Nalazite se ovde: Na svetskim prvenstvima
El. pošta Štampa PDF
Reprezentacija na Svetskim Prvenstvima 1930-2010
Yugoslavia/Serbia&Montenegro National Team in World Cups 1930-2010

| '30 | '34 | '38 | '50 | '54 | '58 | '62 | '66 | '70 | '74 | '78 | '82 | '86 | '90 | '94 | '98 | '02 | '06 | '10 |

Svetsko prvenstvo 2010. u Južnoj Africi / WC 2010 South Africa


Održan : 11/06/2010 - 11/07/2010
Utakmica : 64
Golova : 145 (2,27 po utakmici)
Gledalaca : 3,178,856 (49,670 po utakmici)
Finale : Španija - Holandija 1:0 (0:0, 0:0)
Najbolji strelac : Thomas Müller (Ger), Wesley Sneijder (Ned),
David Villa (Esp), Diego Forlan (Uru) - 5
Plasman Srbije : 23. mesto

Svetsko prvenstvo 2010. u  Južnoj Africi
Svetsko prvenstvo 2010. u Južnoj AfriciPrepoznatljiv rekvizit "Vuvuzela" iritirala je svakog normalnog pored TV ekrana
Svetsko prvenstvo 2010. u  Južnoj Africi
Svetsko prvenstvo 2010. u Južnoj  Africi
Svetsko prvenstvo 2010. u Južnoj  Africi
Svetsko prvenstvo 2010. u Južnoj  Africi
Svetsko prvenstvo 2010. u Južnoj  Africi
Svetsko prvenstvo 2010. u Južnoj  Africi
Svetsko prvenstvo  2010. u Južnoj Africi
Svetsko prvenstvo 2010. u Južnoj  Africi


Pad srpskih „Orlova“ – Serbian „Eagles“ down

Može da zvuči kao naslov nekog ratnog filma. Ali to nije. Naslov je stvarnost koga smo vrlo dobro svesni. „Orlove“ su prvo ozbiljno ranili „Lavovi“ iz Gane, da bi čudesno prezdravili u borbi sa nemačkim „Pancerima“, ali su im na kraju australijski „Kenguri“ došli glave! Kenguri jači od Orlova?!... ne dešava se u prirodi, još jedan dokaz da je sve ono što se desilo sa našom reprezentacijom protivprirodno i neprirodno.

A sada malo da pljujemo naše fudbalere... MUAHAHAHAHAHA... (Mada videćete iz samog teksta da ću jedan deo kritika uputiti i na drugu stranu – glupe navijače)...

Dakle, rezime učešća srpske reprezentacije na Svetskom prvenstu u fudbalu, koje se još uvek igra u Južnoj Africi, je sledeći: Srbija je zauzela poslednje mesto u grupi, u vrlo osrednjoj konkurenciji se ne naročito inspirisanim Gancima (znam, Ganjanima, ali Ganci zvuči... lepše), Nemcima koji su daleko od svog renomea i reputacije, i vrlo čudnih Australijanaca... Svi smo se nadali nekom drugom ishodu i retko ko je hteo da pogleda istini u oči. A istina je jednostavna. Man we suck! Iliti po srpski, loši smo! Ne znamo da igramo taj jebeni fudbal na koji se toliko ložimo. To je to. Ali hajde da budemo malo pravedniji. Nije baš sve tako jednostavno (iako se i dalje svodi na isto). Hajde da malo produbimo priču.

Bajka je počela onog dana kada je gospodin Antić prihvatio da postane selektor reprezentacije koja je pre toga bila u potpunom rasulu. Tih dana je nekako bila aktuelna priča o fudbalskoj mafiji koja je pala pod udar srpske javnosti i pravosuđa pa se gospodin Antić našao u jednoj vrlo udobnoj poziciji da mu mafijaši iz srpskog fudbalskog saveza NE diktiraju sastav reprezentacije kao što je to ranije bio slučaj sa svim selektorima, i što je bio jedan od glavnih uzroka propasti srpskih fudbalskih selekcija i generacija u bližoj prošlosti. Dakle. čovek je imao odrešene ruke da iskoristi svoje fudbalsko znanje i iskustvo i on se istini za volju pokazao doraslim tom zadatku.

