Nalazite se ovde: Na svetskim prvenstvima
El. pošta Štampa PDF
Reprezentacija na Svetskim Prvenstvima 1930-2006
Yugoslavia/Serbia&Montenegro National Team in World Cups 1930-2006

| '30 | '34 | '38 | '50 | '54 | '58 | '62 | '66 | '70 | '74 | '78 | '82 | '86 | '90 | '94 | '98 | '02 | '06 | '10 |

Svetsko prvenstvo 1962. u Čileu / World Cup 1962 Chile

thumb_1962 Održan : 30/05/1962 - 17/06/1962
Timova : 16
Utakmica : 32
Golova : 89 ( 2,8 po utakmici)
Gledalaca : 899,074 (28,096 po utakmici )
Finale : Brazil - Čehoslovačka 3:1
Plasman Jugoslavije : 4. mesto
Najbolji strelac : Valentin Ivanov (Urs),
Dražen Jerković (Jug),
Leonel Sančez (Čil),
Florijan Albert (Mađ),
Garinča, Vava (Bra) - 4

Reprezentacija Jugoslavije pred  susret sa Sovjetskim Savezom
Reprezentacija Jugoslavije pred susret sa Sovjetskim SavezomStoje (sleva): Marković, Jerković, Čebinac, Šoskić, Jusufi, Durković i Popović. Čuče: Mujić, Matuš, Šekularac i Bego
Reprezentacija Jugoslavije pred  susret sa Sovjetskim Savezom
1962. u Čileu
Svetsko prvenstvo  1962. u Čileu
Svetsko prvenstvo 1962. u Čileu
Svetsko prvenstvo 1962.  u Čileu
Svetsko prvenstvo 1962. u  Čileu
Svetsko prvenstvo 1962. u  Čileu
Svetsko prvenstvo 1962. u Čileu


Sedmo Svetsko prvenstvo održano je u Čileu 1962. godine.

Brazil je u Čileu postao druga reprezentacija koja je odbranila titulu svetskog prvaka, a treća sa dva naslova. "Karioke" nisu demonstrirale efikasan i lepršav fudbal kao četiri godine ranije u Švedskoj, ali je njihov kvalitet ipak bio očigledno veći od rivalskog. U mečevima nokaut faze niko nije uspeo da ozbiljnije ugrozi novi uspon Garinče, Vave i drugova na sam vrh.

Pošto su dva prethodna Mundijala održana u Evropi, red za domaćinstvo došao je na Južnu Ameriku. Kandidati su bili Argentina i Čile i "gaučosi" su iz razumljivih razloga (tradicija, stadioni, interesovanje) važili za favorite. Medjutim, situaciju je iz korena promenio zemljotres koji je maja 1960. godine pogodio Čile i odneo 5.000 života. Predsednik tamošnjeg fudbalskog saveza Karlos Ditborn održao je nadahnut govor pred čelnicima FIFA i zadobio njihove simpatije rečenicom: "Mi nemamo ništa - zato moramo imati Svetsko prvenstvo"!

Sedmi Mundijal doneo je svetskom fudbalu malo toga novog, a što se tiče pozitivnih stvari - baš ništa. Igra je napravila pomak u negativnom pravcu, efikasnost je doživela drastičan pad (u proseku je postizano 0,82 golova manje nego na mečevima SP u Švedskoj), dok je finesa u velikoj meri ustupila mesto striktnijim taktičkim zadacima i grubim startovima. To je naročito došlo do izražaja na meču drugog kola prve faze izmedju Čilea i Italije (2:0).

Utakmica odigrana 2. juna na novom stadionu Nasional u Santjagu ušla je u istoriji kao "Bitka za Santjago". Prevagnuo je negativni aspekt latinskog temperamenta, palo je mnogo prljavih udaraca, a isključena su samo dvojica italijanskih fudbalera, iako je kažnjenih moralo da bude mnogo više. Engleski sudija Aston izjavio je da je meč bilo nemoguće kontrolisati, a isključenog Italijana Ferinija sa terena je izvela policija, pošto je odbio da ga napusti sam.

