Nalazite se ovde: Na svetskim prvenstvima
El. pošta Štampa PDF
Reprezentacija na Svetskim Prvenstvima 1930-2010
Yugoslavia/Serbia&Montenegro National Team in World Cups 1930-2010

| '30 | '34 | '38 | '50 | '54 | '58 | '62 | '66 | '70 | '74 | '78 | '82 | '86 | '90 | '94 | '98 | '02 | '06 | '10 |

Svetsko prvenstvo 1974. u Nemačkoj / World Cup 1974 Germany

thumb_1974 Održan : 13/06/1974 - 07/07/1974
Timova : 16
Utakmica : 38
Golova : 97 (2,6 po utakmici)
Gledalaca : 1,768,152 (46,530 po utakmici )
Finale : Nemačka - Holandija 2:1
Najbolji strelac : Gžegož Lato (Pol) - 7
Plasman Jugoslavije : Ispali u drugom krugu

Svetsko prvenstvo 1974. u  Nemačkoj
Svetsko prvenstvo 1974. u NemačkojDetalj sa premijernog meča Jugoslavija - Brazil
Svetsko prvenstvo 1974. u  Nemačkoj
Svetsko prvenstvo 1974. u  Nemačkoj
Svetsko prvenstvo 1974. u  Nemačkoj
Svetsko prvenstvo 1974. u  Nemačkoj
Svetsko prvenstvo 1974. u  Nemačkoj
Svetsko prvenstvo 1974. u  Nemačkoj
Svetsko prvenstvo 1974. u Nemačkoj
Svetsko prvenstvo 1974. u  Nemačkoj

Jubilarni, deseti Mundijal, održan u Zapadnoj Nemačkoj, označio je početak nove ere u istoriji svetskih prvenstava.

Pošto je "zlatna boginja" četiri godine ranije otputovala u Brazil za sva vremena, uveden je novi pehar, jednostavno nazvan FIFA Svetski kup, koji će aktuelan biti zaključno sa SP 2038 - dok na njemu bude bilo mesta za graviranje imena osvajača.

Novi predsednik FIFA, Brazilac Žoao Avelanž, stupio je na dužnost samo nekoliko dana pre početka Mundijala. Englez ser Stenli Raus povukao se sa funkcije posle 13 godina rada, a Avelanž je postao prvi neevropski čelnik svetske fudbalske porodice, otkako je ona osnovana 1904. godine.

Posle nekoliko turnira odigranih po manje-više istom formatu, ovog puta je umesto nokaut okršaja u četvrt-finalu i polufinalu, uvedena još jedna faza takmičenja po grupama. Osam najboljih timova iz prve faze prerasporedjeno je u nove dve grupe od po četiri reprezentacije, čime je polovini učesnika SP bilo zagarantovano najmanje šest utakmica. Pobednici tih grupa sastali su se u finalu, dok su drugoplasirani igrali za treće mesto.

Za razliku od Mundijala u Meksiku, gde se igralo po žestokim vrućinama, većim delom ovog turnira padale su obilne kiše. Uoči meča SR Nemačka - Poljska (1:0) u Frankfurtu, koji je odlučivao ko će se iz te grupe plasirati u finale, gradske komunalne službe angažovane su na isušivanju terena Vald stadiona, ali u obavljanju tog posla nisu imale puno uspeha. Utakmica se pretvorila u farsu i na kraju je pobednika više odlučila sreća nego fudbalsko umeće.

Od velikana svetskog fudbala, u SR Nemačkoj nije bilo Engleza, Madjara, Francuza i Španaca, dok su debitovale Demokratska Republika Nemačka, Australija, Haiti i Zair (današnji DR Kongo). Istočni Nemci postali su kreatori najvećeg iznenadjenja u prvoj fazi, pošto su u Hamburgu savladali tada omražene sunarodnike rezultatom 1:0.

Još uvek je aktuelna verzija po kojoj su Zapadni Nemci namerno izgubili kako bi u finalnoj rundi izbegli Holandiju, Brazil i Argentinu, ali šta god da je istina, Franc Bekenbauer je posle tog poraza održao urgentan sastanak sa ostalim reprezentativcima, a onda se putem televizije obratio naciji kako bi smirio duhove. Kasnije se ispostavilo da su budući prvaci sveta sve vreme bili u svadji sa čelnicima saveza oko visine premija za eventualni uspeh.

