, često je jedino njegov dres ostajao čist na kraju utakmice.


Prvenstvene utakmice u klubovima u kojima je nastupao :

Season Club Country Level GP GS
1957-58 Crvena Zvezda Beograd YUG 1 5 0
1956-57 Crvena Zvezda Beograd YUG 1 18 0
1955-56 Crvena Zvezda Beograd YUG 1 20 1
1954-55 Crvena Zvezda Beograd YUG 1 21 1
1953-54 Crvena Zvezda Beograd YUG 1 22 4
1952-53 Crvena Zvezda Beograd YUG 1 21 1
1952 Crvena Zvezda Beograd YUG 1 15 0
1951 Crvena Zvezda Beograd YUG 1 13 1
1950 Crvena Zvezda Beograd YUG 1 18 3
1948-49 Crvena Zvezda Beograd YUG 1 10 1
1947-48 Crvena Zvezda Beograd YUG 1 11 1
1946-47 Crvena Zvezda Beograd YUG 1 21 1
1945-46 Bosna i Hercegovina YUG 1 1 0
1941-45 BSK Beograd YUG 1 ? ?
1939-41 SK Slavija Sarajevo YUG 1 ? ?
Career Totals: 196 14



Utakmice reprezentacije Jugoslavije u kojima je nastupao :

PU 09.05.1946  Čehoslovačka -  Jugoslavija 0-2 (0-1)
PU 11.05.1947  Čehoslovačka -  Jugoslavija 3-1 (2-0)
BK 22.06.1947  Rumunija -  Jugoslavija 1-3 (1-2)
BK 28.06.1947  Jugoslavija -  Mađarska 2-3 (1-1)
BK 14.09.1947  Albanija -  Jugoslavija 2-4 (1-4)
BK 12.10.1947  Jugoslavija -  Bugarska 2-1 (2-1)
PU 19.10.1947  Jugoslavija -  Poljska 7-1 (7-0)
BK 04.07.1948  Bugarska -  Jugoslavija 1-3 (1-1)
OI 31.07.1948  Jugoslavija -  Luksemburg 6-1 (0-1) goal
OI 05.08.1948  Jugoslavija -  Turska 3-1 (1-1)
OI 11.08.1948  Velika Britanija -  Jugoslavija 1-3 (1-2)
OI 13.08.1948  Švedska -  Jugoslavija 3-1 (1-1)
BSI 25.08.1948  Poljska -  Jugoslavija 0-1 (0-1)
KSP 21.08.1949  Jugoslavija -  Izrael 6-0 (4-0)
KSP 18.09.1949  Izrael -  Jugoslavija 2-5 (0-3)
KSP 09.10.1949  Jugoslavija -  Francuska 1-1 (1-0)
KSP 30.10.1949  Francuska -  Jugoslavija 1-1 (1-1)
PU 13.11.1949  Jugoslavija -  Austrija 2-5 (1-3)
PU 28.05.1950  Jugoslavija -  Danska 5-1 (2-1)
SP 25.06.1950  Jugoslavija -  Švajcarska 3-0 (2-0)
SP 29.06.1950  Jugoslavija -  Meksiko 4-1 (2-0)
SP 01.07.1950  Brazil -  Jugoslavija 2-0 (1-0)
PU 03.09.1950  Švedska -  Jugoslavija 1-2 (1-2)
PU 07.09.1950  Finska -  Jugoslavija 3-2 (2-1)
PU 10.09.1950  Danska -  Jugoslavija 1-4 (1-3)
PU 08.10.1950  Austrija -  Jugoslavija 7-2 (3-1)
PU 05.11.1950  Jugoslavija -  Norveška 4-0 (3-0)
PU 22.11.1950  Engleska -  Jugoslavija 2-2 (2-1)
PU 06.05.1951  Italija -  Jugoslavija 0-0 (0-0)
PU 24.06.1951  Jugoslavija -  Švajcarska 7-3 (6-1)
PU 02.09.1951  Jugoslavija -  Švedska 2-1 (1-1)
PU 25.06.1952  Jugoslavija -  Norveška 4-1 (3-1)
OI 15.07.1952  Jugoslavija -  Indija 10-1 (5-0)
OI 20.07.1952  Jugoslavija -  SSSR 5-5 (3-0;5-5)
OI 22.07.1952  Jugoslavija -  SSSR 3-1 (2-1)
OI 25.07.1952  Jugoslavija -  Danska 5-3 (3-0)
OI 29.07.1952  Jugoslavija -  Nemačka SR 3-1 (3-1)
OI 02.08.1952  Mađarska -  Jugoslavija 2-0 (0-0)
PU 21.09.1952  Jugoslavija -  Austrija 4-2 (1-0)
PU 21.12.1952  Nemačka SR -  Jugoslavija 3-2 (2-2)
PU 16.01.1953  Egipat -  Jugoslavija 1-3 (1-1)
KSP 09.05.1953  Jugoslavija -  Grčka 1-0 (1-0)
PU 14.05.1953  Belgija -  Jugoslavija 1-3 (0-3)
PU 21.05.1953  Jugoslavija -  Vels 5-2 (4-1)
PU 05.06.1953  Turska -  Jugoslavija 2-2 (0-1)
PU 18.10.1953  Jugoslavija -  Francuska 3-1 (0-1)
KSP 21.03.1954  Izrael -  Jugoslavija 0-1 (0-0)
KSP 28.03.1954  Grčka -  Jugoslavija 0-1 (0-0)
PU 09.05.1954  Jugoslavija -  Belgija 0-2 (0-1)
PU 16.05.1954  Jugoslavija -  Engleska 1-0 (0-0)
SP 16.06.1954  Jugoslavija -  Francuska 1-0 (1-0)
SP 19.06.1954  Jugoslavija -  Brazil 1-1 (0-0) aet
SP 27.06.1954  Jugoslavija -  Nemačka SR 0-2 (0-1)
PU 22.09.1954  Vels -  Jugoslavija 1-3 (0-0)
PU 03.10.1954  Austrija -  Jugoslavija 2-2 (1-2) goal
PU 17.10.1954  Jugoslavija -  Turska 5-1 (2-0)
KG 29.05.1955  Italija -  Jugoslavija 0-4 (0-0)
PU 09.09.1956  Jugoslavija -  Indonezija 4-2 (2-0)
KG 30.09.1956  Jugoslavija -  Čehoslovačka 1-2 (0-1) goal
PU 21.11.1956  Škotska -  Jugoslavija 2-0 (1-0)
PU 28.11.1956  Engleska -  Jugoslavija 3-0 (1-0)