U odnosu na ranije Mundijale, vidjeno je daleko više ujednačenih mečeva, a jedina "vreća za punjenje" bila je selekcija debitanta, Kolumbije. Pobednici grupa bili su SSSR, SR Nemačka, Brazil i Madjarska, čiju je jedinu kopču sa famoznom "lakom konjicom" iz 1954. godine predstavljao golman Djula Grošič, mada je i on u Čileu bio samo povremeni prvotimac.

Domaćin je u četvrtfinalu načinio iznenadjenje savladavši Sovjete sa 2:1, Čehoslovačka je pobedila Madjarsku sa 1:0, a Brazil Englesku sa 3:1, pogocima Garinče (dva) i Vave. "Karioke" su praktično na početku prvenstva ostale bez Pelea, koji se povredio u duelu prve faze sa Čehoslovačkom, ali to ih ni za milimetar nije skrenulo sa zacrtanog kursa. Spisak učesnika polufinala zaokružila je Jugoslavija, koja je konačno uspela da razbije kompleks SR Nemačke i savlada je minimalnim rezultatom.

Odmorniji Čehoslovaci u finišu polufinalnog okršaja su slomili otpor plavih (3:1), dok su Brazilci pobedili Čile rezultatom 4:2 već uobičajenim učinkom Garinče i Vave, koji su postigli po dva pogotka. Garinča je sedam minuta pre kraja utakmice isključen, ali mu je posle specijalnog zasedanja disciplinske komisije FIFA ipak dozvoljeno da zaigra u finalu. Dok je izlazio sa terena, pogodjen je u glavu flašicom sa tribina.

Za razliku od ranijih finala, kada su gledaoci jedni drugima "sedeli na glavama", stadion Nasional je sa svojih 77.000 mesta bio dovoljno prostran da 17. juna primi sve zainteresovane, naročito što za domaćina nije bilo mesta u meču odluke i što su protivnici Brazila bili ne naročito atraktivni Čehoslovaci.

Posle 0:0 u meču prve faze, oni su vodećim golom Jozefa Masopusta u 15. minutu nagovestili iznenadjenje. Ipak, kao u četiri od prethodnih šest finala SP, na kraju se radovao tim koji je bio primoran da se "čupa" iz deficita. Već u 17. minutu izjednačio je Amarildo, novajlija u odnosu na tim iz 1958, da bi konačnih 3:1 postavili Zito u 69. i Vava u 78. minutu.

Kao 1934. godine, kada su protiv Italije u Rimu poveli sa 1:0, a onda izvukli deblji kraj izgubivši sa 1:2, Čehoslovaci su još jednom došli blizu uspeha, ali ga ipak nisu ostvarili. Njihov inače pouzdani golman Jozef Šrojf bio je direktni krivac, pošto su dva od tri gola Brazila bili direktni pokloni proistekli iz Šrojfovih grešaka.


Svetsko prvenstvo 1962. u Čileu: 4. mesto "plavih"

Rezultati u kvalifikacijama :

KSP 04.06.1961  Jugoslavija -  Poljska 2-1 (1-0)
KSP 25.06.1961  Poljska -  Jugoslavija 1-1 (1-1)
KSP 08.10.1961  Jugoslavija -  Južna Koreja 5-1 (1-0)
KSP 26.11.1961  Južna Koreja -  Jugoslavija 1-3 (0-2)


Rezultati na Svetskom prvenstvu :

SP 31.05.1962  Jugoslavija -  SSSR 0-2 (0-0)
SP 02.06.1962  Jugoslavija -  Urugvaj 3-1 (2-1)
SP 07.06.1962  Jugoslavija -  Kolumbija 5-0 (2-0)
SP 10.06.1962  Jugoslavija -  Nemačka SR 1-0 (0-0)
SP 13.06.1962  Jugoslavija -  Čehoslovačka 1-3 (0-0)
SP 16.06.1962  Čile -  Jugoslavija 1-0 (0-0)


Na putu do najboljeg rezultata na svetskim prvenstvima, reprezentacija Jugoslavije u kvalifikacijama je prvo eliminisala Poljsku (2:1, 1:1), a onda i prvaka Azijske zone, selekciju Južne Koreje (5:1, 3:1).