Iako nisu stigli do trofeja, hit Mundijala bili su fudbaleri Holandije i Poljske, dve zemlje koje su se prethodno poslednji put našle na SP još pre Drugog svetskog rata.

Sa Rinusom Mihelsom na klupi i asovima poput Johana Krojfa (proglašen za najboljeg igrača turnira), Johana Neskensa, Džonija Repa i Robija Rensenbrinka, Holandjani su predstavili svoju viziju najpopularnije igre, famozni "totalni fudbal", u kom je akcenat stavljen na univerzalno znanje fudbalera, nauštrb dotadašnje striktne podele na napadače, vezne i odbrambene igrače. "Lale" su do finala stigle sa gotovo stoprocentnim učinkom (pet pobeda i remi bez golova protiv Švedske u prvoj fazi), savladavši usput Argentinu (4:0) i Brazil (2:0), uz ukupnu gol-razliku 14:1.

Dve godine posle trijumfa na Olimpijskim igrama u Minhenu, Poljaci su do rekordnog trećeg mesta na SP stigli sa disciplinovanim, ali i efikasnim timom, čije su vedete bili brzonogi krilni napadač Gžegož Lato i vezista Kažimir Deina. Sa ukupno 16 pogodaka, Poljska je bila najefikasnija selekcija na Mundijalu i pobedom od 1:0 nad Brazilom osvojila je utešnu nagradu, pošto je od domaćina izgubila ključnu utakmicu za plasman u veliko finale.

Same "karioke" bile su najveće razočaranje turnira. Kao da nisu znali da se snadju bez "penzionisanog" Pelea, Brazilci nisu zatresli mrežu na četiri od sedam utakmica, a od ukupno šest postugnutih golova, tri su dali Zairu. Mizeran učinak za ekipu koja je u svojim redovima još uvek imala vedete iz Meksika Rivelinja i Žairzinja.

Finale je odigrano 7. jula na Olimpijskom stadionu u Minhenu, pred 75.200 neposrednih svedoka, opet po tmurnom vremenu. Početak je bio dramatičan - Krojf je već u prvom minutu nepropisno oboren u šesnaestercu domaćih i Neskens je sa "bele tačke" doneo Holandiji 1:0, praktično pre nego što je bilo koji od nemačkih fudbalera i dotakao loptu.

Ali, kao u mnogim prethodnim finalima, tim koji je vodio nije na kraju i dobio utakmicu. Berti Fogts odlično je odigrao "flastera" na Krojfu, smanjio njegov uticaj i time odradio pola posla za svoju ekipu. Paul Brajtner u 25. minutu je izjednačio, takodje iz penala, a konačan rezultat (2:1) već u 43. minutu je postavio Gerd Miler, popularni "Der Bomber", kako su ga zvali u otadžbini.

Zapadni Nemci imali su tada fantastičnu uzdužnu osovinu, od golmana Sepa Majera, preko libera Bekenbauera i centralnog veziste Volfganga Overata do Milera u špicu napada. Ta linija na kraju im je i donela drugu titulu svetskih prvaka, tačno 20 godina posle trijumfa Valtera, Rana i ostalih slavnih prethodnika nad madjarskom "lakom konjicom" u Bernu.

Miler se posle tog meča povukao iz nacionalnog tima sa fantastičnim saldom od 68 pogodaka na 62 nastupa. Njegovih 14 golova na dva završna turnira SP još uvek predstavljaju rekord, dok je Francuz Žist Fonten samo u Švedskoj 1958. godine zatresao mreže 13 puta.


Svetsko prvenstvo 1974. u Nemačkoj: Junaci iz Atine aterirali u Diseldorfu

Rezultati u kvalifikacijama :

KSP 19.10.1972  Španija -  Jugoslavija 2-2 (1-0)
KSP 19.11.1972  Jugoslavija -  Grčka 1-0 (1-0)
KSP 21.10.1973  Jugoslavija -  Španija 0-0 (0-0)
KSP 19.12.1973  Grčka -  Jugoslavija 2-4 (2-2)
KSP 13.02.1974  Jugoslavija -  Španija 1-0 (1-0)


Rezultati na Svetskom prvenstvu :

SP 13.06.1974  Jugoslavija -  Brazil 0-0 (0-0)
SP 18.06.1974  Jugoslavija -  Zair 9-0 (6-0)
SP 22.06.1974  Jugoslavija -  Škotska 1-1 (0-0)
SP 26.06.1974  Nemačka SR -  Jugoslavija 2-0 (1-0)
SP 30.06.1974  Jugoslavija -  Poljska 1-2 (1-1)
SP 03.07.1974  Jugoslavija -  Švedska 1-2 (1-1)


Da bi se domogla Nemačke, reprezentacija Jugoslavije prešla je zaista buran put, uzbudljiviji nego ikada. U kvalifikacijama za Mundijal plavi su se našli u Sedmoj grupi, a rivali su im bili Španija i Grčka. Uoči poslednje utakmice u Atini, plavima je bila neophodna pobeda od dva gola razlike, medjutim, Grci su se svim silama potrudili da izbore što časniji rezultat, iako time nisu mogli da urade ništa važno za sebe same.