Kvalifikacije su pokazale da je u srpski tim uveden red i sloga, igrači su pokazali volju i zalaganje. Problemi počinju onog trenutka kad smo takve pozitivne impulse i signale počeli da proglašavamo vesnicima preporoda srpskog fudbala i naznakama velikih dometa ove reprezentacije! To nismo smeli da uradimo. Zašto? Pa evo, zbog ovoga, zbog masovne depresije u Srba koja vlada danas, mesecima posle tih kvalifikacija, na pravom i jedinom testu našeg znanja i sposobnosti. Na svetskom prvenstvu. Dakle, ja ne osporavam da je Antić uveo boljitak u srpski fudbal, samo ogorčeno osporavam (a to sam radio i mesecima unazad) tvrdnju da smo postali jedna ozbiljna i kvalitetna reprezentacija na svetskom nivou! Zato što to nismo. Dokazi? Pa evo ih, tu pred nama. (Sad će većina vas da zavrišti: „Ali nepravda! Igranje rukom, nedosuđeni karton, kurci-palci“.... hajde da ostavimo to za kasnije a sada da se pozabavimo činjenicama).

Da li su prikazane igre u kvalifikacijama bile zaista TOLIKO dobre da smo smeli da se nadamo nekom budućem uspehu? Većina vas kaže „da“. Ja kažem „ne“. Kategorično „ne“. Prilično dobra igra pokazana je protiv Rumunije i prvo poluvreme protiv Francuske. To je sve. Ostalo je bilo otaljavanje posla uz mnogo više problema nego razloga za slavlje. Spomenimo neke od tih problema. Pa baš u toj istoj utakmici sa Francuskom videla se naša nemoć. Protiv prve jače i ozbiljnije reprezentacije videla se naša nemoć. Francuzi su nas nadtrčali i nadigrali sa igračem manje, setite se toga! Uostalom kakav je trend naših igara u kvalifikacijama? Matematički govoreći opadajući. Izgubili smo od Litvanije. Ako tu računamo i igre u pripremama za Svetsko prvenstvo, kvalitet prikazane igre bio je sve lošiji i lošiji kako smo se približavali prvenstvu. Izgubili smo od Novog Zelanda, igrali nerešeno sa Poljskom a Kameruncima dozvolili da nam daju tri gola! Pa to baš i nije neka solidna osnova za podizanje očekivanja, zar ne? Pa ipak smo to radili.

Ali hajde malo da pričamo o onim utakmicama koje su stvarno bile bitne. A to su ove tri odigrane na prvenstvu. Prva utakmica sa Ganom... uh... teško je opisati razočaranje posle tog meča. Istorijski meč srpske reprezentacije pretvorio se u horor film. Indisponirani Aleksandar Luković skrivio je faul za crveni karton a nesrećni Zdravko Kuzmanović uradio nešto što ne bismo smeli da pripišemo psihički zdravoj osobi. Igranje rukom u sopstvenom šesnaestercu ne bi smelo da se oprosti ni daleko većim i značajnim igračima. Pored toga, igra naše reprezentacije bila je očajna i stegnuta, sa prekomernim i iritirajućim vraćanjima lopte golmanu. Jednostavno nijedan igrač nije zaslužio prelaznu ocenu i to se na kraju odrazilo i na rezultat. Daleko od toga da su Ganci briljirali. Štaviše, može se reći da su bili i slabiji protivnik, ali to i dalje ne znači da smo mi bili dobri!

Utakmica sa Nemačkom. Opšti utisak ponovo ne naročito kvalitetna utakmica, gde su ovog puta naši protivnici više razočarali. Sad su oni bili u ulozi žrtve, igrajući sa jednim igračem manje. Relativno pristojan učinak Krasića i Jovanovića, strelca jedinog gola. Da li je barem na ovoj utakmici igra bila kvalitetna i dobra, ona igra koja bi trebala da nas uveri u prolazak u drugi krug? Opet kategorično NE. Ako do te utakmice nije bilo očigledno sada se jasno videlo sledeće: MI NEMAMO IGRAČA KOJI UME DA KREIRA I STVORI IGRU. Sad ću izreći nešto što će većini vas zvučati kao bogohuljenje: Dejanu Stankoviću u ovakvoj ulozi i na ovoj poziciji, u našoj reprezentaciji odavno nema mesta. Jednostavno nam nije potreban. Čak štetan. On je igrač koji ume da kvari igru protivnika. U tome je čak odličan. ALI kako je to nama do koristi kad sopstvenu igru nemamo?! Umesto njega nam je potreban plejmejker, igrač koji ume da povuče i pokrene. E sada... pitanje je da li mi takvog igrača imamo. Iskreno, odgovor je verovatno ne. Ali to nas opet vraća na poentu priče. MAAAN WE SUCKKKK!