Plavi su na Mundijal otputovali kao zvanični vicešampioni Evrope (u finalu Kupa nacija 1960. godine izgubili su od SSSR sa 1:2). Na scenu je stupila potpuno nova generacija, u kojoj su udarne igle pored fantastičnog driblera Dragoslava Šekularca bili Milan Galić i Dražen Jerković.

Posle poraza od SSSR (0:2) na premijeri, plavi su potvrdili klasu pobedama nad Urugvajom (3:1) i Kolumbijom (5:0). To je bilo dovoljno za plasman u narednu rundu sa drugog mesta u Grupi 1 i treće uzastopno četvrtfinale SP protiv SR Nemačke. U redovima "pancera" došlo je do smene generacija, tako da u timu nije bilo mnogih asova sa Mundijala u Švajcarskoj i Švedskoj, u prvom redu Helmuta Rana i Frica Valtera.

Na tribinama stadiona Nasional u Santijagu okupilo se 55.000 gledalaca, koji su bili svedoci žestoke borbe i na kraju istorijske pobede Jugoslovena. Oni su slavili sa 1:0 golom prethodno povredjenog Petra Radakovića. Našem centarhalfu u jednom duelu je pukla arkada, ali je on odbio da bude zamenjen. Rana mu je zašivena, vratio se na teren i u svom prvom kontaku sa loptom zatresao mrežu Nemaca, na centaršut Galića u 87. minutu!

Plasmanom u polufinale plavi su ponovili uspeh sa prvog SP u Urugvaju 1930, ali ovog puta u daleko ozbiljnijoj konkurenciji. Da ne odu i korak dalje, pobrinuli su se Čehoslovaci koji su ih u borbi za finale savladali rezultatom 3:1. Iako su Jugosloveni tada bili tim većeg renomea, Čehoslovaci su iskoristili fizički i psihički umor plavih posle pobede nad Nemcima i tek u samom finišu osigurali trijumf golovima Adolfa Šerera.

U borbi za treće mesto, svojevrsnoj utešnoj predstavi, Čile je savladao našu reprezentaciju autogolom Vlatka Markovića, kasnije generalnog sekretara FSJ, bukvalno u poslednjem napadu na utakmici - 1:0. Gol je pripisan Eladiju Rohasu i Čileanci su tako ostvarili daleko najbolji plasman u istoriji, dok su plavi pauzirali punih 12 godina, pre nego što su se našli na Mundijalu u Nemačkoj 1974.

Selektorska komisija: Ljubomir Lovrić, Prvoslav Mihajlović i Hugo Ruševljanin.

Igrači: Milutin Šoškić 6 (nastupa) / 0 (golova), Srboljub Krivokuća -, Vladimir Durković 6/0, Vladimir Marković 6/0, Fahrudin Jusufi 5/0, Slavko Svinjarević 1/0, Žarko Nikolić -, Vladimir Popović 6/0, Dragoslav Šekularac 6/0, Petar Radaković 5/1, Željko Matuš 1/0, Vasilije Šijaković 1/0, Željko Perušić -, Dražen Jerković 6/4, Milan Galić 6/3, Josip Skoblar 5/1, Vojislav Melić 2/1, Vladimir Kovačević 2/0, Andrija Anković 1/0, Muhamed Mujić 1/0, Radoslav Bečejac -, Nikola Stipić -.


| '30 | '34 | '38 | '50 | '54 | '58 | '62 | '66 | '70 | '74 | '78 | '82 | '86 | '90 | '94 | '98 | '02 | '06 | '10 |