Golovima Stanislava Karasija i Dušana Bajevića, naši fudbaleri su već u 15. minutu poveli sa 2:0, ali su se do poluvremena vratili na početak jer su Grci prvo smanjili, a onda i izjednačili autogolom Katalinskog. Da zadatak postane još teži, pobrinuo se Bajević dobijanjem crvenog kartona, ali onda su usledili gol Ivice Šurjaka za 3:2 i konačno legendarni Karasijev pogodak u sudijskoj nadoknadi vremena. Tih 4:2 Jugoslaviji su doneli deobu prvog mesta u grupi i "majstoricu" sa Špancima.

Meč odluke odigran je na Vald stadionu u Frankfurtu, 13.februara 1974. godine, pred 63.000 gledalaca. Kao 1949. u susretu sa Francuskom, baraž se pokazao srećnim za Jugoslovene, koji su golom Josipa Katalinskog u 13. minutu slavili minimalnu pobedu i stekli pravo da posle 12 godina otputuju na sajam najboljih svetskih reprezentacija.

Krajem kvalifikacija, na mesto selektora Vujadina Boškova postavljena je (naravno) selektorska komisija, u kojoj su Miljanu Miljaniću pomagali Milan Ribar, Sulejman Rebac, Tomislav Ivić i Milovan Ćirić.

Pored Dragana Džajića, koji je na SP stigao direktno sa odsluženja vojnog roka pa zato nije odigrao na očekivano visokom nivou, okosnicu te reprezentacije činili su Katalinski, Jovan Aćimović, Ilija Petković, Karasi, Šurjak, Branko Oblak... Na veliku scenu stupio je i veliki talenat, Vladimir Petrović Pižon.

Kao prilikom četiri od prethodnih pet učešća na završnim turnirima, Jugoslavija je i u SR Nemačkoj uspela da prebrodi prvu fazu. Na startu su plavi remizirali sa braniocem titule, Brazilom (0:0), usledila je pobeda nad Zairom od 9:0 za izjednačavanje rekorda svetskih šampionata, a onda još jedan remi - 1:1 sa Škotskom. Tri reprezentacije završile su grupu sa po četiri boda, ali su Jugoslavija i Brazil na osnovu bolje gol-razlike prošli dalje i rastužili Škote.

U grupi B finalne runde, Jugosloveni su računali da uz malo sreće mogu dogurati daleko. Medjutim, prvo su u Diseldorfu izgubili od domaćina sa 2:0, pa u Frankfurtu od Poljske sa 2:1 i na kraju istim rezultatom od Švedske, opet u Diseldorfu. Bio je to meč koji ništa nije mogao da promeni u konačnom plasmanu, te su plavi očekivano zaključili svoj nastup na Mundijalu dekoncentrisanom i ne baš srčanom partijom.

Selektor: Miljan Miljanić.

Igrači: Enver Marić 6 (nastupa) / 0 (golova), Rizah Mešković -, Ognjen Petrović -, Josip Katalinski 6/1, Ivan Buljan 6/0, Enver Hadžiabdić 6/0, Vladislav Bogićević 5/1, Luka Peruzović 1/0, Kiril Dojčinovski -, Jovan Aćimović 6/0, Brane Oblak 5/1, Jure Jerković 3/0, Dražen Mužinić 2/0, Miroslav Pavlović 1/0, Ivica Šurjak 6/2, Dragan Džajić 5/1, Ilija Petković 5/1, Stanislav Karasi 4/2, Dušan Bajević 3/3, Vladimir Petrović 2/0, Danilo Popivoda 1/0, Franjo Vladić -.

| '30 | '34 | '38 | '50 | '54 | '58 | '62 | '66 | '70 | '74 | '78 | '82 | '86 | '90 | '94 | '98 | '02 | '06 | '10 |