Utakmica sa Australijom. Reprezentacija Australije je i do trećeg odlučujućeg kola ostala vrlo misteriozna nepoznanica. Ako su protiv Nemačke doživeli debakl to je bila verovatno posledica prevelikog respekta Nemačke koji, sada se vidi, takav respekt ne zaslužuju. Protiv Gane su odigrali relativno dobro, pa ipak nisu uspeli da skupe neke bodove. Na obe utakmice igrali su sa igračem manje, što im nije naročito smetalo da se nadtrkuju sa protivnicima. Sve u svemu, reprezentacija koja može da pobedi svaku i izgubi od svake. Taj disparitet, ta nestabilnost u njihovoj igri videla se i u utakmici sa Srbijom. Prvo poluvreme Srbija je odigrala, moram to da priznam, prilično dobro, i to poluvreme je nešto najbolje što su, bez ikakve sumnje, prikazali još od početka kvalifikacija. ALI.... opet to ali... Da li naša reprezentacija može nešto da uradi bez greške i završi posao? Očigledno ne. Sav taj trud, ta dobra igra i prikazani kvalitet ostali su jalovi, jel slepci u napadu jednostavno ne umeju da daju gol!! Dakle, ako smo već zaključili da nemamo plejmejkera u timu, ovaj nedostatak moramo da dopunimo i sa jednim napadačem. Stvarno je žalosno koliko ni Žigić ni Pantelić ni Lazović nisu uspeli da pokažu ni deo onoga zbog čega je Antić odlučio da ih uvrsti u tim. Žalosni Mrđa čak nije ni dobio priliku. A bog zna da ne može biti lošiji od Pantelića, definitivno i ubedljivo najgoreg našeg repezentativca u ovom trenutku, u oštroj konkurenciji sa igračima-retardima koji igraju rukom u svom šesnaestercu.

U drugom poluvremenu Australija se povampirila, zaigrala mnogo bolje, pa i pored toga nije bila ozbiljna opasnost po naš gol. Sve dok nisu dali gol! A onda i drugi! Nisu imali prilike a dali su golove. Slažem se. Ali to opet ne sme da bude opravdanje za naše sopstvene nedostatke! Da smo dali jebeni gol u prvom poluvremenu stvari bi bile radikalno drugačije, ali mi to nismo uradili. I samo smo krivi zbog toga. Niko drugi nije kriv.

A onda su naši igrači shvatili da vreme neumitno teče i da moraju i taj završni udarac da odrade kako treba. Kao da to ranije nisu znali! Kao da se u ovom sportu broje šanse a ne golovi! Gospodo, rezultat u ovom sportu kojim se bavite odražava broj golova a ne šansi, zapamtite to sad i zauvek. Onda su uspeli da umuvaju jedan gol posle greške, do tad nepogrešivog golmana Švarcera, čisto da podignu pritisak naciji do plafona. Zatim se odigrala ona situacija koja i dalje ljudima služi kao opravdanje naših sopstvenih slabosti. I koja će, nažalost, mnogim ljudima i dalje da služi kao opravdanje. Svim onim tupavim navijačima koji ne žele da pogledaju istini u oči. Protivnički igrač igrao je rukom u svom šesnaestercu (kao da je sudbina htela ironično da nas nagradi, ali ne lezi vraže!), ali sudija nije hteo to da presudi kao namerno igranje. Sudija nas je oštetio. Možda. Verovatno. S druge strane sasvim nebitno ako pričamo o našoj igri i našim sopstvenim slabostima. Hajde da već jednom prekinemo da se opravdavamo sudijskim nepravdama. Te stvari se dešavaju. I to ne samo nama.

Zaključak ove priče je sledeći:

- SRBI SU SLEPCI ŠTO SE PREVIŠE LOŽE. Odatle potiče najveći broj problema. Jer ovo i ne bi bila neka tragedija da jednostavno prihvatimo tako normalnu činjenicu da...

- NAM JE REPREZENTACIJA LOŠA. Možda ne u svim segmentima igre, možda ne onoliko loša kao ranije, ali... loša. Nedovoljno dobra da se takmiči sa vrhunskim svetskim reprezentacijama. To je sve. Ne postoji nešto kao „bili smo bolji a oni su pobedili“. Za par meseci pamtiće se samo rezultat. A rezultat je da smo poslednji u grupi.


| '30 | '34 | '38 | '50 | '54 | '58 | '62 | '66 | '70 | '74 | '78 | '82 | '86 | '90 | '94 | '98 | '02 | '06 | '10 |